Najnovije

"Više verujem rođenom Pazarcu, Bošnjaku, nego Gordani Čomić"

Legendarni naziv legendarnog prvog albuma grupe Disciplina kičme sa istoimenom pesmom na sebi. Daleka 1983, rođaci. Naslov pesme odgovara dešavanjima ove nedelje, a bilo ih je toliko da se kolumna danas sama piše. Dragom Koji želim brz i uspešan oporavak!

Piše: dr Dejan Žujović, pulmolog

U četvrtak smo rešili da zatvorimo krug naše akcije i posetimo Aleksandra Obradovića u Valjevu. Da izrazimo poštovanje deliji koji je prvi povukao nogu i pokušao da zaustavi čerupanje kompanije koja hrani pola grada. Uglavnom alternativni mediji su iznosili celu priču, a herojima opozicije je baš značilo da se ogrebu o malo zlatne prašine koju je naš momak sejao iz bušnih džepova. A onda muk. Sindrom kokoške koja pamti 13 sekundi se ponovo potvrdio.

Aleksandra sam sačekao u bašti lokala pored Kolubare. Skroman, tih, običan dečko sa kaldrme. Dečko koji je ozbiljno ugrozio nečije milionske muljavine, ali i svoj i život svoje porodice, svoje zdravlje i egzistenciju. Ni u jednom trenutku ne iskazuje bilo kakvo kajanje. Razumem ga. Loše reaguje na ideju da mu finansijski pomognemo. Objašnjavam da je to znak poštovanja mnogih ljudi, i možda, njihov način borbe protiv društva u kome je nepravda pravilo i zakon. Na kraju uspevam da iskamčim broj tekućeg i završavam prvi krug zamišljene akcije. Ponovo srećemo ljude koji nas prepoznaju, prilaze i čestitaju. Veliki pozdrav za Nevenu, devojko prestani da plačeš uz ovu kolumnu, ne služi tome. Viđanje sa familijom, i ponovo onaj divni osećaj bliskosti, ljubavi, međusobnog uvažavanja.

U petak jutro ljuta ekipa iz Odbranimo reke Stare planine, sa Ćutom na čelu, dolazi po mene i krećemo put Rakite. U Pirotu odlazimo kod načelnika policije, mog imenjaka. Razgovaramo o tome šta možemo da očekujemo sutra. Divan čovek, patriota, sa totalnom potkolenom protezom. Parče njegovog tela je ostalo negde tamo, na Kosovu. Razmišljam da nema šanse da dignem ruku na tog čoveka, šta god da se dešava gore, u Rakiti. Poštovanje, rođaci.

Pravimo pauzu kod Jarinske reke, u Opančiću. Odlučujem da se okupam u njoj, da skinem beogradski znoj sa sebe. Uživanju nema kraja. Inače, od te reke ne bi ostalo ništa kada bi investitor završio projekat sa Rakitskom rekom. Krećemo put Rakite. Selo u koje ulazimo čine kuće zidane od blata, i daje jasnu sliku zašto raniji protesti nisu uspeli. U Rakiti žive uglavnom starine, Šopovi, koji su vezani za svoju rečicu. Određen sam Desku na čuvanje. Desko je Deni DeVito u originalu. Ulazim u dvorište, ispod slabe sijalice, u skoro totalnom mraku za stolom sede ranije pristigli gosti. Domaćica secka suhomesnato i ovčiji kačkavalj za večeru. Razmišljam da li će sutra oni imati šta da jedu, kada mi odemo. Okrećem se i odlazim do prodavnice.

Sutradan sa uživanjem posmatram ljude koji su stigli i koji pristižu. Kolorit političkih, životnih i svakih drugih stavova. Tu su desničari, levičari, ekolozi, hipici, gradski šmekeri, gorštaci vretenastih tela. I svi su u miru, sa međusobnim uvažavanjem, jer je cilj više nego ispravan. Investitor je izgubio na sudu, ali država ne postupa prema presudi. Tu nastupamo mi, akcijaši. Bez i jednog jedinog incidenta, zajedničkim snagama su radili momci sa majcama Gvozdenog puka (pozdrav Stefane) i momci iz Ne davimo Beograd. Cevi su probijene, akcija u potpunosti uspela.

