Veler je rekla da vlada u Prištini treba ozbiljno da shvati zabrinutost SPC. Ona je ukazala da nijedna javna ličnost ili zvaničnik u Prištini nije dao komentar na takav način da ostavi utisak na međunarodnu zajednicu da tzv. Kosovo u stvari vodi računa o Crkvi.

"Štaviše, ovaj put je sada još jedan dokaz da (tzv.) Kosovo nije u mogućnosti da primenjuje svoje zakone u odbranu zajednica koje je obećalo", ocenila je Veler.

Ona je istakla da taj problem ne treba da se rešava na nivou lokalnih vlasti, već na najvišem političkom i međunarodnom nivou.

Veler je podsetila da je Priština prihvatila Ahtisarijev plan čiji se Aneks 5 odnosi na zaštitu SPC i oblasti sa kulturnim i verskim znamenitostima značajnim za srpsku zajednicu, koji je i deo Ustava tzv. Kosova.

Pitanje veoma složeno "Iz tog razloga, tzv. Kosovo mora zaštititi Srpsku pravoslavnu crkvu, u skladu sa odlukama koje je prihvatilo 2006. godine i ne treba da čeka međunarodnu intervenciju da bi se zaustavila izgradnja puta, već treba samo da zaustavi izgradnju takvog puta, da pokaže da poštuje ustav i sprovodi zakon u skladu sa Ahtisarijevim planom, da zaštiti prava i verske slobode srpske zajednice", rekla je Veler. Ona je istakla da je to pitanje veoma složeno, s obzirom na to da, kako je ocenila, lokalne vlasti u odnosu na crkvu nikada nisu postupale diplomatski i profesionalno i nisu se bavile tim pitanjima sa ozbiljnošću kakvu zaslužuju.

„Mnogo je više Skenderbeg srpski, nego što su Dečani albanski“

Bivši ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković odgovorio albanskom istoričaru koji je izjavio da su Visoki Dečani kosovska baština.

“Tvrdnje istoričara Muhameta Malje iz Prištine da manastir Dečani nije srpsko, već albansko vlasništvo, pripadaju standardnom arsenalu neodrživih argumenata kojima se, nažalost, i pojedini kosovski ili albanski naučnici već odavno uključuju u velikoalbanski projekat rasrbljivanja Kosova i Metohije”, kazao je on.

“Profesor Malja, koji se u svom magistarskom radu bavio vezama između Kotora i Albanaca, izvlači navodne potvrde o nesrpskom poreklu Dečana i iz opštepoznate činjenice da je protomajstor ovog jedinstvenog hrama bio katolik ‘Fra Vita, mali brat, protomajstor iz Kotora, grada kraljevoga’, čije ime on, naravno, donosi u albanizovanom obliku, kao i da se u arhitekturi zdanja prepoznaju romanički elementi. Istoričar bi morao znati da je retrogradno projektovanje savremenih nacionalističkih opterećenja u epohu građenja dečanske crkve potpuno neistorično, ali to je uhodani metod ovakvog krivotvorenja prošlosti”, objašnjava Tansaković.

Na Maljine tvrdnje da Dečani nisu ugroženi, Tanasković uzvraća podsećanjem da je manastir na Listi ugrožene kulturne baštine sveta Unesko.

– A bageri su ovih dana bili na samo nekoliko stotina metara od statički osetljivog manastira, unutar zaštićene zone utvrđene obavezujućim propozicijama o zaštiti ovog univerzalno vrednog kulturnog dobra. Sa ovakvim ‘naučnicima’ nema svrhe polemisati, ali se mora ukazati na kontinuitet njihovog štetočinskog delovanja. Malja, koji se bavi i istorijom ideja, a posebno je proučavao mit o Skenderbegu u albanskoj tradiciji, izgleda da nije razumeo ni poruke velikog albanskog pisca Ismaila Kadarea iz knjige ‘Nesloga’. Ako bi se istorija tumačila na Maljin način, onda bi i status Skenderbega kao nacionalnog heroja albanskog naroda bio više nego sporan. Mnogo je on više srpski nego što su Dečani albanski – poručuje Tanasković, a prenosi Kosovo online.

Kada hapse Vučića pročitajte OVDE!

Izvor: Tanjug/ kosovo-online. com