Naravno, internet vrvi od raznih istraživanja koje rade prozapadni mediji, tako da se na portalima širom sveta na engleskom jeziku najviše mogu pročitati mišljenja NATO zvaničnika, dok se ruski i beloruski analitičari slabije čuju.

Šta to brine uvek zabrinuti Zapad?

Putinova ponuda zabrinula je brojne svetske sile, a Zapad je uveren da je ruski predsednik spreman da ponovi ukrajinski scenario u Belorusiji ukoliko Lukašenko podnese ostavku. 

- Vrlo je realna mogućnost da Vojska Rusije interveniše ako Lukašenko da ostavku ili ne uspe da upostavi red u zemlji. Ukoliko Lukašenko propusti tu priliku ili ukoliko bude prinuđen da siđe sa vlasti, velike su šanse za Putinov ukrajinski scenario - tvrdi američki senator iz reda republikanaca, Marko Rubio.

Postavlja se pitanje da li će Putin uskočiti i pomoći svom nekadašnjem prijatelju, s obzirom na to da su njihovi odnosi zahladneli 2017. godine. Do tada je Lukašenko imao veoma prisan odnos sa predsednikom Rusije i slovio je za velikog saveznika i prijatelja Moskve, međutim, Putinu su navodno dojadile Lukašenkove igrice u kojima se istovremeno predstavlja kao prvi ruski saveznik i to debelo naplaćuje niskim cenama nafte i plina, a sa druge strane šeretski namiguje zapadu u nagoveštaju da bi i sa njima mogao doći do nekog dogovora.

NATO ima svoje verzije kako će Putin da pomogne

Zvaničnici NATO već danima spekulišu koje su to Putinove opcije za "spas Belorusije". Trojica zvaničnika iz Centralne i Zapadne Evrope i Baltičkih zemalja saglasni su u tome da je Putinov sledeći potez nepredvidiv.

Sva trojica su za Business Insider rekli da je nezahvalno predviđati naredne korake predsednika Rusije, dok se ne vidi kako će se protesti dalje razvijati i koliko je Lukašenko "gladan vlasti". Ipak, predviđaju tri moguća scenarija.

Invazija na Belorusiju

Zvaničnici smatraju da bi vojna invezija Rusije na komšije bila moguća opcija. Ističu da je to već uradio sa Gruzijom 2008. i Ukrajinom 2014. godine, ali smatraju da bi ovog puta takav potez doveo do velikih političkih problema unutar same Rusije, te sumnjaju da bi ovo mogao da bude Putinov prvi potez.

- Ovo je situacija baš po Putinovoj meri, jer on tačno zna šta hoće. Da drži Belorusiju van NATO orbite i uz Rusiju. Ali sa druge strane, to nema mnogo veze sa samim Lukašenkom. Postoji rizik da bi vojna invazija mogla da se obije o glavu o Putinu politički i to žestoko - rekao je NATO zvaničnik iz Zapadne Evrope.

On smatra da je Putin već "nakupio" dosta protivnika, koji bi takav potez mogli dobro da iskoriste protiv njega.

- I on sam ima "uporno pučanstvo" koje se umorilo od njegove autokratske vladavine, tako da se vizuelni prikaz Rusa koji se ulivaju u Belorusiju kako bi bila zaustavljena revolucija protiv momka kojeg Putin posebno ne voli ili mu ne treba, možda da mu se obije o glavu, s obzirom na to da zasad ustanak protiv Lukašenka nema nikakve veze sa Rusijom - smatra neimenovani zvaničnik NATO za Zapada.

NJegovo mišljenje podržava i kolega iz Centralne Evrope.

- NJega sigurno nije briga šta EU misli, a SAD nije u poziciji da brine o ovom niti da se meša. Međutim, Putin na vratu ima sankcije koje bi mogle da ga spreče da preuzme ulogu zaštitnika čoveka kojeg baš i ne voli i koji mu vrlo verovatno ne treba - smatra drugi NATO zvaničnik.

Obojica su uvereni da bi slike tenkova koji gaze bratsku naciju mogle da izazovu bes kod već nezadovoljnih Rusa i da dovedu do unutrašnjih sukoba koje bi Putin rado da izbegne.