U toj gužvi novinarki saopštavam da sam odlučio da formiram pokret. Navodim par stavki koje više simbolizuju probleme ovog društva nego što će da budu članovi statuta. Funcioner pokreta ne može da bude osoba koja je bila član određenih stranaka, koja je promenila više od dve stranke u svom životu, koja je završila privatnu srednju školu ili fakultet. Funkcioner pokreta mora da je rođen u Srbiji. Vest ide u etar i onda kreće lavina. Naravno, prvo kreću beskrajno dokone i samoubeđene u svoju političku korektnost osobe na društvenim mrežama. Nikome ne odgovaram, nikoga ne blokiram. Onda se javno, kroz medije javljaju aveti političke prošlosti. Vređaju najstrašnije. Osnovni problem je sintagma “rođen u Srbiji“. Pošto koriste uglavnom uličarski rečnik, odgovoriću najprostije moguće. Gospodo, otvaram svoj restoran i tražim da barmen ima plave oči. Odjebite. A za normalne, pristojne ljude, malo detaljnije objašnjenje. Recimo, jednog trenutka će se formirati opštinski odbor u Kruševcu. Da li je nenormalno za predsednika tog tela tražiti rođenog Kruševljanina, ili bi ovu bagru baš zadovoljio jedan Sirijac, slučajno ispao iz državno organizovanog transporta (izražavam bojazan)?

Hajde malo dublje da zađemo u problematiku. Ko u Narodnoj skupštini predstavlja građane Kruševca? Bez aluzija na Batu, please. Pa, verovatno NIKO. Kao ni građane Kraljeva, Užica, Čačka, Vrbasa itd. Te probleme smo delegirali strankama. Ko u Skupštini reprezentuje probleme lekara? Trgovaca? Malih privrednika? Stranke, opet? Očigledno imamo problem. I moramo da ga rešimo, jer bez te, direktne demokratije, naš politički sistem se ne menja od Nikole Pašića do današnjih dana. LJudi, pobeda na izborima ne treba da bude znak za podelu plena. Da se vratimo na “Made in Serbia“. Živim na Voždovcu. Nikada se neću kandidovati za odbornika zato što nisam rođen na Voždovcu. Ne poznajem dovoljno problematiku opštine, ne znam previše ljudi. To prepuštam rođenom Voždovčaninu. Što se Kosova tiče, Pokret će učestvovati na svim izbornim mestima, a posebno insistiramo na Prištini, Vučitrnu, Prizrenu, Peći. Pogodite ko će biti kandidati?

Da završim. Više verujem rođenom Pazarcu, Bošnjaku, nego Gordani Čomić. Ne zato što me je nazvala budalom. Moj Bošnjak ima obraz, čast i dostojanstvo. Zna svoje, a i moje granice. Mi se razumemo. Pokret će biti otvoren za sve ljude dobre volje, nekompromitovane, čestite, diskretne heroje današnjice. Voleo bih što više Hrvata, Mađara, Roma, Šopova, Bunjevaca, Rusina, Rumuna, Vlaha, da crknu dušmani. Nema mesta uholažama, stenicama, parazitima koji menjanju domaćina kada prethodni lipše. Ova zemlja zaslužuje bolje. Pobedićemo? Hoćemo!!!
Zato što moramo.

Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Navedeni računi se vode na mene. Sav prikupljen novac će biti upućen Aleksandru Obradoviću, otpuštenim niškim žandarmima i dvema profesorkama iz Bele Crkve. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu samo jednu grešku napravili – bili su časni.

Raiffeisen banka AD

Dinarski
265000000576857940

Devizni
RS35265044000005631664

EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW
USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

Vučić u strahu da ne izgubi Beograd, više o tome saznajte OVDE.

Izvor: Nova

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA