Ovo kaže general-pukovnik u penziji Vladimir Lazarević dodajući da to nije dobra vest, i da se ona uklapa u scenario albanskih mentora, a pre svega Nemačke, da se pitanje Kosova što pre reši.
„Čini se da mentori (tzv.) Kosova iz EU koji su i opremili ovu takozvanu vojsku, da ne kažem i napravili, ne žele uopšte ni da čuju Beograd. Srbija će morati da nađe odgovor na ovakve pretnje, naravno, kroz diplomatske kanale i razgovore,“ kaže Lazarević.
Udar na pregovore i Srbe na Kosovu i Metohiji
Po njegovim rečima, Srbija ne sme da odustane od svog nacionalnog interesa niti da podlegne pretnjama bilo koje vrste.
„Najava regrutacije nije naivna, i treba joj prići sa velikom ozbiljnošću“, mišljenja je Lazarević.
Vojni analitičar profesor dr Mitar Kovač Tačijevu poruku vidi kao atak i na srpsku omladinu na Kosovu i Metohiji pošto neodazivanje na regrutaciju povlači i kazne. On dodaje da bi naša strana na pregovorima u Briselu trebalo da potegne i pitanje nelegalne vojske te terorističke tvorevine.
„Regrutacija znači upis svih vojno sposobnih mladića za služnjenje vojnog roka. Ukoliko se srpski momci ne budu odazvali na regrutaciju, biće sankcionisani u smislu kaznenih odredbi ili primorani da napuste prostor Kosova i Metohije što je, izgleda, i krajnji cilj Albanaca,“ ističe on..
Udar na srpsku omladinu na Kosovu
Kovač kaže da je Tači poslao jasnu poruku da su daleko odmakli u konstituisanju države i da svako pregovaranje sa njima mora biti na tom nivou. U isto vreme, dodaje on, ovo treba posmatrati i kao bezbednosnu pretnju.
„Na žalost, ako se uzme u obzir da svaki Albanac na Kosovu i Metohiji ima oružje u kući, jer OVK nije demilitarizovana, i ako se uzme u obzir ovo što oni smatraju legalnom vojskom koja je opremljena nemačkim, britanskim, turskim i američkim naoružanjem i obučena po standardima zapada, to nije zanemarljiva sila i jeste pretnja po Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji,“ ističe Kovač.
Opasnost po Srbe na Kosovu
Takozvana Skupština Kosova izglasala je 2018. godine Zakon o Kosovskim sigurnosnim snagama čime su takozvane Kosovske bezbednosne snage koje su 2009. godine iz snaga Kosovskog zaštitnog korpusa postale Oružane snage Kosova. Redovni sastav čini 8.000 ljudi, a rezrevni 3.000.
Kadrovi se školuju u NATO državama i po standadima NATO kako je i takozvana Vojska Kosova ustrojena. Prvobitni budžet za 2018. godinu za vojsku bio je 53 miliona evra, a planirano je da se povećava svake godine za pet miliona evra. Za 2019. godinu budžet je bio 58 miliona evra. Za 2020. je dostigao 61 milion, dok će za 2021. budžet biti 66 miliona evra.
Inače, prema planu Martija Ahtisarija lažna država ima pravo na snage naoružane lakim naoružanjem i koje bi u aktivnom sastavu brojale 2500 vojnika a 800 u rezrevrnom.
Srbija donosi odluku o novom lovačkom avionu! Više o tome OVDE!
Izvor: rs.sputniknews. com
