Najnovije

DA LI KORONA MOŽE DA SE DOBIJE DVA PUTA? Da li nas antitela štite kao kod boginja i hepatitisa? Odgovori su prilično šokantni

U jeku pandemije virusa korona, jedno od ključnih pitanja jeste i ono koliko zapravo traju antitela nakon što se jednom oporavimo od Kovida 19. Da li smo zaštićeni jednom zauvek kada preležimo infekciju, kao, na primer, kod boginja i hepatitisa A?

Ilustracija (Foto: pixabay. com)

Kod ljudskih virusa korona to nije slučaj. Možete da se zarazite više puta nakon što vam imunitet propadne - kaže za „Biznis Insajder” Florijan Kramer sa Medicinskog fakulteta bolnice Maunt sinaj u NJujorku.

Uprkos početnim nadama da će antitela nakon što se virus korona preleži duže vreme štititi čoveka, sve više naučnika veruje da to, nažalost, nije tako.

Novo istraživanje objavljeno u „New England Joyrnal of Medicine” ukazuje da nivo antitela počinje da opada 90 dana nakon što se osoba zarazila, a da se zatim smanjuju za polovinu nakon svakih 36 dana. Ako i dalje to bude slučaj, autori studije tvrde da će antitela u organizmu u potpunosti nestati nakon godinu dana.

Ranije ovog meseca još jedno istraživanje imalo je sličan rezultat - britanski naučnici došli su do podataka da bi antitela mogla da traju i manje od tri meseca. Ispitano je više od 90 pacijenata koji su imali antitela na virus korona, i to tokom 94 dana.

Rezultati su pokazali da je tri nedelje nakon infekcije samo 60 odsto njih razvilo snažan odgovor na antitela. U narednim nedeljama samo 17 odsto njih zadržalo je isti nivo antitela. Kod ostalih ispitanika nivo je pao 23 puta ili je čak nestao u roku od tri meseca.

Druga studija o pacijentima u Kini u Vanžou sprovedena u junu dala je identične podatke. Istraživači su testirali antitela kod 37 osoba koje su se razbolele i oporavile, a testirali su i 37 drugih koji su bili pozitivni na virus ali nikada nisu pokazali simptome. Otprilike osam nedelja nakon oporavka, antitela su pala na neodređen nivo kod 40 odsto asimptomatskih osoba, a na svega 13 odsto kod onih koji su imali simptome.

Najnovije istraživanje iz Španije pokazalo je da je jedna od pet osoba izgubila vidljiv nivo antitela u roku od pet nedelja. To istraživanje obuhvatalo je 60.000 ljudi koji su se testirali tri puta između aprila i juna. Oko sedam odsto učesnika koji su imali antitela tokom prve faze ispitivanja (od 27. aprila do 11. maja) više ih nije imalo u drugoj (od 18. maja do 1. juna), preneo je CNN. Oko 14 odsto ispitanika koji su imali antitela tokom prve faze više ih nisu imali do treće (od 8. do 22. juna).

- Imunitet može biti nepotpun. Može biti prolazan. Može da traje kratko, a zatim da nestane - poručila je Rakel Joti, jedan od koautora studije.

Ipak, naučnik s početka teksta Kramer skeptičan je kada je reč o ovim navodima. „Fizički nije moguće da antitela nestanu za nekoliko nedelja. U roku od nekoliko nedelja, količina antitela koje ćete imati može da se prepolovi, ali ne da nestane”, kaže on.

Koja nam je količina antitela zapravo potrebna?

Ono što je glavni problem kod svih ovih istraživanja jeste što još uvek nije jasno koja je količina antitela u organizmu potrebna da bi čovek bio imun na virus korona.

Prepoznavanje tog praga moglo bi da bude „izrazito korisno za razvoj vakcine”, dodao je Kramer.

Svrha efikasne vakcine jeste da stvori antitela kod dovoljno ljudi kako bi mogao da se izgradi imunitet krda. Da bi se virus korona suzbio, trebalo bi da najmanje 50 odsto populacije postane imuno na njega, a potencijalno i daleko više od ovog procenta.

Kramer smatra da nije velika šteta ako ljudi postanu podložni ponovnoj infekciji u nekom razdoblju nakon početne vakcinacije. „To nije problem. Možete se ponovo vakcinisati”, ističe on.

Antitela nisu jedino oružje, tu su i T i B ćelije

Ovaj naučnik takođe ukazuje i na činjenicu da imunitet ne zavisi samo od antitela, već da važnu ulogu igraju i bela krvna zrnca koja pomažu telu da prepozna i napadne invazivni virus ako se on ikad vrati. T-ćelije mogu da unište zaražene ćelije, a B-ćelije rade na stvaranju novih antitela.

„Ako se nakon nekoga vremena ponovo zarazite, to bi mogla da bude oslabljena bolest. Neće biti tako ozbiljna kao prvi put jer se vaše B i T ćelije sećaju virusa i brzo reguju”, rekao je Kramer.

Neka istraživanja su čak pokazala da antitela ne razviju svi koji se razbole, što sugeriše da bi njihov odgovor na virus mogao da se pronađe u drugom sloju imunog sistema.

Nijedna nedavna studija antitela, pa ni ona u Kini i Španiji, nije testirala ispitanike kako bi proverila koliko su T i B ćelija razvili.

Kako razlikovati koronu od sezonskog virusa?

Kako da razlikujemo koronu od drugog sezonskog virusa? Leto je sezona brojnih virusa, pa je veliki broj bolesti dobio epitet „letnja infekcija”. Kako ih razlikovati od Kovida 19 čija pandemija još traje? Odgovor na to pitanje dao je dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti.

- Razlike su stvar kliničke slike i kompletnog uvida u stanje pacijenta, analize krvne slike, laboratorijske analize, markera zapaljenja... To je nešto o čemu treba da odlučuje lekar i zato s razlogom pozivamo i apelujemo na sve koji imaju tegobe koje liče na kovid da se jave u dežurne ambulante. Oni koji su i dalje nesigurni upućuju se u trijažne kovid centre bolnica. Odluku o tome da li nešto od simptoma liči na kovid je na lekaru. Nikako ne možemo da kažemo da neko može sam sebi da postavi dijagnozu, još gore da kaže da nema kovid. Opet kažem, to je posao lekara - kaže prof. dr Goran Stevanović.

Pročitajte OVDE  ko kaže da je Beograd je epidemiološka bomba, prestonica idealna za prenošenje korona virusa!

Izvor: Blic

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS