Izbori su održani pre mesec dana, kako vam sve to izgleda danas? Da li mislite da je odluka da učestvujete bila ispravna?

- To sad više nije važno, da li je bila ispravna ili nije. Ja sam postupio onako kako jedino znam, borio sam se koliko sam mogao. Mislim da je obaveza svake političke organizacije, a Pokret slobodnih građana je upravo takva organizacija iako okuplja mnoge koji se gade politike, poput recimo mene, koji i dalje sebe ne doživljavam kao političara, ali mi jesmo politička organizacija i imamo obavezu da se borimo protiv ovog režima uvek i na svakom mestu, pa i u najgorim uslovima. Ovi izbori su sasvim sigurno održani u najgorim uslovima u poslednjih 30 godina, ali mi smo želeli da uprkos tome ponudimo alternativu onim građanima koji su želeli da makar i olovkom iskažu bunt protiv ovog režima.

Šta su prvi naredni koraci Pokreta slobodnih građana?

- Pokret nastavlja da funkcioniše kao i do sada. Nije PSG osnovan samo zbog ovih izbora pa se neće ni samo zbog toga ugasiti. Mlada smo organizacija, izašli smo na prvi veći ispit, pali smo, nešto smo i naučili, sigurno nas je sve to zabolelo, ali idemo dalje. Ja u životu milion puta nešto nisam uspeo, ali nisam se predavao. Očekuje nas skupština petog septembra ako nam korona dopusti, moraće organizacija da se učvrsti, da vidimo gde smo grešili i kako ćemo dalje.

Tada će se birati rukovodstvo i predsednik. Hoćete li biti kandidat?

- Sa 44 godine sam prvi put postao član političke organizacije, i to baš ove. Od osnivanja sam u Pokretu, a biću i nakon skupštine. Na kojoj funkciji, to još ne znam i ne razmišljam o tome.

Izlazak na izbore koštao vas je toga da vas lider SSP Dragan Đilas ne pozove u novi opozicioni blok. Da li mislite da PSG zbog toga gubi?

- Ni pre izbora nismo bili deo Saveza za Srbiju, tako da se u tom pogledu ništa nije promenilo. Ne vidim da se nešto drastično promenilo time što se umesto Saveza za Srbiju sada pominje ujedinjena opozicija, osim što se možda insinuira da oni koji nisu u tom bloku nisu opozicija. Ali ne želim da se bavim time, te igre reči me ne zanimaju.

S kim biste iz opozicije vi sarađivali?

- Najradije sa nekim novim ljudima čija politička prošlost nije teret, ali znam da takvih nema mnogo. Nemam problem da radim i sa ljudima koje ne smatram prijateljima ako imamo isti cilj, pogotovo ako je taj cilj plemenit. Do sada sam previše emotivno i lično shvatao te odnose, a pokazalo se da velikih prijateljstava u politici nema. Ali ima dobrih ljudi, zaista ih ima, na sve strane, u gotovo svim strankama.

Treba li opozicija da ima zajedničkog predsedničkog kandidata? I ko bi mogao na crtu Aleksandru Vučiću, a da pritom ima i šanse?

- Bilo bi dobro da se pojavi dovoljno luda osoba koja će biti spremna da na sebe primi sve udarce sa kojima će se suočiti i da podnese sve monstruozne tabloidne kampanje, ali i dovoljno hrabra, pametna i harizmatična da bi hronično nepoverljivo opoziciono biračko telo toj osobi dalo šansu. Naravno, ta osoba mora da bude svesna da ako kojim slučajem ne pobedi, da će mu ta ista javnost koja je od njega pravila sveca kasnije jebati mater. Trenutno ne vidim ko bi to mogao da bude, ali ako se pojavi takav, ja sam spreman da ga podržim.

Nedavno ste bili gost jedne televizijske emisije u kojoj ste veoma grubo, čini se kao nikada pre, govorili i o vlasti i posebno o opoziciji? Zašto ste čekali? Što sve to niste ispričali ranije?

