Najnovije

DA LI U SRBIJI KRUŽI I VIRUS STRAHA? Stručnjaci upozoravaju na pogubne posledice epidemije po mentalno zdravlje, evo ko je najugroženiji

Turbulentni period u prethodnim mesecima, kao i kriza koja je tek pred nama, i te kako utiče na psihičko zdravlje. Vanredno stanje, policijski čas, zabrana kretanja, socijalna distanca, stalna neizvesnost, finansijka nesigurnost - čini se da sve zajedno sa ličnim dramama pojedinca i te kako može da ostavi mentalne posledice među građanima Srbije.

Depresija (Foto: pixabay. com)

Neki stručnjaci upozoravaju da će psihološka šteta biti jednaka ekonomskoj, ili čak veća od nje. A danas Srbijom pored virusa Kovid-19, vlada još jedan - virus straha.

U Institutu za mentalno zdravlje, u periodu posle ukidanja vanrednog stanja do početka jula, urađeno je istraživanje kod ljudi koji su prvi put tražili pomoć u Palmotićevoj. Ti pacijenti najčešće su se javljali zbog depresije i anksioznih poremećaja. Iza njih su oni koji su dolazili zbog smetnji usled upotrebe alkohola i drugih aktivnih supstanci.

"Ispitali smo 240 odraslih osoba između 18 i 65 godina koliko se kvalitet njihovog života smanjio zbog širenja infekcije koronom i 59 odsto izjasnilo se da znatno lošije živi", kaže dr sc. Vanja Mandić Maravić, pi-ar Instituta za mentalno zdravlje.

"Pitali smo ih da li su bili u izolaciji, da li su bolovali ili izgubili nekog bližnjeg. Samo deset odsto ljudi je bilo blizu kovid-infekcije i kod njih su prevladavali simptomi stresa. Bili su uzbuđeni, nisu mogli da se opuste, razdražljivi. Većinu smo pratili ambulantno, a oko 80 odsto novih pacijenata je dobilo farmakoterapiju. Nismo primetili znatnija pogoršanja kod naših stalnih pacijenata, većina ih je navikla na određene tegobe - nemir, anksioznost, depresiju... Pandemija je za njih samo iskustveni događaj."

Već desetak dana u Institutu je ponovo aktivan telefon za psihosocijalnu podršku. Kao u vreme vanrednog stanja, lekari i psiholozi javljaju se na pozive građana i pokušavaju da im olakšaju tegobe.

"Pacijentima preporučujemo da se orijentišu na održavanje sveopšteg zdravlja uz poštovanje epidemioloških mera, da planiraju aktivnosti iz dana u dan, da se okrenu ka stvarima koje su pod njihovom kontrolom, da urade ono što mogu za sebe i svoje najbliže - objašnjava naša sagovornica. - Na taj način dobijaju kontrolu nad svojim životom. Svi moramo da se štitimo od negativnih informacija koje se menjaju iz dana u dan. Dovoljno je jednom dnevno pročitati vesti, sve ostalo povećava anksioznost, teskobu, zabrinutost.Stručnjaci smatraju da je plasiranje kontradiktornih informacija loše u ovom trenutku: ima imuniteta, nema imuniteta, biće vakcine, neće biti vakcine... Strah potencira i to što ne znamo koliko će dugo trajati epidemija."

"Između zdravih i bolesnih nema razlike, svi su zabrinuti da ne uhvate virus i da se ne razbole", kaže psihijatar dr Branislav Filipović za "Večernje Novosti", upravnik Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

"Činjenica je da ovaj virus odnosi živote, to stvara anksioznost kod mnogih. Strah za život uz strah od zaraze je primaran, koji ako epidemija potraje može da pređe u depresiju kod ljudi koji su osetljivi. Čovek mora da bude veoma jak i da ima zdravu okolinu. Porodica je najzdravija potpora, pogotovo deca. Ona nisu potpuno svesna opasnosti i drugačije reaguju.Lekari smatraju da realan strah za aktuelnu situaciju mora da postoji, da su nesanica, poremećaj spavanja, nezadovoljstvo, malaksalost, normalne pojave", dodaje.

Iako Kovid 19 može da izazove teške posledice, psihijatri podsećaju da treba imati na umu da "ne ubija svaki metak".

"Ovo nije veče pred streljanje i ne bi trebalo da preterujemo u stvarima koje nismo radili", objašnjava Filipović. "To ćemo moći da radimo onog trenutka kad prođe ova pošast. Činjenica je da ljudi koji su retko izlazili, koji se nisu družili, kojima je bilo svejedno da li putuju, odjednom menjaju ponašanje. To je strah od bliskog kraja. LJudi se plaše da će skončati i onda hoće da urade sve što nisu, a zaboravljaju da će se u tome u čemu nisu iskusni lakše zaraziti nego u njihovim svakodnevnim aktivnostima."

Filipović kaže da pojedini psihijatrijski pacijenti dobro reaguju na epidemiju:

"Kao za vreme bombardovanja, šizofreničari se odlično snalaze, dok anksiozni i depresivni nalaze dodatnu hranu za svoju depresiju. Neurotičari mogu loše da reaguju, ili će raditi ono što nisu do sada, ili će se zaključati u kuću i neće hteti nikog da vide."

A, kako na pandemiju reaguju najmlađi, objašnjava dr Oliver Vidojević, psihijatar za decu i adolescente:

"Deca imitiraju reakciju svojih roditelja, porodice i okoline. Ako su ljudi pribraniji, deca će se osećati sigurnije. Tamo gde postoje odrasli koji negiraju postojanje pandemije, govore da virus nije opasan, deca će svojim drugovima iznositi taj stav. Adolescenti imaju poseban stav za koji vidimo da mora da se menja. U prvom naletu se govorilo da su otporni, da ređe obolevaju i da prolaze lakše. Sada se vidi da to nije tačno i da mogu da imaju tešku formu bolesti. Neustrašivost koja je normalna i očekivana u adolescentskom uzrastu sada se okreće protiv njih. Oni se, međutim, i dalje ponašaju prilično izazivački - organizuju korona-žurke, partije... Posledice mogu da budu loše i teške po decu, a još teže za članove njihovih porodica."

Koliko će biti mlađih pacijenata to će se tek videti sa dolaskom školske godine, kaže Vidojević. Tada ćemo imati jasniju situaciju koliko se stvarno javlja dece i adolescenata radi pomoći.

Pročitajte OVDE  kome preti velika opasnost.

Izvor: novosti. rs

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube