Priča o kineskim bespilotnim letelicama datira od pre dve godine, odnosno iz avgusta 2018. godine kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio Vojnotehnički insitut, kada je bilo priče o bespilotnim letelicama i saradnji sa Kinezima na opremanju i završetku projekata domaće izviđačke bespilotne letelice „Pegaz“. Priča o kineskim bespilotnim letelicima dobila je svoj nastavak na vežbi „Vek pobednika“, u novembru 2018. kada je potvrđeno da su bespilotne letelice kupljene. Priča o kineskim bespilotnim letelicama nastavljena je septembra 2019 kada je Vučić opet najavio na vojnoj vežbi „Povratak 2019“ da će Srbija nabaviti od Kine tri baterije sa šest ili devet bespilotnih letelica.
Ovde valja reći da su sve ove priče bile obilato medijski propraćene posebno u režimskim tabloidima. Tabloidni mediji pod oznakom „EKSKLUZIVNO“ najavili su uz veliku pompu da od Kine Srbija kupuje „jezive“ dronove misleći na verziju VING LUNG (WING LOONG) „Perodaktil I/II proizvođača „Čengdu erkraft“ (Chengdu aircraft). Međutim, kako to biva ta priča je ostala potpuno nejasna i svi su je posmatrali kao plod mašte novinara koji pištu svašta i gluposti.
Međutim, priča o kineskim bespilotnim letelicama svoj nastavak dobija u novembru 2019. na vazduhoplovnoj izložbi u Dubaiu, kada je v.d. pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenad Miloradović izjavio je za jedan vazduhoplovni portal da će srpsko RV i PVO dobiti u naoružanje kinesku bespilotnu letelicu Č-92A.
Miloradović je tom prilikom izjavio da je cilj kupovine bespilotnih letelica Č-92A kako bi se ubrzao završetak domaće bespilotne letelice „Pegaz“ o obezbedio se od strane kineskih kooperanata tranfer tehnologije, kao bi „Pagaz“ od izviđačke besiplotne letelice postao borbeni dron.
Priča o dolasku kineskih bespilotnih letelica počela je da kruži od sredine juna, kada se pronela vest da je transportni avion Iljušin 76 sleteo na Batajnicu. Kako po običaju biva, isporuka je zvanično izvršena 30. juna, kada je zaista Iljušin 76 kazahstanske privatne kompanije sleteo na Batajnicu.
Zvanična promocija bespilotnih letelica organizovana je u subotu 4. juna 2020. na vojnom aerodromu pukovnik Milenko Pavlović u Batajnici.
Vučić je prilikom posete istakao je da je reč o šest novih bespilotnih letelica kupljenih u Narodnoj Republici Kini, koje svoje ciljeve mogu da gađaju sa udaljenosti od oko devet kilometara, a istovremeno da sa razdaljine od 250 kilometara snimaju teren i položaj neprijateljskih jedinica i objekata duboko u neprijateljskoj teritoriji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija kupila šest novih bespilotnih letelica od Kine, ali nije mogao zbog ugovora da kaže koliko su koštale, jer postoji klauzula o tajnosti.
„To postaje savremeni način ratovanja. Mi u tome nismo mogli i nismo imali nikakvu šansu da se merimo sa ozbiljnijim zemljama. Sada počinjemo i važno je da smo dogovorili transfer tehnologija sa kineskom stranom, tako da i naš Pegaz polako uvodimo u sistem Vojske Srbije. Učimo i preuzimamo inženjersku tehnologiju koju nismo imali završenu do kraja. Za sada imamo 18 raketa, kupićemo ih više, nisu skupe, a reč je o najboljem oružju i to se vidi u ratovanju u Jemenu i Saudijskoj Arabiji – isključivo bespilotnim letelicama, nema ljudskih žrtava, a rezultati su najsnažniji i zadajete najteži udarac potencijalnom neprijatelju“, rekao je Vučić, poručivši da je srećan što Vojska Srbije raste, napreduje i što je mnogostruko snažnija u odnosu na vreme od pre nekoliko godina.
