Piše: Boško Ćirković Škabo
Ultra trkač Srbija sam od početka. Praktično i pre prvog trening, dok je sve bila samo reč. Samo to tada nisam znao. Jer čak i pre napisane, izrečene i održane reči, UTS je bila ideja. Ideja začeta u Daliborovoj glavi i srcu. Opet, podstaknuta i nekim ranijim sindikalnim rečima i delima... Plemenita laž koja se materijalizovala. I svako ko se priključio, prigrlio ideju i pripomogao materijalizaciji za sebe je mogao da izvuče samo dobro. I izvlačili smo dobro. I prelivali na druge sfere života. Pitajte bližnje koji su bili dovoljno strpljivi da shvate povremene duže ekspedicije...
Pišem „laž“ jer, iz sopstvenog životnog i čitalačkog iskustva, izvlačim da: svakoj u ljudskoj ideji u praksi nešto nedostaje da se obistini. Makar to bilo i zrno, ako ćemo da budemo iskreni, dobijenu strukturu ne možemo nazvati do kraja istinitom. Možemo je nazvati: odličnom simulacijom, prilično tačnom aproksiamacijom... Možemo se: zadovoljiti nivoom, skretati sebi pažnju drugim strukturama... Ali sve mi se više čini da ljudski život na zemlji nije dovoljan ni da čovek istinski spozna i unapredi sebe, kamoli da na takvom principu sazda komplesknu mnogoljudnu strukturu. Opet, sva dosadašnja iskustva i osećanja me usmeravaju ka verovanjima i učenjima koja kazuju da potpunu realizaciju čovek može dostići i doživeti samo u zajednici i kroz zajednicu. Moguće je da se radi o iskrenom povezivanju kojim bi se ostvarila simbioza kapaciteta spoznaje i unapređenja, tako da bi svako spoznajući i unapređujući sebe automatski činio isto i za sve ostale pripadnike. Tako bi svaka nova spoznaja i svako novo unapređenje bili novi sprat zajedničke kule... Pišem „moguće“ jer se sa time nisam stvarno susreo u životu. Ali jesam sa situacijom da pojedinac nesebično preliva kako bi okrepio sve prisutne i prelazi preko uzimanja repete i sebičnog odvajanja od stola, samo da bi u momentu naziranja dna svog pehara osetio da je vreme da udahne malo vazduha. Spasilac mora spasiti sebe, ako želi da nastavi sa sapasavanjem nejači.
Za propisno registrovane, šatro ležerne a faktički profesionalno-hijerarhijske i interesne, grupe privremeno ili konačno udaljavanje idejnog tvorca ili osnivača ne znači gotovo ništa. Upotreba njegovog „brend nejma“ i „nou haua“ je do tada i onako već legalno regulisana. Ako kojim slučajem nije, tim gore po odlazećeg. Prvi u redu zauzima mu mesto, sa ili bez novčane naknade. Hvala Bogu, nikada nisam dopao u takvu skupinu. Možda sam zato manje imućan ali sam sigurno bogatiji. Pre svega bogatiji za susrete i iskusta sa ljudima poput Dalibora. Brat nam je svima više od šest godina nesebično točio. Sin je ljudskog oca i majke, ima zasluženo pravo da odmori od nagomilane nepravde. To nama ne daje za pravo da polomimo čaše od kristala, pokupimo escajg sa astala i nasrnemo jedni na druge. Uostalom, ko je bio tu samo zbog vina, može da produži do sledećeg stola. Ponuda je raznovrsna.
„Ko sme, taj može“ nije neka prodorno zvučeća nju ejdž krilatica, to je fragment mudrosti slavnog Vojvode Živojina Mišića. Ta rečenica je zalivene krvlju, suzama i znojem predaka. To je sigurno nešto najistinskije što ljudi mogu prineti ideji. To je svesno izabrani primer, uzor, ideal... odgovornost. Sokola nam na grudi nije doneo Ilon Mask, po povratku raketom s Marsa. Tu je pod uticajem sjajniog Sokolskog pokreta. Vredan, hrabar i mudar, pojedinac i zajednica - na putu ka zajednici vrednih pojedinaca. Napisah da smo listom nešto dobro izvukli za sebe. I to jeste divno. Ali šta smo i koliko vratili ili
„UTS je više od trčanja.“ Prilično prosta rečenica. NJome se se definiše grupa zvana „Ultra trkač Srbija“. Kao reprna tačka tj. osnova koristi se (dugotrajno) trčanje u prirodi – mnogima jako dosadna i nepotrebna forma treninga. Čini mi se da smo već izvesno vreme prolivali nasute nam darove. Razgrađivali smo šta je jedan čovek neumorno i nesebično za zajednicu gradio. Zato mislim da ponovo treba krenuti od osnove: od fizičkog prisustva i poštenog pristupa treningu - trčanju. Nakon toga valja preći na „više“, što smo zapravo svi zajedno: naš odnos, živa komunikacija, dogovor, pokret van šume, poljane, terena, staze... Zajednička (široj) zajednici korisna akcija. Ali nema potrebe za silovanjem i preteranom filosofijom (sve vam već piše na majicama), niti tumačenjem (ne)izgovorenog ili (ne)učinjenog bilo koga trenutno odsutnog. Niti će biti potrebe da se peče vo kad nam se vrate. Ovo nije ta priča. Ovo treba da bude priča u kojoj se zajednički zida sprat po sprat... A počinje se od poštenja i poštovanja.
Zato se vidimo subotom u sedam, na poštenom treningu. Nisam opterećen brojevima...ali nemojmo da kasnimo. Iz poštovanja prema sebi, što bi rekao naš brat.
Šta je Lukašenko savetovao Vučiću da uradi sa opozicijom, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
