"Očekujemo da će se Srbija ponašati u skladu sa obavezom usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa politikom Evropske unije", glasi jasan odgovor Evropske unije na vrlo diskutabinu odluku Srbije da podrži represiju nad muslimanskom manjinom Ujguri u Kini.

Sa stanovišta ljudskih prava veoma spornu deklaraciju potpisalo je ukupno 46 zemalja. Srbija je, uz Belorusiju i Rusiju, jedina evropska država koja je podržala ovaj dokument upućen Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi. Deklaracija je istog trenutka naišla na osudu, jer flagrantno kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u pokrajini Sinkjang definiše kao borbu protiv terorizma i ekstremista.

Činjenice, međutim, govore drugačije.

Logori za prevaspitavanje

U kineskoj autonomnoj pokrajini Sinkjang, u kojoj živi oko 25 miliona ljudi, više od polovine čine pretežno muslimanske etničke manjinske grupe. Najveća su turkijski narod Ujguri, koji su izgledom, jezikom i kulturom bliži narodima centralne Azije nego Han Kinezima, koji su najdominantnija etnička grupa u Kini.

Poslednjih decenija milioni Han Kineza doselili su se u Sinkjang, što je dovelo do rasta etničkih tenzija, ali i ekonomskog isključivanja Ujgura. Povremeni sukobi traju od 1990. godine, a najveći do sada bio je 2009. godine u gradu Urumći, kada je u uličnim obračunima poginulo oko 200 ljudi. Ujguri su, zajedno sa ostalim muslimanskim manjinama, poput Kazahstanaca ili Kirgistanaca, postali meta kineskih vlasti za odvođenje u “kampove za prevaspitavanje”, jer se smatra da njihova religija predstavlja pretnju za kinesku državu i komunizam.

Stručnjaci i aktivisti Ujedinjenih naroda tvrde da je najmanje milion Ujgura i pripadnika drugih, uglavnom muslimanskih manjinskih grupa, zatvoreno u kampovima u Sinkjangu. Zatvorenici prolaze mesece ili godine indoktrinacije i ispitivanja, kako bi bili pretvoreni u sekularne odane pristalice vladajuće stranke.

U višemesečnoj istrazi Si En En je uz pomoć stotina satelitskih snimaka i svedoka, utvrdio da su u poslednje dve godine kineske vlasti uništile preko sto groblja te etničke zajednice.

A onda je pravu eksploziju u svetskoj javnosti izazvalo curenje tajnih dokumenata i objavljivanje više stotina stranica, koji svedoče o dobro čuvanim centrima, dizajniranim da pretvore Ujgure i druge muslimanske manjine u dobre kineske građane. A učenici ne mogu izaći dok ne postanu upravo to.

NJujork tajms i Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara na svojim internet stranicama objavili su originalne verzije ili kopije dokumenata. Tako je javnost upoznata sa uputstvima iz 2017. godine “koja služe kao priručnik za vođenje kampova”, sa instrukcijama o tome kako sprečiti beg zarobljenika, održavanje postojanje kampova u tajnosti, indoktrinaciji u njima i “kada pustiti zatvorenike da vide rodbinu ili koriste toalet”. Drugi dokumenti uključuju “sigurnosne sastanke” i pokazuju kako policija “vodi sistem za prikupljanje i analiziranje podataka koji koristi veštačku inteligenciju kako bi odredio cele kategorije stanovnika Sinkjanga koji treba da budu zatvoreni.

Dokumenti sadrže i skandalozne instrukcije zvaničnicima, za studente koji se vrate kući i ne pronađu članove svoje porodice. Navodi se kako studentima treba reći da je njihova porodica dobro, da su na treningu, da su bili zaraženi nezdravim mislima, te da se država brine o njima.

Srbija se, međutim, oglušila na ovakvo kršenje ljudskih prava i zajedno sa 45 država podržala kinesku represiju u Sinkjanku i potpisala dekleraciju u kojoj se, između ostalog, navodi da je Kina “reagujući na pretnje terorizmom, separatizmom i ekstremizmom koji su naneli ogromnu štetu svim etničkim grupama u Sinkjangu, preduzela niz mera u skladu sa zakonom radi zaštite njihovih ljudskih prava”.

“U Sinđijangu su obnovljene sigurnost i stabilnost. LJudska prava ljudi svih etničkih grupa su efikasno zaštićena”, navodi se u deklaraciji.

Tako je, po svemu sudeći, nastavljena beskompromisna i “čelična politika prijateljstva Srbije i Kine”, ali i njihovih predsednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga.

O kazni odlučuje Amerika

Kao rezultat toga imamo odgovor EU, u kojem se Srbiji jasno poručuje da revidira svoje stavove i uskladi ih sa ostatkom Evrope.

Doktorand međunarodnih odnosa u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka Vuk Vuksanović već već duže vreme, između ostalog, prati i problem Ujgura u Kini.

Govoreći o ovoj problematici Vuksanović kaže da je činjenica da Kina nad Ujgurima vrši žestoku represiju i drži ih u poluradnim logorima.

“Indoktriniraju ih, ruše im džamije, groblja, nadziru ih najmodernijom tehnologijom, koja podrazumeva kamere za prepoznavanje lica. Sve se to dešava zato što Ujguri za Kinu predstavljaju nepredvidljivu grupu koja nosi potencijalnu opasnost od separatizma sa sobom, a ne ide im u prilog ni to što su zaista krivi za neke terorističke napade u Kini. Srbija, sa druge strane, od pre 12 godina i proglašenja nezavisnosti Kosova sve svoje diplomatske poteze vuče u zavisnosti od toga kakve će oni implikacije imati na kosovski spor. Uglavnom ostajemo neutralni u ovakvim sporovima, međutim, u poslednje vreme Kini dajemo veoma otvorenu podršku, pa i u spornim pitanjima kakvo je ovo”, kaže Vuksanović.

Govoreći o mogućim sankcijama EU, Vuksanović smatra da će odluku o njima neće donositi Evropa već Vašington, jer će sukob između Amerike i Kine sasvim sigurno obeležiti ovaj vek.

“Proširenje EU trenutno je na ledu, pitanje šta Evropa tu može da uradi. Eventualno može da nam uskraćuje pristup nekim fondovima i uvede vizni režim, ali ne mislim da će doći do toga. Međutim, ako Vašington zbog svog trenutno vrlo zategnutog odnosa sa Pekingom bude rešio da udari na Beograd izvesnim finansijskim merama, mislim da će Srbija morati da odstupi od podrške Kini”, zaključuje Vuksanović.

Ejdus: Balansiranje zbog Kosova

Vanredni profesor na FPN Filip Ejdus smatra da Srbija u međunarodnoj politici balansira koliko može i zapravo pokušava da dajući podršku Kini, osigura njenu dalju podršku oko kosovskog pitanja.

“Kada je u prošlosti bilo pritisaka u vezi sa Kinom, Beograd je znao da popusti posebno ukoliko je reč o pitanjima koja su za nas ili za naše saveznike oko Kosova od sekundarnog značaja. To je na primer bio slučaj sa dodelom Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu 2010. godine. Srbija je prvo najavila bojkot iz solidarnosti sa Pekingom ali kada je usledio pritisak sa zapada, ipak smo poslali Ombudsmana. Sa druge strane, Srbija ne popušta u svojoj politici u vezi sa sankcijama Rusiji u vezi sa Krimom, što znači da crvene linije ipak postoje. Ipak mislim da pitanje ljudskih prava Ujgura još uvek nije od prvorazredne važnosti za EU, tako da ne očekujem snažne pritiske. Pored toga, činjenica je da zemlje kandidati za proširenje EU, moraju da usklade celokupnu politiku tek kad zvanično postanu članice Evropske unije. Ukoliko pak do tih pritisaka dođe, plašim se da će to posati samo još jedna u sve dužem nizu spornih tačaka u procesu evropske harmonizacije srpske spoljne politike”, objašnjava Ejdus.

Pročitajte OVDE  šta je to Vučić poslao Trampu.

Izvor: nova. rs