Prema njegovim rečima, rakete će biti raspoređene duž granica sa Baltikom i Poljskom, ako SAD presele rakete ranije raspoređene u Nemačkoj u te regione, kako je to predložio ambasador SAD u Poljskoj DŽordž Mosbaher.
"One zemlje koje se sada bukvalno bore za američko vojno prisustvo u bilo kojem obliku, za status "frontovskih" država - mislim na Poljsku i baltičke države - treba da shvate sve posledice takvog izbora u smislu sopstvene bezbednosti", upozorio je Gruško.
Prema njegovim rečima, stav Rusije se nije promenio od propasti Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa. "Ako u Evropi ne postoje američke rakete, nećemo rasporediti naše. Čim se pojave rakete, rasporedićemo naše tamo", objasnio je Gruško.
Ako SAD prebaci taktičko nuklearno oružje iz Nemačke u Poljsku, "preduzeće se sve neophodne mere, uključujući i vojne", dodao je. Do sada su postojali samo nagoveštaji za takav scenario i niko nije postigao konkretne dogovore u vezi s tim pitanjem. "Ali, uzimajući u obzir kako Sjedinjene Države neometano, ne vodeći računa o nečijim interesima, deluju, ta mogućnost se ne može u potpunosti isključiti", rekao je Gruško.
Rezultat će biti haos u kontroli naoružanja i kolaps osnivačkog akta NATO-a i Rusije. "To će biti samo smrtna presuda ovom dokumentu", rekao je diplomata. Podsetio je da Moskva već ima potraživanja prema Sjedinjenim Državama, kao univerzalni lanci sistema protivraketne odbrane u Poljskoj i Rumuniji, omogućavaju lansiranje raketa srednjeg dometa, što Moskva smatra direktnom pretnjom.
U Rumuniji je sistem za protivraketnu odbranu spreman, „postoje rakete MK-41 sa kojih je moguće lansirati različite vrste raketa“, rekao je Gruško. U Poljskoj je kompletiranje raketne baze planirano za 2021. godinu.
"To će dodatno poremetiti ravnotežu, predstavljaće direktnu pretnju interesima Ruske Federacije, posebno imajući u vidu da ni dve nedelje nakon povlačenja iz Sporazums o nuklearnim raketama srednjeg dometa, Amerikanci nisu vršili ispitivanja krstarećih raketa na kopnu", rekao je zamenik ministar.
Iste lansere MK-41 koriste američki ratni brodovi koji su opremljeni sistemima balističke rakete Egis Ašor. Tomahavk, tj. rakete srednjeg dometa, takođe su tamo postavljene, rekao je Gruško i dodao da sve ovo, naravno, uzima u obzir u procesu planiranja odbrane."
2. juna, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je uredbu kojom se odobravaju „Osnove državne politike Ruske Federacije u oblasti nuklearnog odvraćanja“, proširivši listu uslova za upotrebu nuklearnih sila i de fakto sahranivši princip „kontranapad" koji je Moskva imala još iz sovjetskog vremena.
Prema vojnoj doktrini iz 2014. godine, ruski predsednik bi mogao da pritisne „nuklearno dugme“ u slučaju upotrebe nuklearnog i drugog oružja za masovno uništenje Rusije, kao i tokom agresije uz pomoć konvencionalnih oružanih snaga, ukoliko je ugroženo postojanje države.
Sada, prema "osnovama državne politike nuklearnog odvraćanja", Rusija može lansirati nuklearne rakete ako neprijatelj izvrši "uticaj na kritične državne ili vojne objekte". Što se tiče objekata, to je infrastruktura koja će "poremetiti reakciju nuklearnih sila", kaže se u dokumentu. Dok se u prošlosti radilo isključivo o "upotrebi" nuklearnog ili drugog oružja za masovno uništenje od strane neprijatelja, sada će se osnovom smatrati "primanje pouzdanih informacija o lansiranju balističkih raketa" u pravcu Rusije.
Rusija takođe može pokrenuti nuklearne udare kao odgovor na napad na svoje „saveznike“, prema novoj doktrini. Napad nuklearnog i drugog „oružja za masovno uništenje“ može se smatrati uslovom reakcije Rusije.
Kako je izveden napad na rusku vojsku u Siriji pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