Kako je istaknuto Vojska Srbije je prva u regionu opremljena sa kineskim bespilotnim letelicama Č-92A čiji je, kako je saopšteno akcioni radijus veći od 250 kilometara, maksimalna visina leta je 5.000 metara, a brzina nešto manja od 200 kilometara na sat.
„Sistem naoružanih bespilotnih letelica Č-92A predstavlja multifunkcionalni sistem koji se može upotrebljavati za realizaciju širokog spektra zadataka, kao što su izviđanje iz vazdušnog prostora, precizno određivanje koordinata uočenih ciljeva na zemlji, automatsko praćenje pokretnih ciljeva na zemlji, obaveštajna priprema bojišta, korekcija artiljerijske vatre, procena efekata dejstva, napad laserski vođenim raketama na ciljeve na zemlji, lasersko ozračivanje cilja radi dejstva druge laserski vođene municije – bombi i raketa“.
Č-92A (Čai Hong – duga)
Kada se god spomenu kineske bespilotne letelice uvek se spomene Ving Lung poznata i kao „Perodaktil I/II proizvođača Čengdu erkraft.
Bespilotna letelica Č-92 prvi put prikazana je javnosti 2012. godine na „Er šou Čajna 2012“ koji je održan u Žuhajiu. Prva verzija ove bespilotne verzije izrađena je u izviđačkoj verziji. Dimenzije ove bespilotne letelice su dužina 4,1 m, visina 1,6m, razmah krila 9 metara. Nosivost opreme do 30 kilograma, a maksimalna masa prilikom poletanja 300 kg. Maksimalna brzina ove letelice je 190 kilometara na čas, a krstareća brzina od 160 do 190 kilometara na čas. Plafon leta 6.000 metara. Letelica može da ostane u vazduhu do 10 časova, a teren koji može da osmatra iznosi maksimalno 250 kilometara od mesta na kome se nalazi udaljena komandno-upravljačka stanica.
Dok tehnički podaci Č-92 su prisutni, za novu verziju bespilotne letelice Č-92A skoro i da nisu dostupni ili su neprecizni, po sistemu nagađanja, a prilikom promocije na Batajnici informacije su prilično šture za ove bespilotne letelice. Pad ove besiplotne letelice Č-92A sredinom januara ove godine u kambodžanskoj provinciji Koh Kong, saopšteni su neki tehnički podaci o ovoj bespilotnoj letelici, koje treba uzeti sa rezervom. Pa je tako utvrđeno da bespilotne letelice Č-92A su dužine 5 metara, imaju raspon krila 9,7, a negde čak 10 m. Maksimalna brzina je od 160 do 200 kilometara na čas, a težina opreme koju nosi 35-40 kilograma, autonomija leta do osam časova, Plafon leta je 5.000 metara, a akcioni raijus kako je navedeno već i od 250 kilometara od mesta gde je locirana komandno-upravljačka stanica.
Na promociji ove bespilotne letelice prikazano je i njeno naoružanje rakete FT-8C mase 18 kilograma i dometa do 8 kilometara . Cena jedne ovakve raketa se kreće od 30.000 do 50.000 dolara.
Za šest bespilotnih letelica Č-92A nabavljene su i dve komandno upravljačke stanice i to po jedna za tri bespilotne letelice. Ova komandna stanica montrina je na ternska vozila domaće proizvodnje tipa FAP verzije 2228, koja su prikazana početkom aprila, kao nova terenska vozila za Vojsku Srbije. Samo tad nije bilo saopšteno šta će na njima da bude montirano.
Osim komandno-upravljačke stanice od ostale opreme prikazani su video terminali, optoelektornska sredstva kao što su laserski daljinomer dometa 12 kilometara, laserski obeleživač cilja dometa 12,5 kilometara, termovizija do 13 kilometara u noćnim uslovima i 20 po dnevnoj svetlosti.
Kako je navedeno vreme od dolaska na položaj do punog angažovanja je sat vremena.
Ono što su pojedni portali saopštili glavni korisnik ovih kineskih bespilotnih letelica biće novoformirana 353. eskadrila, koja je reorganizacijom vojske posle propasti Državne zajednice Srbije i Crne Gore bila rasformirana, kao jedina izviđačka eskadrila, a od nje formirana dva izviđačka avijacijska odeljenja na aerodromu Batajnica i Kraljevu.
