– Na taj način, postoji neprikladan pokušaj da se izdigne duh nekih vernika (muslimana) nad drugima (hrišć́anima), da se ponovo podseti na strahotu pogroma milenijumske vizantijske civilizacije, čije je arhitektonsko remek-delo zatim stotinama godina korišćeno kao dokaz pobede nad njegovim stvaraocima. Turska Kemala Ataturka, kojoj je sovjetska Rusija pomogla da izdrži i stane na noge, smatrala je mogućim okretanje krvave stranice prošlosti, barem u pogledu hrama Aja Sofija. Utisak je da vlasti današnje Turske žele da nas vrate u srednji vek – rekao je poslanik.
On je istakao da je Sveta Sofija, čak i sa statusom muzeja, ostaje najveća svetinja pravoslavnog sveta, koja je posebno dragocena hrišćanima Rusije, Ukrajine, Belorusije i drugih zemalja ZND, jer se u njoj pokrstila kneginja Olga, a takođe su upravo tu izaslanici kneza Vladimira videli „Nebo na zemlji“, ubedivši kneza zatim da primi pravoslavlje.
Prema mišljenju Zatulina, Konstantinopoljski patrijarhat ima svoj deo odgovornosti za razvoj događaja u vezi sa Aja Sofijom, jer je „zaoštrivši crkveni raskol u Ukrajini 2018. godine i dajući mu privid legitimnosti, ušao u najžešći sukob sa najvećom ruskom pravoslavnom crkvom u pravoslavnom svetu“.
– U ovoj situaciji, posebna odgovornost je na Rusiji kao najvećoj zemlji pravoslavnog sveta, duhovnoj naslednici pravoslavne Vizantijske imperije. Želeo bih da verujem da rusko-turski odnosi neće biti oštećeni zbog glupog pokušaja Turske da u 21. veku ponovo prisvoji hrišćansko nasleđe iz 6. veka – dodao je on.
Ranije danas je saopšteno da dok se u Turskoj razmatra mogućnost da se Aja Sofija pretvori u džamiju, poslanici Dume pripremaju obraćanje turskim kolegama menjaju odluku koju je doneo Kemal Ataturk koji je za dugi niz godina tom hramu namenio ulogu simbola mira i međureligijske harmonije.
Tim povodom oglasio se i Kremlj koji smatra unutrašnjom stvari Turske pretvaranje Aja Sofije u džamiju. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je naglasio da je o ovom pitanju već govorio patrijarh Kiril, a očekuje se i saopštenje Ministarstva inostranih poslova Rusije. U Kremlju se nadaju da će Ankara uzeti u obzir status Aja Sofije kao objekta svetske baštine.
Status Aja Sofije
Državni savet Turske 2. jula je razmatrao pitanje promene statusa crkve i izneo stav da je za promenu statusa dovoljan ukaz predsednika. Očekuje se da odluka Državnog saveta bude objavljena u roku od 15 dana.
S druge strane, zvanični predstavnik grčke vlade Stelios Pecas je posle odluke turskog Državnog saveta izjavio da to nije pitanje grčko-turskih odnosa već svetsko pitanje.
Aja Sofija je spomenik svetske kulturne baštine i mnoge zemlje sveta su apelovale na Tursku da učini to što je naumila jer će time dovesti do raskola između hrišćanskog sveta i Turske.
Aja Sofija (Sveta Sofija) je izgrađena u šestom veku za vreme cara Justinijana. Predstavljala je simbol pravoslavlja, ali i moći Vizantije sve do pada Carigrada 29. maja 1453. godine kada je turski sultan Mehmed Drugi Osvajač ušavši u grad obavio molitvu u ovoj bogomolji. Time je simbolično postala džamija, a Carigrad prestonica Osmanske imperije.
O padu američke imperije čitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
