Ovako je Medlin Olbrajt, nekadašnja ambasadorka SAD u UN, i jedna od učesnica u pregovorima o završetku rata u Bosni, u nedavno obelodanjenim američkim dokumentima posvedočila šta se dešavalo nekoliko meseci pre nego što se došlo do sporazuma u Dejtonu decembra 1995. godine. Ona je tom prilikom govorila o mogućem sukobu između Srba i Hrvata, jer je sve "mirisalo" na to da će se Hrvati odlučiti na vojnu akciju protiv Srba iz tadašnje Republike Srpske Krajine.

Najava "Oluje"

- Hrvatska vojska bila je osnažena i bilo je pitanje koju ulogu bi mogla da odigra u regionalnom sukobu. Kada smo o tome razgovarali sa predsednikom (Klintonom, op. aut.), ja sam bila stava da Hrvati rade ono što žele i da ne mogu da budu zaustavljeni. Bilo je i onih koji su bili veoma nervozni zbog činjenice da bi Hrvati i Srbi mogli da uđu u sukob, i da bismo tako dobili početak trećeg svetskog rata. Nisam mislila da će se to desiti. Mislila sam da je bilo vredno rizika. Bila sam zabrinuta u vezi s tim kako će prići ljudskim pravima, i bilo je u redu biti zabrinut zbog toga. Ali nisam to videla kao nešto apokaliptično - kazala je Olbrajtova.

Treći svetski rat se nije desio, ali jeste nekoliko meseci kasnije, 4. avgusta, hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" u kojoj je, prema podacima dokumentacionog centra "Veritas", poginulo i nestalo 1.853 Srba, a proterano najmanje 250.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.

Olbrajtova ni u jednom momentu nije skrivala da ne voli Srbe, a ovi dokumenti daju i uvid u to da je u pregovorima nastojala da srpska strana što manje dobije. Posebno se osvrće na trenutak kada dolazi do povlačenja Unprofora iz Hrvatske. Taj njen predlog stigao je i do Klintona.

- Postalo je očito da Unprofor odlazi i da moramo smisliti način da tu činjenicu iskoristimo kao nešto što će se koristiti za pritisak na Srbe. Dali smo im do znanja da će, ukoliko Unprofor ode, situacija za Srbe biti gora, a ne bolja. To sam donela za sto. Postalo je očigledno i da je Toni Lejk (Klintonov savetnik za bezbednost, prim. aut.) bio nezadovoljan statusom kvo. Na kraju, napisala sam duži predlog koji je otišao predsedniku - ispričala je Olbrajtova.

Hag i sankcije

Sem na insistiranju da se Srbija bombarduje 1999. godine, u toku svog mandata tražila je i da se nikako ne odustane od Tribunala u Hagu, jer "žrtve zverstva zaslužuju pravdu". U jednom od dokumenata, od 25. maja 1995. godine, ona piše Toniju Lejku i zalaže se za da SAD ne odustane od toga da skidanje spoljnih sankcija Srbiji, to jest zabrane zaduživanja u MMF-u, bude povezano sa saradnjom sa Tribunalom u Hagu. Bližio se dogovor u Dejtonu, Tribunal je formiran osamnaest meseci ranije, ali predsednik Slobodan Milošević nije pokazivao da je spreman na saradnju.

- Nastavljam da verujem da je saradnja sa Tribunalom kao uslov za skidanje "spoljnog zida sankcija" ispravna stvar. Žrtve zverstva zaslužuju pravdu. Uklanjanje osoba koje su podsticale nasilje ukloniće moguće uzroke konflikta u budućnosti - navodi Olbrajtova.

Osuđeno 90 lica

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, ovlašćen da vodi sudske postupke za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, osnovan je Rezolucijom 827 Veća bezbednosti UN 25. maja 1993. godine. Sedište je bilo u Hagu, a raspušten je 21. decembra 2017. godine. Tribunal je tokom svog mandata optužio 161 osobu, od čega je osuđeno 90 lica. Oslobođeno je 19 osoba, a 13 predmeta prosleđeno je nacionalnim sudovima. U 37 slučajeva postupak je obustavljen, ili zbog povlačenja optužnica ili smrti optuženog. I Milošević je isporučen Hagu 28. juna 2001. godine, u kojem je i umro 11. marta 2006. godine.

Pročitajte OVDE    ko pita zašto se Srbija naoružava.

Izvor: Blic