I zaista, dok se u Minsku i drugim beloruskim gradovima haos ne smiruje, upadaju u oči mnogobrojne sličnosti ne samo u tim događajima već i u načinu na koji su vladali Milošević i Lukašenko. Oni su, uostalom, imali i izuzetan lični odnos.
Lukašenko je, podsetimo, reizabran na predsedničkim izborima 9. avgusta. Opoziciona kandidatkinja Svetlana Tihanovskaja, međutim, tvrdi da se desila krađa izbora, na kojima je, prema zvaničnim podacima, osvojila 10 odsto glasova, a Lukašenko čak 80 odsto. Ona je, inače, početkom prošle nedelje pobegla u Litvaniju zbog pritisaka kojima je bila izložena. Zbog opasnosti po život i Miloševićevi protivnici devedesetih godina poput Zorana Đinđića bili su u izbeglištvu u Crnoj Gori.
Pouzdana pomoć
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović smatra da puč u Srbiji 2000. ima elemenata sličnosti sa aktuelnim pokušajima svrgavanja s vlasti Lukašenka u Minsku zbog ekspanzionističke politike zapadnih centara moći.
- Strategija širenja NATO proklamovana 1999. uključuje ekspanziju i u Belorusiji, a usmerena je prema ruskim granicama. Zapadu ne odgovara nijedan šef države ako vodi nezavisnu i samostalnu politiku, žele apsolutnu dominaciju, kako sad u Belorusiji tako i onda u SRJ - kaže Jovanović.
Razlika je, dodaje on, što Lukašenko može sada da računa na pouzdaniju pomoć ruskog predsednika Vladimira Putina nego što je Milošević mogao da se osloni na Borisa Jeljcina.
I predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga i bivši diplomata Milisav Paić tvrdi da nema sumnje da scenario u Belorusiji nalikuje na ono što se dešavalo Miloševiću 5. oktobra. NJegovo viđenje o razlozima za to je ipak drugačije.
- Lukašenko vlada slično kao Milošević, pa nije ni čudo što su ljudi na ulicama. On je tamo decenijama na vlasti i ponaša se kao apsolutista, diktator, sa stavovima van vremena. To iritira stanovništvo, naročito mlađu generaciju, koja želi da se Belorusija reformiše, liberalizuje i postane moderno društvo - priča za Paić.
Kritična masa
Sličnost se, ukazuje sagovornik, ogleda i u tome što je Lukašenko poput Miloševića onemogućio protivkandidatima da mu izađu na crtu pod izgovorom da dobijaju podršku spolja i da je njihov cilj destabilizacija zemlje:
- Dok opozicija organizuje proteste, Lukašenko pravi kontramiting. Slično Miloševiću. Dalje, zapad daje podršku opoziciji. Lukašenko je pokušao da se izvuče iz ruske orbite, spoljni faktor je osetio da je Belorusija izolovana i to je idealno vreme za pokušaj da se u Minsku izvrše promene. Uključuje se i EU, traže sankcije.
U Belorusiji opozicija, ocenjuje Paić, za sada nema još dovoljnu kritičnu masu građana, kao što je to bio slučaj kad je srušen Milošević.
Jedini došao u Beograd pod NATO bombama
Lukašenko je bio jedini šef države koji je posetio našu zemlju tokom NATO bombardovanja 1999. Uprkos preporukama Alijanse da ne putuje u Srbiju i da mu ne mogu garantovati bezbednost, došao je u Beograd da bi se sastao s Miloševićem. Razgovori su trajali tri sata, dok su se, prema kasnijim svedočenjima, čule detonacije, sirene. Ponudio je, navodno, i vojnu pomoć, u migovima, ali ga je Milošević odbio. Obišao je tad Beograd, video neke od pogođenih lokacija.
Ko je Aleksandar Lukašenko
- Lukašenko (65), lider sa prepoznatljivim brkovima, 10. jula 1994. izabran za prvog predsednika Belorusije
- u to vreme u narodu su ga zvali Baćka (tata), a tom liderskom stilu oca nacije ostao je veran dosad
- kako su godine prolazile imao sve lošije odnose s opozicijom. Na izborima 2006. uhapšen njegov protivnik Aleksandar Kozulin i u zatvoru bio dve godine. Drugi suparnik Aleksandar Milinkevič bio dve nedelje u zatvoru. A 2010. čak pet od devet suparnika završilo u zatvoru
- tvrdio da svet bespotrebno paniči kad se pojavio koronavirus
- oslanja se na obaveštajnu službu KGB, koja i dalje nosi to ime u Belorusiji, kao nekada u SSSR
- završio za profesora istorije, kasnije vanredno stekao i diplomu ekonomiste. Zaljubljenik u hokej i skijanje
- sa suprugom Galinom, od koje nije razveden mada decenijama ne žive zajedno, ima dva sina Viktora i Dimitrija i sedmoro unučadi. Ima i trećeg sina Nikolaja (16) sa Irinom Beljskajom, bivšom glavnom lekarkom predsedničke bolnice
Svaka sličnost je "slučajna"
1. Miting/kontramiting - u Miloševićevom maniru Lukašenko na proteste opozicije uzvratio kontramitingom svojih pristalica
2. Optužbe na račun spoljnog faktora da ga ruši. Lukašenko optužuje NATO, a upravo je ta Alijansa bombardovala Srbiju
3. Zapad neskriveno podržava belorusku opoziciju, baš kao nekad Miloševićeve protivnike
4. Oslanjanje na Rusiju, jedino što je Putin mnogo čvršći oslonac Lukašenku nego što je Jeljcin bio Miloševiću
5. Eliminisanje neistomišljenika. Lukašenko nemilice hapsi protivkandidate, mnogi su bili primorani i da pobegnu u inostranstvo. S druge strane, Milošević je pokušao da ubije Vuka Draškovića (atentati na Ibarskoj magistrali i u Budvi), uhapsio je njega i suprugu, ubijen je Slavko Ćuruvija, a tokom bombardovanja Zoran Đinđić je bio primoran da se skloni u Crnu Goru
5. Ista opoziciona matrica - opozicija u Belorusiji se ponaša kao nekadašnji opozicioni DOS, svi su stali iza jednog kandidata, primenjuju gotovo identične metode iskazivanja bunta na ulicama.
6. Štrajkovi u strateškim sistemima - opozicija u Belorusiji poziva na generalni štrajk u fabrikama i državnim preduzećima, javnoj televiziji, a neki već prestaju sa radom. U Srbiji je sve počelo obustavom rada rudara "Kolubare"
7. Obojica su dugovečni vladari. Milošević je vlast počeo da preuzima 1988. godine i bio je neprikosnoveni vladar do 5. oktobra 2000. Lukašenko je na vlasti 26 godina
8. Milošević je srušen nakon predsedničkih izbora za koje je optužen da ih je pokrao ili bar to pokušao. Lukašenka ruše posle izbora za predsednika Belorusije, na kojima ga takođe optužuju za veliku krađu.
Moćni arsenal naše vojske izazvao paniku u komšiluku. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