Ovde valja spomenuti i da je napomenjeno da će korisnik ovih bespilotnih letelica biti i Kopnena Vojska Srbije, pre svega artiljerija za navođenje i korekturu artiljerijske vatre za šta je prikazana i oprema.
Prilikom obilaska letelica koje je uživo prenosilo veliki broj televizija moglo se čuti i pitanje koje je predsednik Srbije postavio komandantu RV i PVO Dušku Žarkoviću koliko bi trebalo da bude nabavljeno ovakvih bespilotnih letelica da on bude zadovoljan, a general je ko iz topa odgovorio još šest.
Inače, valja podsetiti da je svojevremeno kada se razmišljalo o uvođenju bespilotnih letelica u Vojsku Jugoslavije za izviđačke zadatke smatralo se da je optimalni broj za ondašnju veličinu države takođe bio 12, ali zbog turbulentnih političkih vrtemena ta priča je otišla odavno u ad akta.
Takođe, čuveni v.d. pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović saopštio je i da je ugovorena kupovina 12 domaćih bespilotnih letelica tipa „Pegaz 011“, koji se sada redizajniraju u Kini i čije uvođenje u naoružanje posle testiranja dva prototipa očekuje na leto 2021. Miloradović je spomenuo i da će „Pegaz“ nositi raketu u verziji FT-8D, koja je manja u odnosu na verziju FT-8C.
Valja napomenuti i da je Miloradović da je u planu razvoj nove domaće bespilotne letelice, koja bi bila većih dimenzija od predstavljene kineske Č-92A kao i razvoj domaće laerski vođene rakete koja bi bila lansirana sa ove bespilotne letelice. Prema predviđanjima od njih bi bila formirana još jedna eskadrila, što bi značilo da bi Srbija imala čak dve eskadrile izviđačko borbenih dronova.
Srpska priča o bespilotnim letelicama od IBL-1 preko Orbitera do Vrapca i Pegaza
Priča o kineskim besiplotnim letelicama bila bi nepotpuna da se ovde ne spomene i domaći pokušaji razvoja domaće bespilotne letelica namenjene izviđanju i kasniji pokušaji kada su to tehnički uslovi dozvolili opciju za pravljenje borbene verzije.
Ovde bi bilo zgodno spomenuti da koreni razvoja bespilotnih letelica na našem prostoru traju od kraja 1980-tih godina za vreme bivše SFRJ kada su započeta uvodna razmišljanja, razmatranja i analize upotrebe bespilotnih letelica za potrebe izviđanja vojnih i policijskih snaga.
Vojnotehnički institut izradio prvu domaću bespilotnu letelicu pod imenom „Raža“. i pod ouznakom IBL -1000 koja je prošla zemaljska i ispitvanja u aerotunelu. Dalji razvoj na ovoj besiplotnoj letelici prekinuo je raspad države i građanski rat.
Iz „Raže“ razvila se IBL 92 izrađena od fiberglasa sa propelerom. Opitovanja ove besiplotne letelice krenule su sredinom 1990-tih, ali su međunarodne snakcije , ekonomski emargo i nedostatak novca, a kasnije i rat sa NATO paktom prekinuo tu priču. Posle političkih promena koje su nastupile od 5. oktobra 2000. rad na ovoj letelicu su nastavljeni 2002. godine vazduhoplovne strukture Vojnotehničkog instituta u Žarkovu. Inteziviran je posao na nadogradnji izviđačke bespilotne letelice IBL- 92 komercijalnom opremom koja je našla široku primenu u izradi radio vođenih modela.
Prvi let modifikovane IBL 2002 obavljen je 14. aprila 2003. Obavljeno je više letova i potvrđena uspešnost aerodinamike i pouzdani rad radio vođenja i pogonskih sistema na letelici.
