"Istovremeno, važno je uzeti u obzir pune troškove nabavki u oblasti odbrane, tokom njihovog čitavog životnog veka, koji mogu biti značajni", navodi se u odgovoru NATO-a na pitanje Glasa Amerike.

Podseća se i da su NATO i Srbija bliski partneri koji su posvećeni jačanju partnerstva – istovremeno poštujući odluku o vojnoj neutralnosti. "Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, u redovnom je kontaktu sa predsednikom Vučićem i drugim zvaničnicima. Naše partnerstvo je obostrano korisno u brojnim oblastima. Na primer, radimo zajedno kako bismo bili što bolje pripremljeni za poplave i šumske požare. Pomažemo Srbiji u reformi snaga bezbednosti i institucija", navedeno je odgovoru.

NATO, kako je ukazano, obučava srpske vojnike za međunarodne mirovne misije. Uz to, istaknuto je da je Severnoatlantska alijansa u proteklih 20 godina, milionima evra pomogla Srbiji u uništavanju više od 230 tona zastarele municije.

"Srbija i NATO zajedno rade i na pružanju pomoći drugim zemljama, na primer, obučavanjem iračkih vojnih medicinara. Štaviše, Srbija je od 2006. godine doprinela u više od 30 aktivnosti u okviru NATO-ovog programa Nauka za mir i bezbednost. Uključuju energetsku i zaštitu životne sredine, odbranu od hemijskih, bioloških, radioloških, nuklearnih agenasa, protivterorizma, sajber odbrane, kao i beznednost ljudi", navedeno je u odgovoru u kome se dodaje i da je nekoliko NATO saveznika i partnera, uključujući Austriju, Češku Republiku i Tursku, pružilo važnu medicinsku pomoć Srbiji u borbi protiv pandemije Kovida 19.

"U vezi sa odnosom Srbije prema Evropskoj uniji upućujem vas na zvaničnike EU. Govoreći o tome ukazujem da su bezbednosti i stabilnost Zapadnog Balkana važni za NATO i mir i stabilnost u Evropi. Demokratija, vladavina zakona, unutrašnje reforme i dobrosusedski odnosi su od vitalnog značaja za napredak celog regiona. Više od dvadeset godina pomagali smo održavanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Naša predstavništva u Sarajevu, Beogradu i Skoplju promovišu politički dijalog i saradnju. Politika koju vodimo u region, uključujući i politiku Otvorenih vrata, imaju za cilj jačanje stabilnosti i pospešivanje saradnje", zaključuje se u odgovoru Glasu Amerike.

Ukazano je i da je NATO odlučan da nastavi pružanje pomoći državama regiona u sprovođenju reformi. To će, kako je istaknuto, koristiti njihovim građanima i čitavoj evroatlantskoj porodici.

Stano: Očekujemo da se Srbija ponaša u skladu sa obavezama koje je preuzela

"Vlasti Srbije su integracije u Evropsku uniju označile kao strateški prioritet države. Očekujemo da se Srbija ponaša u skladu sa obavezama koje je preuzela... Da bi Srbija napredovala na putu integracija u Evropsku uniju potrebno je da se postepeno uskladi sa njenom spoljnom i bezbednosnom politikom na osnovu pregovaračkog okvira", podvlači u pisanoj izjavi za Glas Amerike Peter Stano, glavni portparol za spoljne poslove i bezbednosnu politiku EU koga je Glas Amerike kontaktirao povodom okolnosti koje ukazuju na intenziviranje vojne saradnje Srbije i Kine.

"Srbija je uključena u bezbednosnu saradnju sa Evropskom unijom kroz doprinose koje pruža u misijama i operacijama", zaključio je Stano.

Hodžis: Srbija bi trebalo da je svesna rizika

Frederik Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, kaže za Glas Amerike da bi Srbija trebalo da bude svesna rizika kupovine oružja od kineskih kompanija.

"Poslovanje sa Kinom se za mnoge države uglavnom okonča značajnom krađom tehnologije, angažovanjem kineskih radnika na štetu domaćih i situcijama čije su posledice veliki dugovi", upozorava u pisanoj izjavi Glasu Amerike general potpukovnik Hodžis.

Motive za takve vidove vojne saradnje Frederik Hodžis, saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA), vidi u nastojanjima vlasti Srbije da biračkom telu i Srbima na području Balkana pokažu snagu.

