U više tekstova ruski autori obaveštavaju čitaoce da se Srbija opredelila za FK-3 "umesto za ruski S-300", postavljajući se kao da je to već bila gotova stvar a ne posledica intenzivnog pisanja pojedinih srpskih medija.
Na nekoliko mesta provejava stav izneverenih očekivanja i ocene da se Srbija u toj stvari postavila kao podeljena ličnost, jer u isto vreme gaji prijateljstvo sa Rusijom, teži pridruživanju Zapadu a kupuje oružje u Kini.
Sajtovi poput lenta.ru i aex.ru navode da je Srbija "uprkos želji većine stanovništva, umesto S-300 uzela kineski raketni sistem", iako je prema neimenovanim i nezvaničnim vojno-diplomatskim izvorima iz Moskve, na koje se pozivao TASS, bilo pregovora o kupovini S-300 PMU-2 naredne godine.
Ruska Gazeta.ru podseća da je Srbija, nakon nabavke artiljerijsko-raketnog sistema Pancir S-1E, u medijima izražavala interesovanje čak i za nabavku S-400 a portal prenosi i detalj u kojem je srpski predsednik Aleksandar Vučić na pitanje da li će do te nabavke doći rekao "da za tako nešto nema novca" ali da će Srbija "štedeti".
Gazeta citira i direktora Centra za strategijske analize Ruslana Puhova koji smatra da je Srbija od Kine dobila veoma povoljne finansijske uslove za nabavku FK-3, verovatno u vidu beskamatnog kredita, jer je Kini veoma stalo da vojnu opremu plasira na tržište "uglednih zemalja" evropskog kontinenta. On, takođe, priznaje da ruski S-400 "baš i nije jeftin".
Puhov, međutim, ima određene rezerve prema kineskoj tehnologiji i navodi da, iako je ta zemlja postigla veliki napredak u poslednjih 30 godina, i dalje postoje problemi. Kao primer pominje veliki broj kvarova tehnike koju Kina koristi na tenkovskom biatlonu u Rusiji, iako se ne može očekivati da su na to takmičenje poslali "prvi tenk na koji su naišli u jedinici".
Na tom takmičenju na poligonu Alabino svi učesnici koriste ruske tenkove osim Kine koja šalje proizvod svoje industrije tenk ZTZ96. Rusi kojima je kineska vojna industrija glavni konkurent, jer se bore za ista izvozna tržišta, pažljivo posmatraju odlike kineskih tenkova.
Portal topwar.ru takođe uzima zdravo za gotovo da je Srbija bila ozbiljno zainteresovana za kupovinu S-400. Blog bmpd.liveyournal. com, koji u stručnoj javnosti važi za dobro informisani mediji blizak bezbednosnim krugovima, navodi da FK-3 predstavlja izvoznu verziju sistema HKJU-22 koji u protekle četiri godine masovno ulazi u Kinesku armiju kako bi zamenio HKJU-2 (SA-2 Dvina).
BMPD dodaje da je, zahvaljujući satelitskim snimcima, samo od 2016. do 2018. godine registrovano opremanje 13 novih položaja tim raketnim sistemom, a da je u međuvremenu taj proces nastavljen.
Glas Amerike na ruskom u neutralnom tonu izveštava o toj akviziciji i podseća da to predstavlja nastavak vojne saradnje sa Kinom započete prilikom kupovine bespilotnih letelica CH-92, iako je Srbija do sada tradicionalno bila oslonjena na Rusiju, nabavljajući iz te zemlje avione, tenkove i oklopne transportere, iako ovo poslednje baš i nije i inventaru srpske vojske.
Ruska agencija Sputnjik, u tekstu na srpskom jeziku, insistira na podatku da kineski FK-3 "vuče" poreklo od ruskog S-300, koji je ta zemlja kupila 90-ih godina i citira predstavnike ovdašnje stručne javnosti koji podsećaju da je nabavka naoružanja uvek i političko pitanje, zbog čega Srbija mora da balansira i izbegne da potpadne pod udar američkih sankcija.
Izveštavanje o srpskoj nabavci FK-3 u drugim delovima sveta uglavnom je bilo usko stručne ili diplomatske prirode. NJujork Tajms se bavio političkim aspektom te odluke a Defense blog tehničkim karakteristima tog kineskog sistema.
Novi napad na rusku vojnu bazu Hmejmim! Više o tome pročitajte OVDE!
Izvor: balkansec.net
