Piše: Boško Ćirković Škabo
Dragi četvoronožni monstrumi su me očigledno cimnuli u nekoj od ilegalnih šetnji, nisam ni provalio kad je spao. A pronesoh ga kroz tolike intervjue i spotove. Da ne pričam što je bilo i praktičnije sa ručnog zgloba očitati tačno vreme, nego stalno tražiti pametni telefon po džepovima. Nije se taj „pejsa“ namerio, neozbiljan ga je atleta furao. Sigurno je na boljim rukama. Bejaše to, pre svega, jako drag poklon. Brate Peđa, praštaj.
Onomad sam na novinarsko pitanje da li se osećam kao don Kihot odgovorio odrično. Odvajkad vidim jasnu poentu i rezultate svog javnog delovanja. Vidim to pre svega kroz direktnu komunikaciju sa ljudima poput Peđe. LJudima najrazličitijih životnih dobi i socijalnih miljea, koji osećaju iskrenu potrebu da se zahvale za decenije BStvaralaštva. Na kraju odgovora sam priznao i da nisam pročitao Servantesovo delo, uz patetičan izgovor da nisam imao novaca da ga kupim kad sam se nameračio. Te knjige mi nisu još došle na red od silnih, uglavnom modernijih naučno-fantastičnih i distopijskih, remek dela koje sabijam godinama. Ali neposedovanje više nije opravdanje jer sam, nakon pomenutog intervjua, od ljudi po nastupima van Beograda dobio na poklon čak tri primerka. Makar je brat Uki nedavno dobio i pročitao jedan od njih. Ovom prilikom obećavam da se borbe sa vetrenjačama prve laćam, čim završim sa braćom Strugacki...
Krajem prošlog leta mi se obratio Slobodan Zdravković, profesionalni android programer, rodom iz Kraljeva, poslovno stacioniran u Nišu. Izrazio je želju da mi uradi nekakvu aplikaciju za telefon, čuda-muda... Pošto je bio evidentno kulturan i doboronameran samo sam upitao nešto iz domena: „Dobro, šta je tu treba da činim?“ Da pošaljem svoju muziku. Nikakav problem. I onako sam to malo-malo besplatno kačio za najupornije najtvrdokornije. Uradio sam traženo i zaboravio prepisku, prekrivenu slojevima svakodnevnog digitalnog đubreta...
Pre par meseci sam, razmišljajući kako rešiti problem oduševljenog prihvatanja piratskog kačenja naše muzike na digitalne servise, došao na ideju da makar svoje projekte trajno parkiram na sopstveni sajt, sa kog bi besplatno mogle da se skidaju ili strimuju. Namerno sam neaktivan na najpopularnijim društvenim mrežama. Na taj način sam uspeo sebi da povratim veći deo dana za stvarni život. Tako da sam pomenutu ideju podelio u vidu pitanja i poziva u pomoć samo na, mladima opskurnoj, „poslovnoj“ mreži. Odmah mi se javio gorepomenuti Sloba. Objasnio mi je da je upravo to predložio prethodnog leta , uz kulturno izvinjenje što nije još završio (neplaćen) posao. Prepozitivno izneverovah. Poslao sam mu dopunjen opus (kompletirao sam još tri projekta od prethodne komunikacije). Dok sam s konca i konopca prikupljao naslovne strane, i sam šokiran činjenicom da ih ima devetnaest (što znači da dvadeseti mora pasti do kraja 2020!!!), javio se i treći član našeg malog borbenog tima: Velimir Kisić Velja, stručnjak za grafiku i animacije, koji je ispeglao sav potreban dizajn.
Od tada smo, lagano ali konkretno, program: budžili, dodavali, oduzimali, slali ekipi na testiranje... i, konačno, prošlg petka okačili da Gugl plej revidira i aminuje. Od nedelje smo ofišli onlajn! Za slobodne (eng: for free): S.A.M – Skabo App Music (krštena u čast mog prvog solo cd-a i kasete iz 2004. „Sam“)
Juče smo zaboli i prvo mesto na trendingu novih muzičkih aplikacija, treće među novima ukupno. Napadamo jako dušmanski Parking servis! Pojaačaj (za)misao! Podržite priču! Dajte te zvezdice! Pišite botovske komentare! Sloba će se truditi da otkloni sve greškice i eventualne neudobnosti korišćenja. Ja ću svaki novi album kačiti instant kao novost u aplikaciji. Znači, bar još jedan do isteka godine Korone. I tako dok je struje, telefona i androida...Za slobodne...
Ali poenta i holivudski karakter ove priče nisu u našoj predivnoj muzičkoj aplikaciji. Poenta su dobre čini upornog činjenja dobrog. Na dan kad smo Sloba, Velja i ja na biznis mreži slavodobitno objavili izlazak u javnost svog čeda, SANsei Dalibor mi je prosledio Slobin mejl iz 2017. Iskren izraz zahvalnosti za inspiraciju dobijenu od pokreta Ultra trkač Srbija... Au! Od takvih stvari može da se rikne...s osmehom, naravno. Motivacioni film u realnom životu. Dovoljna (baš zato što je neočekivana i nezatražena) plata za narednih sto godina rada.
Dobri brat Nino me je, oduševljen aplikacijom, pitao da li je skupo da se tako nešto uradi. Koliko vrede decenije iskrenog zalaganja i rada? Ne znam da li je to skupo. Meni se čini da ovakva priča nema cenu. Svakako je ne bih menjao ni za jednu drugu. Nije to borba s vetrenjačama. Samo trud da se poštuju znakovi, da se bude zahvalan i oduševljen čudima - koja čovek ne bi umeo bolje ni sam da zamisli. Hvala svim srcem Bogu, porodicama i prijateljima.
Pročitajte OVDE rezultate istraživanja, da li Milo pada sa vlasti posle tri decenije!
Izvor: Pravda
