Često se u srpskoj javnosti može čuti fraza: „Nama je potrebna lustracija.“ Da, slažem se, nama je zaista potrebno pročišćenje, ali takvo da nikako ne može da uključuje samo ličnosti koje su se bavile politikom, od početka 1990–ih godina do naših dana, već ono mora da podrazumeva demontažu celokupnog okupaciono-opsluživačkog sistema, koji je postavljen u Srbiji od strane zapadnog faktora, a čije postojanje, u konačnom, vodi ka biološkom nestanku srpskog naroda, a sa njim i srpske države.
Ne, teza nije preterana. Upravo maločas pomenuto, u nešto drukčijoj formi, ističe francuski politikolog Aleksandar del Val, u svojoj knjizi „Bosna, Kosovo, Čečenija – Ratovi protiv Evrope“, karakterišući vrlo precizno namere zapadne politike (politike SAD i Evropske unije) prema nama, koja nije rađena da bi propagandno delovala na Srbe, budući da nije štampana na srpskom jeziku, te stoga na nju treba obratiti osobitu pažnju.
Del Val podvlači da se zapadna politika temelji na takvom postulatu, bez obzira da li Srbijom vlada Đinđić ili Milošević. Drugim rečima, kakav god bio osnovni vektor srpske državne politike, tj. bio on pro-zapadni (podanički, kakav je danas, i uopšte od 5. oktobra 2000) ili, uslovno rečeno, patriotski, srpski narod i Srbija su predviđeni za odstrel.
Hvala zapadnom publicisti na iskrenosti, jerbo informisan je spasen, ali do tog zaključka možemo da dođemo i sami, analizom strateških činilaca koji konstituišu stvarno stanje u našem društvu. Ali pre toga, od suštinske važnosti je pomenuti još jedno lice, poznato po izrazitoj mržnji prema Slovenima, Rusima posebno, prvog direktora CIA Alena Dalesa, te napraviti paralelu između prethodno istaknutog sa strategijom 20/1 koju je upravo on razradio, gde se, između ostalog, kaže: „Rat je završen, polako ćemo sve izgraditi, i mi ćemo dati sve što imamo, svo zlato, svu materijalnu moć na magarčenje i zaluđivanje ljudi. Čovečiji mozak, svest ljudi skloni su promenama. Posejemo li tamo haos, mi ćemo neprimetno da im podmetnemo lažne vrednosti i primoraćemo ih da te vrednosti i prihvate. Kako? Mi ćemo naći istomišljenike, svoje saveznike i pomoćnike u njihovoj domovini. Malo po malo, mi ćemo odigrati grandioznu po svom obimu tragediju pogibije svih pravoslavnih Slovena i konačno nepovratno ćemo ugasiti njihovu nacionalnu svest. Na svaki način ćemo podržavati one koji budu usađivali u čovekov razum kult seksa, nasilja, sadizma i izdaje – jednom rečju svake nemoralnosti. U upravljanju državom, mi ćemo izazivati haos i nered. Neprimetno, no aktivno i postojano, pomagaćemo despotizam činovnika, korupciju i neprincipijelnost. Čestitost i pravednost biće ismevani, nikome neće biti nužni i biće smatrani ostatkom prošlosti. Grubosti i naglost, laž i obmana, pijanstvo, narkomanija, izdajništvo, šovinizam i neprijateljstvo prema narodima – sve ćemo to kultivisati u svest ljudi. I mali broj, veoma mali broj ljudi će shvatiti o čemu se radi. Ali, takve ljude ćemo staviti u bespomoćan položaj, ismevati se sa njima, oklevetati ih i proglasiti ih otpadnicima društva. Mi ćemo rušiti duhovne vrednosti, vulgarizovati i uništavati osnove narodne moralnosti. Na takav način ćemo rasklimati pokoljenje za pokoljenjem, lovićemo ljude u detinjstvu i mladalačkom dobu, uvek ćemo glavnu stavku da bacamo na omladinu, demoralisati, razvrašćivati i obeščašćivati je. Eto, tako ćemo mi to da uradimo“. U daljem tekstu se dodaje i sledeće: „Mi moramo imati automatske garancije koje obezbeđuju da čak i nekomunistički, te nominalno prijateljski režim Rusije ne raspolaže ubuduće nikakvom vojnom moći, u ekonomskim odnosima da silno zavisi od spoljnog sveta, da nema ozbiljnu vlast nad glavnim nacionalnim manjinama, te da ne uspostavi nikad više ništa što bi naličilo na „gvozdenu zavesu“.