Karpenter: SAD se neće previše baviti time

Majkl Karpenter, bivši zvaničnik američkog Sekretarijata za odbranu zadužen za ruska, evroazijska i balkanska pitanja, izjavio je za Glas Amerike da se Sjedinjene Države, kako je rekao, neće previše baviti pitanjem nabavke kineske vojne opreme jer je suvereno pravo Srbije da kupuje oružje od koga god želi.

"Sjedinjene Države nisu glavni dobavljač Srbije", rekao je Karpenter u pisanom odgovoru Glasu Amerike, dodavši da veruje da je nekoliko faktora moglo uticati na intenziviranje srpsko-kineske vojne saradnje.

"Najznačajniji je cena pošto je za male države poput Srbije sistem S-400 preskup. Drugi mogući faktor su nedavne tenzije u odnosima Srbije i Rusije, koje proizilaze iz navoda od demonstranata na ulicama Beograda bili povezani sa ruskim službama bezbednosti", rekao je Karpenter.

On je podsetio da Srbija, kako primećuje, već dugo balansira svoju spoljnu politiku između Rusije, Kine, Evropske unije i Sjedinjenih Država.

"Predsednik Vučić bez sumnje smatra da je takav pristup u odnosima sa ta četiri entiteta trenutno najsigurniji za režim koji predvodi, imajući u vidu neizvesnosti članstva Srbije u Evropskoj uniji, kao i veoma visoku prepreku oličenu u ispunjenju kriterijuma vladavine prava koju treba preskočiti da bi se članstvo ostvarilo", zaključio je Karpenter.

Ko su donatori Vojsci Srbije

Prema informacijama objavljenim u Informatoru o radu Ministarstva odbrane Srbije za period od 2008-2019. godine Sjedinjene Američke Države su u tom periodu bile najveći donator Vojsci Srbije. Takođe, u publikaciji je navedeno da je u intervalu od 2014-2019. Srbija od Sjedinjenih Država dobila pomoć od oko 10 miliona dolara u opremi i novcu, dok je druga na listi Kina sa doniranih 5,2 miliona evra, prenosi Glas Amerike.

U informatoru tog ministarstva koji obuhvata 2020. godinu nalazi se pregled ugovora o donacijama u 2018. godini. Rusija se ne nalazi među 23 pobrojana donatora - dok se Kina pominje jednom u kontekstu protokola koji su ministarstva odbrana dve države potpisala o pružanju besplatne vojne pomoći Kine Srbiji. Procenjena vrednost donacije je 30.000.000 kineskih juana - odnosno više od četiri miliona i trista hiljada dolara.

U javnosti Srbije, međutim, Rusija figurira kao najizdašniji donator Srbije – uprkos tome što je država ruskoj strani, primera radi, platila 185 miliona dolara za modernizaciju šest letelica MIG-29 - koje su javnosti Srbije predstavljene kao donacija.

Sada deluje da se kineski faktor aktivnije angažovao u domenu vojne saradnje sa srpskom stranom i to pošto su iz Srbije stizale najave o mogućoj nabavci ruskih protivraketnih sistema S-300 ili čak S-400 – čija su, jeftinija konkurencija, kineski FK-3.

Međutim, opredeljivanje prema kineskom partneru je prema pisanju portala Balkanska bezbednosna mreža, izazvalo razočaranje u ruskoj javnosti. Do sada se tim povodom nisu oglašavali ruski zvaničnici.

Šta je stiglo od objavljenog usporavanja sa kupovinom 2019

Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je decembra 2019. godine objavio da će država, kako se izrazio, usporiti sa kupovinom oružja. Rekao je tada da će vojska biti dodatno reformisana, mobilnija i brža, što međutim ne znači kupovinu oružja.

Međutim, već u februaru naredne godine Rusija je u Srbiju počela u delovima da doprema delove raketnog sistema “Pancir S” čija je kupovina dogovorena tokom zajedničke vojne vežbe “Slovensko bratstvo” održane oktobra 2019. Nepoznato je kolika je Srbija Rusiji platila za šest šest sistema “Pancir S”. Poznato je, sa druge strane, da jedan takav sistem na tržištu košta 13 i 14.6 miliona dolara, u zavisnosti od verzije.

Od tada su, međutim, stigli kineski dronovi – kao i nabavka, ili kako kaže predsednik Srbije, razmišljanja o kupovini kineskog raketnog sistema FK-3.

Hladni rat između SAD i Kine dobija novu dimenziju, više o tome OVDE!

Izvor: glasamerike.net