Vlast Đukanovića žestoko je uzdrmana donošenjem kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti kojim je režim udario na imovinu SPC-a, a u vidu bumeranga dobio neprekidne osmomesečne litije.
Kada se tome dodaju neizvesna borba sa pandemijom Covid-19 i neminovni krah turističke sezone, odnosno bes i nezadovoljstvo građana zbog ekonomske krize, onda je jasno zbog čega bi nastupajući izbori mogli da budu prelomni za Crnu Goru.
Ipak, prema prognozama, ključ izbora ne drži ni DPS ni dva najveća opoziciona bloka: Demokratski front "Za budućnost Crne Gore" koji po istraživanjima Cedema uživa podršku 24,7 procenata birača, ili Demokrate "Mir je naša nacija" sa rejtingom 16,5 odsto.
Sva je prilika da će rezultat izbora zavisiti od toga ko će i sa koliko mandata ući u Skupštinu od tri liste građanske opcije: opozicione koalicije URA, socijaldemokrata koji naginju aktuelnoj vlasti i SDP-a koji se već izjasnio da neće saradnju sa Demokratskim frontom i podržao je sporni Zakon o slobodi veroispovesti.
Sve tri liste su, prema istraživanju Cedema, iznad cenzusa od tri odsto što je između 12.000 i 13.000 glasova. Takođe, pobednika izbora mogla bi da odredi izlaznost koja se trenutno kreće oko 66 odsto, a veći broj izašlih birača od 70 odsto ne bi odgovarao aktuelnoj vlasti.
Na izlaznost bi mogla uticati i činjenica da su ovo prvi izbori u Crnoj Gori koji se održavaju u avgustu, usred godišnjih odmora i kakve-takve turističke sezone.
Istorijska šansa za opoziciju
Politički analitičar iz Crne Gore Luka Radonjić ističe da su predstojeći izbori istorijska šansa za opoziciju.
- U poslednjih godinu dana u Crnoj Gori je formirana nova društvena većina. Prvobitno i primarno oko odbrane svetinja i osnovnih ljudskih prava i verskih sloboda. Prošlogodišnji protesti zbog korupcionaških afera, zatim ovogodišnje masovne litije zbog spornog zakona o slobodi veroispovesti, protesti u Budvi zbog prekrajanja izborne volje građana kao i brojni "spiskovi solidarnosti" sa desetinama hiljada lekara, advokata, novinara, inženjera, sportista, studenata - u znak podrške sa svima koji su se zbog slobode govora i demokratskog izražavanja našli na udaru režima DPS-a - objašnjava Radonjić.
Kaže i da predstojeći izbori predstavljaju istorijsku šansu da se politički konkretizuje novoformirana većina.
- Široka narodna koalicija "Za budućnost Crne Gore" predstavlja glavnu okupljajuću snagu, a tu je i koalicija "Mir je naša nacija", dok lista "Crno na bijelo" koju predvodi URA glasački mobiliše ljude koji imaju animozitet prema klasičnim strankama - kaže on, i ističe da najnovija istraživanja prema kojima dve glavne opozicione liste zbirno imaju više procenata od DPS-a ne predstavljaju posebnu novost.
Može li se ponoviti "državni udar"?
Prethodne parlamentarne izbore 2016. godine obeležila je afera "državni udar" kada je uhapšeno oko 20 srpskih državljana među kojima i Bratislav Dikić, bivši komandant Žandarmerije u Srbiji. To je, po mišljenju mnogih, uticalo da na birališta ne izađe više glasača od 73 odsto što je odgovaralo aktuelnom režimu. Zbog toga se postavlja pitanje da li se i na predstojećim izborima mogu očekivati slični incidenti.
- Regularnost izbora u Crnoj Gori je uvek pod znakom pitanja. Zbog činjenice da se DPS nalazi na istorijskom minimumu, ova stranka uporno traži glasove iz dijaspore, dakle, od ljudi koji odavno ne žive ovde. Opozicione liste već upozoravaju da postoji značajan broj glasača sa Kosova koji su upisani i u tamošnji i u odvašnji birački spisak, ali velika izlaznost verovatno ima kapacitet da prestigne sve nedostatke i kontroverze - ističe politički analitičar Luka Radonjić.
Putin i Lukašenko hitno razgovarali! Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