Ovaj projekat dobio je naziv IBL 2004 jer su korišteni komponente koje se mogu nabaviti na komercijalnom tržištu. Sistem IBL -2004 čine tri letelice, zemaljska stanica, komunikacioni sistemi i prateća oprema. Srce sistema trebalo je da čini mobilna zemaljska stanica koja je snabdevena opremom za sve faze leta letelice od pripreme, poletanja, leta, prijem podataka i prosleđivanje prikupljenih podataka komandno-operativnim centrima. Posadu je trebalo da čine tri člana: operatori za upravljanje i praćenje leta, za izviđačku opremu i za prikupljanje i prenos obaveštajnih podataka.
IBL -2004 opremljena je bila senzorima koji omogućuju autonomni let (žiro platforma sa tri brzinska žiro-kompasa, akcelometra i magnetometra, GPS prijemnik, radio modem, antena primarnog komunikacionog sistema, optički sistem za upravljanje kamerom. Letelica je imala opciju ručnog moda upravljanja, let po zadatoj putanji, autopilot kursa, valjanja, propinjanja i analogni video -komunikacioni sistem dometa do 10 kilometara.
TT karkteristike letelice:
Razmah krila 4,3 m, maksimalna masa 145 kg, masa korisnog tereta 30 kg, operativna visina leta 3.000 m, maksimalno trajanje leta veća od tri časa, brzina krstarenja 120 kilometara na čas, snaga motora 18,0kW.
U međuvremenu usledio je raspad Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Formirana je u letu 2006. Vojska Srbije i počela je reorganizacija. U okviru težnji za modernizacijom i pristupanjem programu partnerstva za mir Srbija od Izraela nabavlja 2008. 10 komada, a u Izrael Vojska Srbije uputila je operatere za obuku.
Orbiteri su po dolasku u Srbiju bili raspoređeni u nekadašnju Specijalnu brigadu u Pančevu ( koja je umeđuvremenu rasformirana i od nje su nastale dve brigade), 3. brigadu stacioniranu u Nišu i 4. brigadi u Vranju. Po tadašnjoj organizaciju brigade u Pančevu i Nišu formirali su po jednu izviđačku jedinicu sa po tri orbitera, dok je u Vranju uspostavljena jedna sa po dva orbitera, dok preostala dva su u rezervi.
Osim same letelice kupljena je i prateća oprema zemaljska stanica koju čine laptop i sistem veze, zatim specijalni lanser u vidu praćke, kao i oprema za transport rančevi, punjači baterija
Podaci o Orbiteru:
Taktička bespilotna letelica Orbiter produkt je izraelske kompanije Aeronautics Defence Sistem. Ova bespilotna letelica dužine je jedan metar ima raspon krila od 2,2 metra. Najveća masa u poletanju je 6,5 kilograma od čega na korisni teret otpada 1,5 kilogram. Međutim neki tvrde da je maksimalna težina čak 9 kilograma. Baterija omogućuje autonomsnost leta Orbiteru 90 minuta, a operativna visina leta je 600 m, dok je maksimalna visina leta 5.486 metara.
Letelica se lansira sa lansirne rampe po sistemu „praćka“, a po završetku leta prizemljuje se uz pomoć padobrana ili vazdušne vreće. Vreme pripreme orbitera za let traje 10 minuta. Jedan od problema ove letelice je taj što radijus dejstva zavisi od telekomunikacionog paketa, a koji za našu Vojsku iznosi 15 kilometara u svim pravcima. Orbiteri u naoružanju Vojske Srbije poseduju D-STAMP žiroskopsko stabilisane senzore, koji omogućavaju lako i elegantno upravljanje ovakvom letelicom. Operator letelicom upravlja prekog odgovarajućeg lap topa koji služi za kontrolu leta i prijem slike sa senzora na besiplotnoj letelici.
Zbog odličnih senzora ova letelica se može efikasno koristiti za izviđanja po danju i noću, a zbog malih dimenzija optimalan je za korištenje u urbanom okruženju i specijalnim vojnim i izviđačkim jedinicama. Vojska Srbije Orbitere koristi isključivo za taktička izviđanja na terenu, a mogu se koristiti i za korekciju artiljerijske vatre.