Iz istaknutog proizilazi da je unutrašnja destabilizacija, na svim poljima, inicirana od spoljnog činioca, glavna gradivna nit koja vodi ka našem uništenju, i da takve namere zapadnog agresora ne zavise od našeg državno – društvenog uređenja i politike prema njemu, te s toga ne podležu izmeni.
Sada da pogledamo sliku Srbije 2020. godine, odnosno da razmotrimo strukturu okupaciono – opsluživačkog sistema[5] koji ovde dejstvuje u punom razmahu. OOS u Srbiji, čiji gro, prema podacima dostupnim u javnosti, čini između 20 i 30 hiljada ljudi, složena je struktura, ustrojena po principu apsolutne potčinjenosti zapadnim interesima. Dobar deo naše javnosti identifikuje ovu strukturu sa klasičnim, javno eksponiranim petokolonaškim ličnostima ili organizacijama, poput Čedomira Jovanovića, Nataše Kandić, odnosno raznim tzv. nevladinim organizacijama pro zapadne provenijencije. Stvarno stanje je, međutim, mnogo ozbiljnije od toga, te se treba za trenutak vratiti u istoriju.
Fraza peta kolona vodi poreklo iz vremena Napoleonovih ratova. Naime, prilikom priprema da zauzme izvesni grad, predočeno mu je da on ima četiri kolone pod svojom komandom, tj. nedovoljno snaga. Na to je Napoleon odgovorio: „Ja imam četiri kolone koje nastupaju, a peta je već u gradu.“ Najprepoznatljivija petokolonaška ličnost u istoriji je norveški kolaboracionista Vidkun Kvisling, priznat od strane Nemaca za predsednika norveške vlade u vreme Drugog svetskog rata, koji je paralisao sposobnost svoje države da se suprotstavi nacističkoj agresiji 1940. godine, te je Norveška, zahvaljujući tome, praktično bez otpora bila okupirana.
Dakle, ličnosti mnogo krupnijeg kalibra od pomenutog Jovanovića i sabraće mu po društvenoj težini, čine osnovnu snagu OOS ili pete kolone u Srbiji. Ako bismo strukturalno podelili ovaj sistem, onda bi prvi ešalon činile, uopšteno govoreći, ideološke grupacije. To su snage koje su danonoćno prisutne u „našim“ sredstvima javnog izveštavanja, kako elektronskim tako i štampanim, koja su i sama jedan od ključnih elemenata OOS, gde neumorno govore o „neophodnosti“ istrajavanja na putu sprovođenja liberalnih „reformi“, osobito u sferama ekonomije, finansija, kulture i obrazovanja, koji „dokazuju“ kako „Evropa (čitaj i NATO) nemaju alternativu“, ne pominjući pri tome kako je nama u tom društvu predviđena uloga modernih robova, i to u najboljem slučaju, kako je Rusija „daleko“, te je s toga „nerealno“ težiti bilo kakvom savezništvu sa njom, kako nam ona „nikada nije pomagala“, kako osiromašeni uranijum „nije štetan po ljudsko zdravlje“ i druge nepodopštine.
Ta grupacija ima izuzetno jake pozicije u obrazovnom sistemu i sferi kulture, obratite pažnju samo na ekonomske fakultete koji su rasadnik neoliberalnih kadrova, ili na oblast društvenih nauka, koja je pod snažnim sorosovskim uticajem. Kakve udžbenike oni pišu? U kom svetlu osvetljavaju istoriju srpskog naroda i njegovu sadašnjost? Stoga se moramo zapitati kakve kadrove oni proizvode, i u kakve ljude će izrasti pokoljenja koja oni „vaspitavaju“?
