Kako piše "Dojče vele", nemačka kancelarka Angela Merkel jasno je dala do znanja šta su prioriteti nemačkog predsedavanja EU: na samom vrhu je suočavanje sa krizom zbog pandemije korone, uključujući obnovu pogođene evropske ekonomije, kao i Bregzit.
Ipak zemalje Zapadnog Balkana imaju ogromna očekivanja od nove uloge Berlina, koja međutim, kako tvrdi DW, ni u teoriji ne mogu da se ispune.
- Albanija i Severna Makedonija imaju najbolje šanse da napreduju u svojim naporima za brže približavanje EU jer se Nemačka za to zalaže već duže vreme - navodi se u tekstu.
Ali, kako piše, prošlog oktobra usporile su ih Francuska, Holandija i Danska svojim stavom da nema pristupanja bez dalekosežnih reformi u zemljama-kandidatima i da je to moguće tek nakon temeljne reforme struktura Evropske unije.
Kako ocenjuje DW, u reakciji tipičnoj za EU, kriterijumi za pristup kozmetički su revidirani i Tirani i Skoplju je konačno u martu dato zeleno svetlo.
EU oslonac Balkana
Navodi se i da se mnoge balkanske zemlje oslanjaju na Evropsku uniju, a posebno Nemačku, radi finansijske podrške za važne infrastrukturne projekte: na primer, železničku vezu između Niša i Prištine, izgradnju autoputa u Bosni i Hercegovini duž evropskih tranzitnih koridora i izgradnju ili proširenje gasovoda i nafotovoda između zemalja jugoistočne Evrope, kako bi se konačno povezale.
- Olakšavanje putovanja je na vrhu liste želja svih balkanskih zemalja,a to se posebno odnosi na mlade ljude - navodi DW.
Problem politike EU na Balkanu oduvek je bila fragmentacija nadležnosti, odavno svih 27 zemalja ne vuku zajedno na istu stranu, a pored toga, izbor osoblja u Briselu često nailazi na nerazumevanje.
"Dojče vele" piše da je tako Španac Žozep Borel odgovoran i za Balkan. NJegov izaslanik za taj region je bivši slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak.
Međutim, pošto Španija i Slovačka iz unutrašnjepolitičkih razloga odbijaju da priznaju Kosovo, šanse za iskrenu ravnotežu Beograda i Prištine nisu naročito dobre, tvrdi DW.
SAD u regionu
U poslednje vreme, Sjedinjene Američke Države, koje na Balkanu slede svoje ciljeve, u tom regionu sve više izazivaju EU. Navodi se i da ciljevi SAD često nisu u skladu s idejama Brisela, a "najnoviji primer je stari sukob Srbije i Kosova".
SAD, kao dugogodišnji posrednik, bukvalno su skinule kajmak kada su 27. juna, bez koordinacije sa Briselom, pozvale lidere dveju strana u Belu kuću.
- Spektakularni sastanak je propao samo zato što je američki tužilac Međunarodnog suda za Kosovo u Hagu iznenada objavio optužnicu protiv predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija, koji je kao bivši vođa pobunjenika, zajedno s drugim optuženima, odgovoran za ubistvo oko 100 ljudi u ratu 1998/99 - navodi DW.
Time se EU vratila u igru, a u julu će lideri Beograda i Prištine razgovarati u Parizu, što je planirano u Briselu.
S-500 Prometej uništava i hipersonično oružje u kosmosu! Više o tome OVDE.
Izvor: Tanjug
