Da li je naša vlast izgubila kontrolu nad epidemijom korona virusa, čiji je kraj proglasila pred izbore i ko je kriv što se kod nas situacija pogoršala sa mnogo više mrtvih i obolelih nego sa početka pandemije?
– Pitanje je postavljeno dosta aksiomski, kao da je potpuno neupitna činjenica da je vlast izgubila kontrolu nad koronom i kao da je još neupitnija činjenica da je vlast proglasila kraj korone pred izbore, isključivo zbog izbora, a ne zato što je u tom momentu stanje tako pokazivalo. Kad se ovako postavi pitanje, jasno je da po vama postoji samo jedan ispravan i tačan odgovor na vaše pitanje i da svaki iole drugačiji, koji u potpunosti ne potvrđuje vašu konstataciju, mudro upakovanu u pitanje, mene karakteriše kao jednog pre svega nemoralnog čoveka, jer ne želim da apriori konstatujem vašu „istinu“. Svakako ću na pitanje odgovoriti, ali je bilo neophodno da vašim čitaocima i ovo predočim, pa nek oni sami procene jesam li u pravu ili ne. Da li je vlast izgubila bitku sa koronom, znaćemo po meni onog momenta kada se budu podvlačile linije i kad se bude jasnim i jedinstvenim parametrima ustanovljavalo koliko je koja država bila uspešna ili ne. Problem je pre svega u testiranju, jer svaka država testira različit broj ljudi, što automatski dovodi da sve cifre koje se izbacuju, od obolelih, preko hospitalizovanih, do preminulih, ne mogu da se naslone na jasan princip po kojem se meri uspešnost neke države u borbi protiv korone, već postaju isključivo deo propagande i velike manipulacije.
Kako komentarišete sve češće zahteve javnosti i opozicije da se promeni Krizni štab?
– „Javnost“ je relativan pojam, ali je termin „brojnost“ zato dosta egzaktniji. Vi mi niste rekli koliki je broj ljudi koji to zahteva, stoga bih pre koristio izraz da „jedan deo javnosti“ to zahteva, kao i jedan deo opozicije. I naravno da svi oni na to apsolutno imaju pravo. E sada o njihovoj brojnosti ne mogu da govorim, jer očigledno je da ni vi, a ni ja, je ne znamo, a bojim se da brojnost daje suštinski daleko veći legitimitet nekoj tezi nego sam izraz „javnost“. A što se tiče pitanja o kriznom štabu, da li će se promeniti ili ne, to pitanje nije za mene, već za onoga ko je taj krizni štab imenovao, a to je Vlada RS.
Više od 2.000 lekara potpisalo je zahtev za smenu Kriznog štaba, da li je moguće da je sve to ispolitizovano i da su oni članovi stranaka koje su izgubile vlast, kako tvrdi premijerka Brnabić?
– Kao prvo ne verujem u tezu da su to sve članovi stranaka koji su izgubili vlast, a kao drugo, ako je argument za ispravnost nečega činjenica da je 2.000 lekara kako kažete potpisalo peticiju, a ja mislim da je istina, da je oko 2.000 medicinskih radnika to potpisalo, a ne samo lekara, onda je po toj logici još jači argument za neispravnost te iste stvari činjenica da 88.000 preostalih medicinskih radnika u Srbiji nije potpisalo tu peticiju. Mislim da nije dobro da se stvari tako postavljaju, kako to pokušavate vi sad da uradite, kao i jedan deo javnosti, jer onda kad drugi deo medija i javnosti odgovori istom merom, dolazimo do potpunog izvrtanja realnosti s obe strane.
Kako komentarišete tvrdnje predstavnika vlasti da su za širenje epidemije krivi nedavni protesti, ali ne i izbori, izborne kampanje i pobedničke žurke?
– Identičan ton imate u svim pitanjima, a to je da u samoj postavci već definišete vašu „istinu“ i praktično dajete po vama jedinu ispravnu opciju odgovora, što dovodi do toga da se stekne utisak da svaki drugi odgovor je u najmanju ruku pogrešan, da ne kažem nemoralan. Prvo mislim da za širenje epidemije nisu jedino odgovorni protesti, kako to neki kažu, ali sigurno jesu na nju jednim delom uticali, kao što mislim da za širenje epidemije isto nisu jedino odgovorne pobedničke žurke, kako ste ih vi nazvali, ali i one jesu na nju jednim delom takođe uticale. Što se samih izbora tiče, oni su morali da se održe, jer je istekao redovan mandat aktuelnoj vlasti i već smo par meseci praktično zbog njihovih prvih odlaganja zbog korone ušli u jedan neustavni period vršenja vlasti. Takođe činjenica da su se u tih mesec dana održavali izbori širom Evrope i sveta potvrđuje moju tezu.
Niste se mnogo oglašavali oko protesta, brutalnog prebijanja građana i pritvaranja ljudi.