- Nisam govorio naročito oštro o opoziciji već sam mnogo više i grublje kritikovao vlast, ali to nije izazvalo pažnju niti se vrtelo na "Pinku" sedam dana bez prestanka. Šta sam čekao... pa da sam rekao ranije bilo bi "a zašto sad", da nisam rekao nikada već da se neke stvari same pokažu, pitali bi se ljudi kako to niko nije video i rekao. Znaju ljudi kakav sam, da nemam kočnicu i da sam iskren. Možda nisam uvek u pravu, ali ne volim da uvijam, ali sa druge strane, ne skrivam karte ni pred kim. Mesecima slušam kako sam Vučićev čovek koji je uzeo pare ili u blažem slučaju, da radim u interesu Aleksandra Vučića i onda je to u redu, a kad ja kažem da nije baš sve onako kako neki ljudi predstavljaju, onda se sete jedinstva opozicije i štetnosti međusobnog napadanja.

Predsednik Vučić je nedavno rekao da imate budućnost u politici ako malo promenite način ponašanja. Jeste li spremni da se menjate zbog eventualnog političkog uspeha?

- LJigavo i licemerno, kako samo košarkaški ekspert Aleksandar Vučić ume. Želim da menjam njega, tu istorijsku grešku koja je došla na vrh kada smo sistem vrednosti okrenuli naopačke. Želim da menjam svest ljudi, da ih ubedim da nisu nemoćni i da ne treba da budu statisti dok neko odlučuje o njihovim životima. Da im stavim do znanja da ih se tiče. Sve ih se tiče, i ko je na vlasti i ko nije. Jer od toga zavisi koliko će ugrađivati u svakom poslu, da li će policija moći da bije koga stigne, da li će zaštititi koga treba, da li će bahati funkcioneri ubijati po ulicama, a na snimcima faliti baš ta dva minuta koja život znače. To je ono što želim i što mogu. Što se tiče lične promene, ajde da budemo realni, ne menja se čovek suštinski u ovim godinama. Ja sam izgrađena ličnost i radim onako kako sam celog života radio. Podsetiću vas i da sam glumac i da sasvim sigurno mogu da glumim bolje i od Vučića i mnogih drugih. Ali onda bih se gadio samom sebi.

Imali smo nedavno proteste zbog najave policijskog časa. Sve je počelo preko društvenih mreža, kao građanski protest, a onda se pretvorilo u sve i svašta. Vi ste napadnuti i povređeni, na stepenicama Skupštine neko od okupljenih je udario Vuka Jeremića, policija je bacala suzavac... Kako vam kada se osvrnete to izgleda?

- Sve je tu jasno. Neko je poslao ekipu mladih, napaljenih i u tim krugovima još nedovoljno dokazanih navijača i huligana u pokušaju da svojim divljanjem pomognu da se protesti označe kao nasilni, ekstremistički, desničarski. Ko zna, možda među tim neostvarenim huliganima ima nekog novog Vučića. Presmešno je, istovremeno i žalosno kad Vučić nekoga označi kao "desničara i ekstremistu". Kao da je zaboravio na onog iždžigljalog i mršavog zamalo navijača koji preti da će pobiti 100 muslimana za jednog Srbina. Onog koji je plakao kad je Šešelj išao u Hag, koji je svakog krvnika slavio kao srpskog junaka i patriotu. Ne možemo da živimo baš kao zlatne ribice i sve zaboravljamo za dva dana. Što se tiče napada, okej, moja glava je olupana u tom trenutku, ali ni blizu toga koliko su u glavama olupani oni za koje su radili ti koji su me napali. I zato ta jedna povreda ne može da me spreči da nastavim da se borim, što sam uradio već sledećeg dana. Glavno pitanje je ko će i kada odgovarati zbog onog premlaćivanja ljudi, a neko će morati da odgovara. Kad tad, sve dođe na naplatu.

Uloga će uvek biti

Kako stvari idu što se glume tiče? Da li ste dobijali ponude za uloge i da li ste uopšte imali vremena da se bavite primarnim poslom zbog izbora?

- Kao što sam već mnogo puta ponovio, ja nisam političar i ne volim da me tretiraju tako. U politiku sam ušao kao umetnik, glumac i ogorčeni građanin ove predivne zemlje. Osećam se kao zanatlija koji se uči zanatu sa velikom željom da kad stekne znanje popravlja stvari koje su odavno zarđale, bušne i nefunkcionalne. Za mene će uloga i ponuda uvek biti, ipak sam duže na sceni nego u političkoj žabokrečini. Gluma je posao od koga živim, a u politici sam samo iz svoje ljudske potrebe da stvari menjam i pokušam da izvadim pokoji biser iz mulja koji se taloži godinama.

Amerikanci poslali oklopna vozila Prištini? Više o tome OVDE.

Izvor: Blic