Od početka do kraja život jedne od najvećih jugoslovenskih glumica bio je protkan tugom, patnjom i strahom.
Rođena u siromašnoj jevrejskoj porodici svojevremeno je pričala da se kao mala igrala mravima, jer nije imala igračke.
- Često sam razmišljala o sebi i pitala se: Gde je to počelo? Ja sam rođena u siromaštvu. Ti Jeverji kad su siromašni, čini mi se da nema veće bede od jevrejskog sriomaštva. Moja mladost, to je zemunska periferija. Detinjstvo bez igračka, bez ičega. Izađem na ulicu, idem uz plot, čučnem i posmatram. Mrave. Tu se razvijala moja mašta: znam dobro, sama sam sebi pričala priče, izmišljala ih o tim majušnim mravima, te oni sad idu kući, te sad se šetaju, trče, nabavljaju hranu, žure kućama, i ja sam se igrala s njima- pravila im razne prepreke. Stavim traku pa im preprečim put, ili napravim most, ili ih skrenem na drugu stranu: bilo je to moje malo pozorište diznijvskog tipa - prisetila se Rahela svojevremeno detinstva.
Pravi pakao za nju počeo je za vreme nacističke okupacije.
Da bi izbegla smrt, Rahela je često menjala lokacije na kojima je živela, kao i identitete.
Međutim, jednom prilikom desilo se da su joj naoružani Nemci zakucali pravo na vrata, nakon čega se odigrao događaj zbog kog je Rahela bukvalno u sekundi osedela.
- Dok sam se krila u jednom sobičku u Žarkovu na vrata je počeo da lupa Gestapo. U tom trenutku prodarala se komšinica Smiljka koja je jedina znala sve o meni. “Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te” počela je da viče i bacila mi se u zagrljaj. U tom trenutku shvatila sam da pokušava da ih prevari i nastavila da se radujemo. Od sreće sa grlila policajce, počlela da plačem od lažne sreće i nudila im rakiju. Oni su mi čestitali i otišli, nisu me legitimisali. Nakon toga najveći šok sam doživela kada sam pogledala sebe i videla da više nam moje boje kose i da sam u svega nekoliko minuta postala seda od straha - rekla je glumica u jednom intervju.
Najvreliju sliku Lidije Vukućević pogledajte OVDE.
Izvor: Mediji