– Opet isti način postavljanja pitanja. Vas interesuje samo jedan deo istine, a ne cela istina. A cela istina kaže da su protesti iz mirnih prerasli u nasilne, da je jedan deo ljudi krenuo da uništava državnu i privatnu imovinu i napada policiju, pa je onda policija reagovala tek nakon toga. E tek sada možemo da govorimo na koji je način policija reagovala i da li je u toj reakciji bilo prekomerne upotrebe sile. Tamo gde je bilo prekomerne sile, to osuđujem i smatram da svaki policajac za to treba da odgovara, ali isto tako i svaki huligan koji je napadom na policajca i bio uzrok nereda na našim ulicama, takođe mora da odgovara. I na kraju, nije tačno da se nisam oglasio, oglasio sam se na svojoj Fejsbuk stranici i to dva puta velikim saopštenjima, e sada da li je neko njihovom sadržinom bio više ili manje zadovoljan pa ga je u skladu sa tim preneo ili ne, već nije pitanje za mene, nego za medije. Pošto su mnogi mediji koji su sad ostali nemi, sa te iste moje stranice razne stvari prenosili, kad im je to odgovaralo. Tako da je neistina da se nisam oglasio. Saopštenja i sada tamo možete da nađete sa tadašnjim datumima.
Vuk Jeremić tvrdi da ne treba da zavara trenutni mir na ulicama, jer dolazi jesen i velika ekonomska kriza, a predstavnici DJB pozivaju građane da se okupe oko parlamenta u danu kada će biti održana konstitutivna sednica parlamenta. Kako to komentarišete?
– Velika ekonomska kriza u celom svetu dolazi i to je jasno svima, kao što je svima jasno da uzrok toga nije bilo čija vlast u bilo kojoj državi sveta, već kovid 19, koji je zaustavio ceo svet. U kojoj će meri kriza da se odrazi na nas, pokazaće vreme. Što se Radulovića tiče, tog čoveka ne želim da previše komentarišem, jer je on mene javno klevetao po raznim osnovama i optuživao za ozbiljna krivična dela. A kad sam ga nakon toga tužio i tražio da sve to dokaže na sudu, on se pozvao na poslanički imunitet. Toliko o moralu tog čoveka. Reći ću još ovo i tu završavam svaki razgovor o njemu. Saša Radulović je profesionalna varalica i vrhunski prevarant. On se vrlo perfidno i vešto igra sa najnižim strastima lakovernih ljudi i njima vešto manipuliše do krajnjih granica, sa jednim jediniim ciljem, pribavljanjem za sebe raznih vrsta koristi. Pritom ga apsolutno ne interesuje šteta koju našem društvu, a na kraju prevashodno tim ljudima, sve vreme nanosi. Ako ste gledali film sa Leonardom di Kaprijem „Catch me if you can“, biće vam jasnije o čemu govorim. Samo što je Radulović mnogo opasniji po društvo od glavnog junaka u filmu, jer se bavi politikom, a ima isti cilj u životu kao on, a to je korist uz pomoć prevare i manipulacije niskim strastima. Raspitajte se malo šta je sve taj čovek u životu radio u zemlji i inostranstvu, pa će vam biti jasnije o čemu govorim. On je izuzetno opasan čovek, naročito za lakoverne ljude.
Može li Srbija, bez pomoći Evropske unije i stranih prijatelja, da izađe iz ekonomske krize koja se najavljuje?
– Biće izuzetno teško, naročito jer i dalje ne znamo koje će ekonomske konsekvence ove velike krize u svetu biti. EU je donela paket ozbiljnih finansijskih mera za sve svoje članove i sada se opet posle određenog vremena jasno vidi šta znači biti formalno član evropske porodice i kakve to benefite može da donese.
Uskoro će konstitutivna sednica parlamenta, da li ste odlučili da li će SPAS biti opozicija ili deo vladajuće većine u parlamentu?
– Ne znam još ništa, razgovori nisu došli do tog nivoa.
Kada nastavljate konsultacije sa predsednikom Vučićem i očekujete li da i vaša stranka bude deo vlasti?
– Verujem u sledeće dve nedelje, a ne očekujem ništa. Nisam čovek koji na taj način pravi očekivanja. Fokusiran sam na suštinu, a ne očekivanja. Videćemo šta će novi razgovori doneti.
Da li vam je nakon razgovora sa predsednikom Vučićem malo jasnije o čemu se pregovara sa Prištinom i kakvi su predlozi na stolu?
– Čini mi se da nema ničega na stolu i da čak nije nikome ni jasno oko čega se trenutno pregovara, pošto su polazne tačke obe pregovaračke strane dijametralno suprotne. Takav sam ja utisak stekao.
Zna li se u ovom trenutku ko će formirati vlast na Novom Beogradu i postoji li mogućnost tu za koaliciju sa naprednjacima?
– Ne znam odgovor na to pitanje. Ono što znam, da nijedna od tri liste koja je na Novom Beogradu ušla u lokalni parlament ne može sama da formira vlast i da bez obzira na moju formalnu pobedu, ona u praksi mnogo ne znači. Šta će doneti postizborni razgovori, na današnji dan zaista ne mogu da vam kažem, jer ne znam.
Snimke američke baze u plamenu nakon raketnog napada u Iraku pogledajte OVDE.
Izvor: Danas
