Najnovije

MOSKVA I ANKARA U KRVAVOM KLINČU! Zbog konflikta koji bukti Putin i Erdogan na korak da postanu neprijatelji!

Najsmrtonosnije borbe poslednjih godina između Azerbejdžana i Jermenije prete da postanu novo žarište sve većeg suparništva između Rusije i Turske, budući da tobožnji partneri najavljuju podršku suprotstavljenim stranama u strateški značajnom i nestabilnom području.

Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin (Foto: kremlin.ru)

Otkako su 12. jula počeli najžešći sukobi između dve bivše sovjetske republike posle 2016. poginulo je više od 12 osoba, pri čemu obe strane optužuju onu drugu za napad. Osim posledica na samom poprištu, dramatična ekskalacija preti da rasturi klimavo partnerstvo između ruskog predsednika Vladimira Putina i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, ocenjuju posmatrači. Niz novijih vojnih sukoba – od Sirije do Libije – nedavno je okrenulo dvojicu lidera jednog protiv drugog, stavljajući na proveru njihovu odlučnost da održe složeno partnerstvo zasnovano na zajedničkoj podozrivosti prema Zapadu, ali i ekonomskim vezama.

Nakon izbijanja nasilja na Kavkazu sredinom jula, Turska je izrazila podršku muslimanskom savezniku Azerbejdžanu, s kojim je spajaju jezičke i etničke veze i ponudila Bakuu da im stavi na raspolaganje novo oružje. Erdogan je obećao da će se „suprotstaviti svakom napadu“ na Azerbejdžan, koji snabdeva Tursku jeftinim prirodnim gasom.

S druge strane, Moskva je prošle nedelje naredila održavanje velike vojne vežbe na jugozapadu Rusije, pri čemu ministarstvo odbrane odbacuje tvrdnje da one imaju za cilj da rasplamsaju sukob između Jermenije i Azerbejdžana. Moskva je pozvala na prekid vatre, te saopštila da je spremna da preuzme ulogu posrednika između dve strane.

Kavkaski susedi zaratili su devedesetih godina zbog azerbejdžanskog otpadničkog regiona Nagorno-Karabah. Rusija obmema stranama prodaje oružje u vrednosti koja se meri milijardama dolara, što je poslednjih godina prouzrokovalo trku naoružanja. Saopštenje Azerbejdžana prošle nedelje da njegov raketni sistem može da pogodi nuklearnu elektranu iz sovjetske ere u Jermeniji postaklo je strahovanja da bi sukob mogao da izmakne kontroli.

Za razliku od dosadašnjih borbi, najnoviji sukobi, uključujući i žestoke napade dronovima, tenkovima i artiljerijom, odvijaju se na 300 kilometara od Nagorno-Karabaha duž međunarodno priznate granice i blizu naftovoda i gasovoda u Kaspijskom moru, kao i železničke pruge koji snabdevaju svetsko tržište preko Turske. Erdogan je uputio prikrivenu kritiku na račun moguće uloge Rusije u sukobu , govoreći o ofanzivi „izvan kalibra Jermenije“.

- Ovo je rusko zadnje dvorište, a sukob između između Jermenije i Azerbejdžana nastavlja se unutar parametara koje je odredila Rusija – izjavio je Ozgur Unluhirsardžikli, turski direktor nemačke Maršalove fondacije.

- Turska najnovije sukobe vidi kao poruku Rusije, ali zna da je veoma rizično da se ovde sukobi s Rusijom, čak i preko posrednika. Iako je Turska izrazila čvrstu podršku Azerbejdžanu, nikada nije razmatrala mogućnost direktne intervencije.

Azerbejdžan, koji je bogatiji i vojno nadmoćniji od Jermenije, uzdržavao se od eskalacije sukoba proteklih godina, zato što zna da Jermenija uživa prećutnu podršku Rusije, koja tamo ima vojnu bazu. Sada Azerbejdžan radi na tome da unapredi odnose s Moskvom, u nadi da će im pomoći da reše spor oko Nagorno-Karabaha, pošto Zapad u tome nije uspeo.

Neki misle da je rasplamsavanje nasilja na Kavkazu posledica promene odnosa u drugim zonama sukoba.

Erdogan je prošlog meseca izjavio da bi Turska mogla da okrene novi list u odnosima sa SAD, jer su se njihovi interesi u Libiji i Siriji približili. Ova vest nije pozitivno primljena u Moskvi, koja podržava sirijskog predsednika Bašara al-Asada i posredovala je u nizu prekida vatre sa Turskom.

U Libiji ruski plaćenici, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Francuskom, pružaju podršku pobunjeničkom komandantu Kalifi Haftaru, čije je napredovanje osujećeno kada se Turska uključila u građanski rat u januaru i preokrenula situaciju u koristi međunarodno priznate vlade u Tripoliju.

- Glavna dinamika konkurentske saradnje između Turske i Rusije jeste u tome što se obe osećaju prezrenim od strane Zapada – smatra Unluhisardžikli.

- Sada kada je Turska sarađuje sa SAD, taj savez počinje da se raspada. Ovoga puta Rusija je odgovorila na Kavkazu.

Nastojanja Turske da se uključi u sukob mogla bi da joj se obiju o glavu, smatra Ričard Giragosijan, direktor Centra za regionalne studije iz Jerevana. Stavljanje na stranu Azerbejdžana moglo bi ponovo da gurne u zagrljaj Rusije mladu jermensku vladu, koja je došla na vlast posle narodne pobune 2018. i koja je pokušavala da se distancira od Moskve.

- Opasnost vojnog saveza Turske sa Azerbejdžanom sastoji se u tome što bi on doveo Jermeniju u preveliku zavisnost od Rusije – ocenjuje Giragosijan.

- To bi moglo da omogući Rusiji da pošalje mirovne trupe u zonu sukoba, gde nije bilo ruskog vojnog prisustva. Jermenija, Azerbejdžan i Turska svi su bili protiv prisustva ruskih snaga.

Neko želi da posvađa Putina i Lukašenka! Da li će u tome uspeti? Više o tome OVDE.

Izvor: Blic

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS

Urbancube