Drugi ešalon čini pro-zapadno orijentisan deo državnog birokratskog aparata, koji sprovodi u delo kolonijalne mere nametnute od strane zapadnih metropola.
Te mere se eufemistički nazivaju „setom reformi koje je neophodno implementirati kako bismo ušli u porodicu evropskih naroda“. Najvažniji momenti ovde su održavanje u životu pogubne neoliberalne agende u sferi ekonomije i finansija, nastavak deindustrijalizacije i, u sklopu toga, podrška, na razne načine, tzv. stranim investitorima, a blokiranje državne pomoći domaćim preduzetnicima, kolonijalno radno zakonodavstvo, nekritičko usvajanje po modelu copy–paste zakonskih rešenja uvezenih sa Zapada i dr. Hoću da napomenem da se upravo naporima ovih ljudi sprečava vraćanje Srbije na njen istorijski put samostalnog razvoja, uz sramna, autokolonijalna, autošovinistička i rasistička „objašnjenja“ kako mi „ne umemo da upravljamo sami sobom“, te su nam s toga „potrebni stranci (po mogućnosti protestanti) koji će ovde zavesti red“.
Treći ešalon OOS u Srbiji je oligarhat. Radi se o ljudima koji su na sumnjiv način došli do kapitala kojim danas raspolažu i koji su sa Zapadom povezani i ekonomski i duhovno. To su ljudi sa autokolonijalnom i autošovinističkom strukturom ličnosti, koji, ako ne fizički, onda duhovno žive na Zapadu, a Srbiju posmatraju kao drenovinu koju je potrebno cediti do krajnjih mogućih granica. U slučaju nove vojne agresije Zapada na nas od njih se može očekivati da stanu na stranu neprijatelja, budući da svoje finansijske aktive drže upravo u zapadnim bankama.
Ne treba zaboraviti ni korumpirani deo državnih organa sile koji su, što po agenturnoj liniji, što putem izvesnih ličnih interesa, vezani za Zapad i sprovode njegovu agendu ovde.
Naposletku, ostaje da se pomene poslednja grupacija složenog mehanizma zvanog peta kolona, a to su ulične vođe, opskurne ličnosti proistekle iz CIA/MI6/BND epruveta, koji nemaju praktično nikakvu društvenu težinu, već samo povremenu upotrebnu vrednost, npr. davanje legitimiteta izborima kroz direktno učešće na njima, i tim putem omogućavajući OOS da opstane.
S obzirom na istaknuto, postavlja se pitanje da li je moguće čišćenje državnog/društvenog organizma od elemenata koji ga sve više izjedaju? Naravno da jeste, ali autor ovih redova zadržava pravo da sumnja da je to moguće postići putem skupštinskih ili predsedničkih izbora, budući da je OOS odavno razradio mehanizam za njihovu kontrolu. Zbog toga je svrsishodno na ovom mestu podsetiti se primera dolaska na vlast Vladimira Putina u nama bratskoj Rusiji, i ukazati na tumačenja pomenutog koja kruže u njihovoj javnosti.
Možemo da nagađamo šta je Jeljcina nateralo da uoči nove godine i novog milenijuma izađe pred ruski auditorijum i kaže da „odlazi pre roka“ i da Rusija „treba da uđe u novi milenijum sa novim, jakim, umnim i sposobnim ljudima“. Izvesno je, međutim, da je posredi bila dobro osmišljena patriotska operacija koja je Rusiji podarila novi život, spasivši je od raspada i uništenja.
Uz analogiju koja je namerna, nadajmo se da će se i u Srbiji uskoro probuditi snage koje će nas povesti putem povratka istinske slobode i suvereniteta, u svim oblastima državnog i društvenog bitisanja.
Da li su Vučić i njegova žena kupili dva stana u Belvilu, saznajte OVDE!
Izvor: stanjestvari. com
