Jedna Kineskinja je na video snimku rekla da je “veoma srećna” što je konzulat zatvoren.
- Izbacili smo još jedno stecište špijuna – rekla je ona uz osmeh, upirući prstom na objekat.
Na drugom snimku koji se naširoko delio kineskim medijima grupa Kineza je svojom patriotskom pesmom bukvalno ugasila svaki pokušaj CNN-ovog novinara da izveštava, piše “Gardijan”.
Stanovnici Čengdua su ukazali koliko je ta scena različita od one iz 1999, kad su se hiljade kineskih demonstranata sjatile na američku ambasadu u Pekingu nakon što su Sjedinjene Države bombardovale kinesku ambasadu u Beogradu.
Demonstranti su bacali jaja, kamenje i što im je došlo pod ruku na zgradu američke ambasade, frustrirani zbog toga što njihova vlada nije mogla mnogo toga da uradi da se osveti.
- Naša zemlja nije kao pre. Možemo da uradimo više nego da iznesemo saopštenje, možemo da preduzmemo stvarnu akciju… Kina tada nije mogla da priušti da uvredi SAD, ali je sada Kina moćna i više se ne plaši američkog imperijalizma – kaže Vu, 25-godišnjak iz Čengdua koji je obišao konzulat tokom zatvaranja u ponedeljak i napravio nekoliko fotografija za uspomenu.
Dok se Kina na međunarodnoj sceni našla na meti kritika, nacionalni sentiment raste kod kuće. Kineski zvaničnici su podršku obezbedili uobičajenim propagandnim alatkama i patriotskim obrazovanjem, ali i novim taktikama poput takozvane “diplomatije vučjeg ratnika”, koju karakterišu agresivni napadi na inostrane kritičare sile.
Ipak, upozorava “Gardijan”, kultivisanje osećaja nacionalizma približava Kinu konfliktima sa zemljama poput SAD, njenog glavnog rivala, ali i Velike Britanije, Australije i Kanade, zbog široke lepeze sporova – od Hong Konga do “Huaveja”. Peking, međutim, krivi SAD za te tenzije.
- Na obe strane nacionalni sentiment jači je nego ikad ranije. Nema sumnje da je antagonistički nacionalizam dramatično porastao do nivoa koji mnogi nisu nikad videli – kaže za “Gardijan” Ši Jinhong, profesor međunarodnih odnosa i direktor centra za američke studije Univerziteta Renmin.
Nacionalizam je već dugo dvosekli mač za kinesko rukovodstvo – koristan da pojača poziciju vladajuće partije, ali opasan kad emocije preterano porastu. Antijapanski protesti zbog teritorijalnog spora 2012. pretvorili su se u nasilje kad su stanovnici Šenžena razbijali japanske automobile, a državni kineski list “Čajna dejli” pisao kako “ovakav vid patriotizma nikad neće naići na aplauz”.
Od tada su kineski zvaničnici promovisali nacionalizam utemeljen u “pozitivnoj energiji”, ali su u međuvremenu suzili prostor za javnu diskusiju svojim cenzurama i regulisanjem interneta, uključujući pritvaranje korisnika koji kritikuju vlasti.
- Kineska vlada se sve više oslanja na nacionalističku retoriku da opravda svoju vladavinu, ali takođe drži prizemni nacionalizam na kraćoj uzici – kaže DŽesika Čen Vajs, autorka i profesorka Univerziteta Kornel.
Za ljude poput 50-godišnjeg Lua iz Pekinga ovo znači da nacionalizam deluje prevalentniji nego što zaista jeste u širokoj populaciji.
- Zbog tih kontrola oni glasovi koji su dozvoljeni (da se čuju) su nacionalistički. Oni su glasniji, a nedavno su počeli da postaju sve ekstremniji – rekao je on za “Gardijan”, dodajući da su mnogi zabrinuti jer ne žele da njihova zemlja bude toliko borbena.
- Očajavamo jer ne možemo da izrazimo naše stavove. Kao da smo u vozu koji je izgubio kontrolu i ne možemo da uradimo ništa već samo da ga pustimo da juri napred. Mislim da većina ljudi oseća da je ovo pomalo negativno. Iako smo ga zatvorili osećamo izvesno žaljenje. Odnosi između Kine i SAD ne bi trebali da budu ovakvi – dodao je Vu.
Američki konzulat u Čengduu zatvoren je u ponedeljak, kad je u zoru po prvi put od 1985. spuštena zastava SAD. Konzulat je zatvoren u znak odmazde, nakon što su američki zvaničnici provalili u bivšu kinesku diplomatsku zgradu u Teksasu koju je Vašington naredio da se zatvori početkom ove nedelje.
Turska poslala 27.000 milatanata i džihadista u srce Libije! Teror se nastavlja! Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