Oslabiće proteste, pa će Lukašenku sam skinuti glavu

Vrlo verovatniji scenario, prema mišljenju NATO zvaničnika, jeste da će Putin gledati da na sve načine oslabi proteste opozicije. Svi imaju ideju o tome kako bi ruski obaveštajci uspeli da identifikuju i neutrališu ključne organizatore i pripadnike opozicije na suptilan način.

Ovo bi Putinu dalo odrešene ruke i mogućnost da utiče i komunicira i sa predstavnicima vlasti ali i opozicije, što bi mu dalo dovoljno vremena da osmisli svoj sledeći potez, odnosno da prelomi da li mu je pametnije da zaštiti Lukašenka ili da dozvoli da ga sklone, u zamenu za "rusku ljubav" prema novoj vlasti.

- Putina veoma zanima budućnost Belorusije, ali on je mnogo pametan i nemilosrdan da bi mu bilo bitno da li je Lukašenko taj koji će mu pomoći da tu budućnost gradi. NJemu je samo važno da Belorusija bude dobar komšija, sa kojim blisko sarađuje i da nikad ne pristupi NATO - smatra zvaničnik iz Baltičkih zemalja.

Kupuje vreme

Sagovornici Biznis Insajdera su saglasni u tome da se čini kako Putin rado čeka da vidi kako će se stvari u Belorusiji odvijati pre nego što prelomi šta će da učini, jer jednom kada otpočne akciju, povratka nema.

- Za nekoliko dana saznaćemo više o opsegu obećane sigurnosne i obaveštajne saradnje, ali upravo sada, ako pogledate Putinovu izjavu, govorio je o zaštiti Belorusije od spoljnih napada, ali nije potrošio puno vremena da podrži samog Lukašenka - navode zvaničnici.

Oni smatraju da Putin mrzi stege i obaveze prema bilo kome.

- Očekujem da će nastaviti da podržava trenutnu vlast i da će se truditi da umanji snagu opozicije ali će im ostaviti sasvim dovoljno prostora za manevar - uveren je zvaničnik iz Zapadne Evrope.

On je uveren da će Putin nastaviti tiho da vreba dok merka situaciju. Navodi da invazije na Gruziju i Ukrajinu nisu predstavljale toliki šok jer je Putin oduvek iskazivao svoj jasan stav, dok je u slučaju Belorusije ostao nedorečen.

- Sumnjam da pokušava da nas obmane, iako on tako često igra, ali ovo je ona situacija kad on odlučuje o tome kako treba da odigra a da bi njemu igralo u korist, i Rusiji naravno - kaže zvaničnik.

S druge strane, obaveštajci javljaju da je Putin već razvio plan kako će odgovoriti na ovu krizu, a naredni potezi Rusije u danima koji dolaze bi samo mogli da iskristališu šta to Putin sprema.

- Zasad nemamo dovoljan uvid u njegove planove. Ovo je više odluka koja se tiče unutrašnje politike. Mnogi ljudi su zabrinuti kako bi akcija u Belorusiji mogla da se odrazi na stanje u zemlji. To i njega brine, a ne šta će međunarodna zajednica reći - uvereni su zvaničnici.

Na kraju bi mogao od svega da digne ruke?

I dok NATO pokušava da odgonetne šta se kola pod Putinovom kapom, neki analitičari veruju da bi Putin na kraju mogao od svega da digne ruke i da se jednostavno ne meša previše.

Kažu da njegova netrpeljivost prema Lukašenku zbog "koketiranja" sa Zapadom nije jedini razlog zbog kojeg bi Putin u poslednjem trenutku mogao da se povuče i ostavi svog nekadašnjeg prijatelja na cedilu. Jedan od razloga je taj što rušenje Lukašenka od strane naroda nema nikakve veze sa Moskvom.

Analitičari ističu da su ukrajinska Narandžasta revolucija 2004. i Evromajdanski ustanak 2014. odjeknuli u nacionalističkom raspoloženju: Rusiju su mnogi doživljavali kao ugnjetača Ukrajine, a proruski političari kao agente kolonijalizma. Raniji politički preokreti - uključujući baltičke pokrete za nezavisnost ranih 1990-ih i revoluciju ruže u Gruziji 2003. godine imali su različite doze nacionalističkog zanosa. Ovo što se trenutno događa u Belorusiji nema takav značaj.