Mini bespilotna letelica Vrabac
Ubrzo posle kupovine Orbitera među stručnjacima VTI rodila se ideja da se napravi taktička bespilotna letelica (TBL) kratkog dometa namenjena za prikupljanje podataka na taktičkom nivou izviđanjem na daljinama do 10 kilometara i na operativnoj visini do 500 metara, koja će imati sposobnost da ostane u vazduhu od jednog do jednog i po časa i sposobno st da nosi do 1,5 kilograma korisnog tereta odnosno dnevna i noćna kamera na stabilisanoj platformi.TBL se za razliku od Orbitera koji se lansira pomoću praćke lansira izbačajem iz ruke.
Bespilotna letelica tipa „Pegaz 011“
Nova taktička bespilotna letelica „Pegaz 011“ kao idejni projekat razvijena je u martu 2010. godine, a svoju prvu premijeru imala je na Sajmu vojne opreme i naoružanja „Partner 2011“, kada je bio prikazan prototip ove bespilotne letelice.
Pegaz je zamišljen kao moderan i potpuno autonomni sistem, sa letelicom maksimalne poletne mase od 230 kilograma.Ova bespilotna letelica ima dvocilindirčni benzinski motor. Letelica je u potpunosti izrađena od karbonskih vlakana i predstavlja potpuni domaći proizvod osim nekoliko kompnenti koje se nabavljaju iz uvoza. Prema navodima koji su objavljivani Pegaz ima dolet do 100 kilometara i ostanak u vazduhu do 12 sati. Ova taktička bespilotna letelica nosi do 40 kilograma korisnog tereta kao što su dnevna kamera, termovizijska kamera, laserski daljinomer i laserski obeleživač, radare za sintetizovanje slike na zemlji i senzore za elektronsko izviđanje.
Pegaz je dužine 5,535 m, razmah krila 6,34 m, masa prazne letelice je 120 kilograma, a masa opreme 40 kilograma. Maksimalna masa u poletanju je 230 kilograma. Maksimalna brzina je preko 200 kilometara na čas, a maksimalna brzina kristarenja 150 kilometara na čas. Operativna visina je 3.000 m. Poletanje i sletanje letelice automatsko i ručno sa polu uređene sletne staze. Prinudno sletanje padobranom. Vođenje komandovani let (autopilot) i autonomni let (programirana putanja), korisni teret 40 kilograma, opcije podvesnog tereta dnevna kamera, termovizijska kamera, laserski daljinomer, laserski obeleživač, mini radar sa mogućnošću snimanja i mapiranja terena dometa do 20 kilometara.
Tokom subotnjeg predstavljanja novih kineskih bespilotnih letelica ponovo je bilo reči i o „Pegazu“. Tako smo mogli da saznamo da će Srbija da kupi 12 bespilotnih letelica tipa „Pegaz“, da će do kraja ove godine kineski i naši stručnjaci osepti da sprema dva redizajnirana prototipa „BPL Pegaz“, za isipitivana koja bi trebala do leta 2021. da budu završena, kada bi usledilo njihovo uvođenje u operativnu upotrebu. Takođe spominjalo se i da će „Pegaz“biti naoružan i to sa istim kineskim raketa FT-8D koje imaju i BPL CH92A, ali neki spominju i verziju FT-8C. Bilo kako bilo kao će to izgledati videćemo sledeće godine.
Zaključak
Isporuka šest kineskih bespilotnih letelica CH-92A predstavlja značajni iskorak Srbije u odnosu na ostale zemlje regiona. Isporuka je doduše prošla nekako nezapaženo u komšiluku, zbog pandemije korone koja i dalje traje. Priča o bespilotnim letelicama nije nova, ali je svakako značajn korak u unapređenju izviđačkih sposobnosti Vojske Srbije koje su do sad veoma ograničene, a tehnika sa kojom su raspolagale odeljenjac u okviru vazduhoplovstva beznadežno zastarela. U svakom slučaj nabavku valja pozdraviti jer nabavka dronova svakako je jeftinijja u odnosu na upotrebu aviona za izviđačke zadatke. Da li će biti pripadnik ovakve esakdrile stvar prestiža, kao i što je slučaj sa pilotima mlaznih lovaca ostaje da se vidi.
Američki ratni avion se uputio ka ruskoj vojnoj bazi, više o tome OVDE!
Izvor: vojnopolitickaosmatracnica.wordpress. com
