O demonstracijama u Srbiji pisao je nemački list Internacionale politik (Internationale politik), a u tekstu je pisalo:
"Horda policajaca pretukla je čoveka na zemlji. Trojica tinejdžera koji mirno sede na klupi u parku napadnuti su niotkuda pendrecima. Potresni video snimci koji su u noćnim satima postavljeni na Tviter i Instagramu pokazuju policijsko nasilje koje u Srbiji nije dugo viđeno. Mnogi kažu - od protesta protiv Slobodana Miloševića.
20 godina kasnije hiljade ljudi su protestovale protiv njegovog ministra inforisanja usred pandemije koronavirusa. Aleksandar Vučić, predsednik od 2017. godine, zapravo opremljen samo reprezentativnim funkcijama, ali de facto najjači čovek u Srbiji, kritikovan je jer je za kratko vreme manipulisao dvema stvarima. Prvo, izbori održani 21. juna, koje neki nazivaju demokratskom farsom, delom i zato što je Vučić dominirao u medijima, iako nije bio kandidat. Drugo, broj zaraženih i umrlih od korone, za koje se kažu da su mnogo veći od onoga što su vlasti saopštile. U demokratskim zemljama, samo jedna stvar bi bila dovoljna da dovede do promena.”
Nasilje pomoglo predsedniku
U Srbiji je potpuno drugačije. Tamo eskalirajuće nasilje pomaže predsedniku da koristi neprijateljske slike i teorije zavere. Na primer, upozorenje da protestom upravljaju strani agenti, nastavili su u tekstu.
Ova retorika nije nova, zaključuju iz Internacional politik i dodaju da protivnici vlade već godinama izlaze na ulice u Srbiji. Godinama ih predsednik i njegova desničarska Srpska napredna stranka ignorišu, osuđuju ili ismevaju. Primer su subotnji skupovi koji su pokrenuti 2018. godine nakon što je levičarski opozicioni političar Borko Stefanović pretučen, zbog čega je završio u bolnici. Ti protesti su se odvijali pod sloganom "1 od 5 miliona". Ta parola aludira na Vučićevu izjavu: "Čak i ako se skupi pet miliona vas, neću udovoljiti nijednom vašem zahtevu". Time je bilo jasno da Vučić nije zainteresovan za veliku većinu glasača.
Demonstracije - to je još uvek sasvim moguće u Srbiji, zemlji koju je američka nevladina organizacija "Fridom Haus" (Freedom House, srp. Kuća slobode) nedavno spustila sa demokratije na "hibridni režim". Pitanje je da li ono što se dešava na ulici zaista dostiže vrhunac. Da li su nedavni protesti drugačiji?
Stručnjak za jugoistočnu Evropu Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu vidi dve stvari. Prvo, tu je ta nesrazmerna upotreba sile policije. Sa druge strane, ljudi su spontano demonstrirali bez lidera iz opozicionih krugova. "Nasilje je pokazalo kakvi su nervi režima i da se vladavina zakona više ne poštuje", rekao je Biber.
Članstvo u EU pod znakom pitanja
Srbija je zvanično kandidat za članstvo u EU, pod uslovom da se 20-godišnji sukob sa okupiranom srpskom pokrajinom konačno reši i da se sprovedu reforme. Vučić se sada čini spremnijim da pristane na dogovor sa Prištinom nego da dozvoli slobodu medija, opoziciju i slobodne izbore. Vučić je Srbijom vladao u stilu mađarskog premijera Viktora Orbana. Nigde to nije ostavilo takav trag kao u medijskom sektoru. Vladina stranka je zauzela televizijske kanale i tabloide velikog dometa. Reč opozicionih političara se slabo čuje, što SNS daje ogromnu prednost u predizbornoj kampanji, što je Evropska komisija nedavno otvoreno kritikovala. Bilo je otkrića koja su kritična prema Vladi, ali ona nisu doprela do većeg broja ljudi, piše u tekstu Internacional politik.
Marija Vučić - koja nije povezana sa predsednikom - radi za KRIK, jedan od poslednjih preostalih medija koji nije pod kontrolom Vlade ili poslovnih ljudi bliskih vlasti. Ona kaže da je 2019. godine bilo oko 120 napada na novinare, uključujući i verbalne pretnje i 17 fizičkih napada. Ona se žali da Vladine agencije i ministarstva sve više ignorišu njihove zahteve.
To je slučaj sa novinarima iz istraživačke mreže BIRN, koji su u junu izveštavali o manipulisam statistikama vezanim za koronavirus i naišli su na zid ćutanja kada su želeli da se suprotstave ministrima ili stručnjacima iz Kriznog štaba.
Ali, to nije bio pokretač protesta, već obraćanje Aleksandra Vučića 7. jula, kada je najavio policijski čas za vikend. Da biste razumeli zašto je narod pobesneo, potrebno je vratiti se na početak epidemije, dodaje nemački list.
Promenljivi postupci tokom korone
Vlada Srbije smatrala je kovid-19 prekidačem koji se može uključiti ili isključiti prema volji. Krajem februara medicinski savetnik predsednika Srbije govorio je o "najsmešnijem virusu u istoriji". Sredinom marta je uvedeno vanredno stanje uključujući policijski čas - vojska je patrolirala praznim ulicama, a osobama starijim od 65 godina više nije bilo dozvoljeno da izađu na ulice. Vikendom je bio totalni karantin, koji je u ekstremnim situacijama trajao i četiri dana. Nekoliko zemalja je primenilo drastične mere kao Srbija.
A onda su, mesec dana pred izbore, mere iznenada popustile. 25.000 navijača je bilo na fubdalskoj utakmici, diskoteke i restorani su ponovo otvoreni bez pravila socijalne distance i nošenja maski. Vučić je najavio pobedu nad virusom i obećao je svim punoletnim građanima po 100 evra. A uprkos bojkotu izbora opozicije i niskoj izlaznosti, SNS je imala apsolutnu većinu od 63 odsto glasova. Marija Vučić, novinarka iz Srbije, prepričala je dešavanja sa izborne večeri: "Članovi SNS su se ljubili i grlili, bez maske ili socijalne distance. Kasnije se ispostavilo da je nekoliko njih zaraženo koronom".
Dan nakon izbora, prema njenim rečima, raspoloženje se promenilo. Navodno poraženi virus se vratio. LJudi su osećali da su mere popuštene samo zbog izbora. Čak i kada je Vučić promenio mišljenje i rekao da neće biti zabrane kretanja, protest je nastavljen. Ovo pokazuje da frustracija nije bila usmerena protiv policijskog časa, već protiv ugrožabvanja demokratije uopšte. I protiv osećanja lažiranja i prevare. Kako je moguće da se sve to onda izgubilo u pesku?
Pitanje promene vlasti u Srbiji se ne postavlja od 2020. godine. Vučić sedi u sedlu čvršće nego ikad. Kritičarima dozvoljava malo slobode, u parlamentu, u medijima, na ulici. Ali, ispostavilo se da su ti odjeci izolovani - koliko god vikali glasno, više ih niko ne čuje", navodi se u tekstu Franciske Šinderle na sajtu "Internationale politik".
Kako Crna Gora postaje Ukrajina na Balkanu, saznajte OVDE.
Izvor: Direktno/ internationalepolitik.de