Neće negativan marketing

Ugnjetavanje demokratije u Belorusiji Putinu ne bi donelo nikakve političke poene. Sav benefit koji je dobio od aneksije Krima ne bi dobio u ovom slučaju. Naprotiv, činilo bi se da njegova intervencija ima samo jedan cilj, da podrži "lažne izbore" i ućutka narod Belorusije. Nakon nedavno održanog referenduma u Rusiji kojim je sebi obezbedio mogućnost da doživotno vlada, Putinu negativan marketing nije neophodan.

Shvatio da nasilno smirivanje protesta nije opcija

Analitičari kažu da bi "seča cveta dok pupi" izazvala samo još gori haos. Upravo se to dogodilo Lukašenku koji je suzbijanjem protesta doprineo tome da sve veći broj građana izađe na ulice. Isto se letos dogodilo i Putinu na dalekom istoku, kada je hapšenjem regionalnog guvernera pokušao da uguši proteste u Kabarovsku. Kako to nije dovelo do prestanka demonstracija, Putin je shvatio da mora na njih da zažmuri i da na drugi način pokuša da reši problem.

Ne mora da prlja ruke

Putin je svestan da mnogi Lukašenkovi bliski saradnici ali i ljuta opozicija žele bliže odnose sa Rusijom. Dve zemlje su toliko verski, kulturno i ekonomski bliske, da bi bilo apsolutno nelogično da Belorusija želi da se okrene zapadu i zabije nož u leđa "bratskoj Rusiji". Najviše vajde od dobrih odnosa sa Rusijom ima beloruska elita, koja će rado uprljati ruke umesto Putina i kako zna i ume rešiti krizu u Belorusiji, a da se ruski predsednik direktno ne umeša.

Međutim, i pored svega gore navedenog analitičari smatraju da će Putin pre odigrati na kartu puštanja Lukašenka niz vodu, jer svaki dan koji prođe a da narod misli da on stoji iza "tiranina" moglo bi skupo da ga košta u budućnosti. Analitičari su uvereni da Putinovi savetnici predsedniku ovo napominju svakog dana, ali i da je sličan dobronameran savet stigao i sa zapada, čak i od američkih zvaničnika.

Upozorio Merkelovu i Makrona

Dok čitav svet čeka da vidi Putinov naredni potez povodom krize u Belorusiji, Putin daje jasne signale da će zaštititi Lukašenka.

Predsednik Rusije je o situaciji u Minsku razgovarao sa svojim kolegama iz Nemačke i Francuske i upozorio i Angelu Merkel i Emanuela Makrona da bi svaki pokušaj mešanja stranih sila u političku krizu u Belorusiji bilo kontraproduktivno.

On je, u odvojenim telefonskim razgovorima, upozorio nemačku kancelarku i francuskog predsednika da bi svaki "strani pritisak" na vlasti u Minsku bio neprihvatljiv.

Putin ih je podsetio da su Rusija i Belorusija formalno vojni i politički saveznici.

Prema navodima nemačkih medija, Merkela mu je na ovo poručila da Lukašenko i njegova svita moraju da prestanu sa upotrebom nasilja nad građanima koji mirno protestuju i da otpočne dijalog sa opozicijom.

- Ona je zatražila i da Lukašenko podhitno pusti na slobodu političke zatvorenike - tvrde izvori.

Signali iz Moskve pokazivali da se neće mešati?

I dok Putin "reži" na Zapad, od proruskih medija stizali su signali koji govore da je vrlo moguće da Putin neće ni intervenisati i da mu je dosta Lukašenkovih igrarija.

Iako se nisu previše posvetili analizi Putinovih narednih koraka, ruski mediji su prethodnih dana činili sve da pokažu da Putin ne podržava Lukašenka ni rečima ni delima. Šta više, otvoreno su pisali o nasilju koje se događalo na ulicama Minska, a pojedini su čak i otvoreno pozivali Putina da napusti Lukašenka.

Čak i kada su izveštavali o navodnoj pomoći Moskve pisali su kako je Lukašenko tražio pomoć od Putina, ali ne i da mu je ovaj pomoć obećao. Tek nakon drugog razgovora dvojice predsednika ruski mediji su pisali o pomoći ističući, što je naglasio i sam Kremlj, da dve države imaju vojni sporazum o saradnji koji ih na to obavezuje.

Lukašenko je uvek bio uz Srbe. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Telegraf