Istovremeno, zabrinuti su i radnici, pa iz sindikata kažu da ne očekuju baš lepe vesti u narednim mesecima. Navodno, već danas 300 do 400 ljudi dnevno ostaje bez posla, a ovaj broj bi mogao da bude i znatno veći. Najugroženiji su, svakako, zaposleni u turističkom sektoru, ugostiteljstvu, hotelima, ali i radnici u saobraćajnoj i transportnoj delatnosti, avio i auto industriji.
U najnovijem broju Kvartalnog monitora ocenjuje se da će se pogoršanje na tržištu rada nastaviti tokom cele druge polovine ove godine, a verovatno i u delu 2021. i obuhvataće pre svega formalno tržište radne snage. Intenzivnije otpuštanje u privatnom sektoru, kojim će se zaposlenost uskladiti sa obimom privredne aktivnosti, moglo bi da počne nakon okončanja programa isplate minimalca (krajem oktobra ove godine).
Zbog ovakve situacije mnogi su danas u dilemi – šta ako dođe do smanjenja plata, usled manjka posla, sužavanja tržišta, manje potražnje i recesije u koju bi mogla da upadne Srbija? Da li eventualno prihvatiti nešto nižu zaradu i sačuvati radno mesto ili razmišljati o promeni posla?
S druge strane, slobodnih radnih mesta će biti sve manje, bar u narednih nekoliko meseci, dok se iole ne razjasni zdravstvena situacija i da li će se korona virus zaustaviti ili ćemo morati da naučimo da živimo sa njim. Zato ova alternativa nije baš izvesna.
Stručnjaci smatraju da je verovatnije da bi ekonomija "punom parom" mogla da se pokrene od proleća, a do tada treba premostiti jedan težak period.
“Otkako sam u sindikatu nisam imala više slučajeva komuniciranja poslodavaca sa zaposlenima, odnosno neke vrste saradnje, gde poslodavci pokazuju svoju zabrinutost stanjem u kompanijama i fabrikama. Radnici to vide kao pripremu za nešto što može da se dogodi na jesen", kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS), i napominje da je sa ovim drugim talasom korone u Srbiji zavladala panika, ne samo među zaposlenima nego i među poslodavcima.
"Nema segmenta u privredi u kojima nije smanjena proizvodnja, odnosno obim poslovanja", ističe sagovornica i napominje da ono što u sindikatu očekuju od septembra nije nimalo dobro.
Zato se većina zaposlenih trenutno rukovodi idejom da je bolje sačuvati posao, makar i po cenu nešto niže plate. Tim pre što mnogi, pored redovnih mesečnih računa, imaju i kredite čije rate od ovog meseca ponovo stižu na naplatu.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije, podseća da je aktuelna kriza prouzrokovana nemogućnošću da se radi, a da prava ekonomska kriza dolazi kada imate smanjenu tražnju, otkaze i manje plate, potom i manju kupovnu moć i recesiju. Ta recesiona spirala će se videti tek na jesen, ocenjuje naš sagovornik.
Altiparmakov napominje i da je programom isplate minimalaca predviđeno da poslodavci ne otpuštaju radnike do kraja oktobra, ali da će svakako postojati pritisak tržišta, jer će firme morati da nastave da isplaćuju plate, poreze i doprinose i u narednom periodu.
Pročitajte OVDE šta to režim krije od građana.
Izvor: Blic
