Očekivala sam da dogovor iz ekonomije bude postignut na sastanku koji je trebalo da se održi krajem juna u Beloj kući, ali taj susret je otkazan jer je Hašim Tači pozvan u Specijalni sud u Hag, poručila je u Instagram intervjuu za rubriku „Druga strana Kosova“ Donika Emini, izvršna direktorka Sivikos platforme iz Prištine, odgovarajući na pitanje šta očekuje od predstojećih pregovora srpskog predsednika Aleksandra Vučića i premijera okupirane srpske pokrajine Avdulaha Hotija u Beloj kući, uz posredovanje specijalnog izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa za razgovore o Kosovu, Ričarda Grenela.
Ona, ipak, smatra da su minimalne šanse da prilikom tog susreta bude potpisan politički sporazum. Kako objašnjava, „suviše je rano za sporazum koji bi rešio sva otvorena pitanja“, a „obema stranama u ovom trenutku nedostaje politički legitimitet“ – Vučiću jer je veliki deo opozicije bojkotovao izbore održane u junu, a Hotiju jer u njegovoj vladi nisu stranke koje su dobile najveće poverenje glasača i on se suočava sa „veoma snažnom opozicijom na domaćem terenu“.
Upitana u kojoj meri civilno društvo može da doprinese normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Emini navodi da „nažalost, nevladin sektor nije aktivno uključen u dijalog“.
– Političke elite su neprestano pričale kako je potrebno uključiti civilno društvo i stručnjake u razgovore o normalizaciji, ali to je bila samo priča, „mrtvo slovo na papiru“. U Srbiji je jedino postojao unutrašnji dijalog u kojem su učestvovale pojedine nevladine organizacije, a na Kosovu je premijer Hoti rekao da će doneti platformu za pregovore, koju nikada nismo videli. On je, takođe, govorio da će uključiti civilno društvo u pregovarački proces, a jedva da je uključio i svoje koalicione partnere, a kamoli NVO sektor, ističe.
Emini takođe izražava žaljenje što je dijalog od početka „veoma zatvoren za stručnu javnost i građane“.
„Taj proces kao da je rezervisan samo za političke elite, što je pogrešno jer civilno društvo može da odigra veoma važnu ulogu, naročito kada je reč o sprovođenju eventualnog sporazuma“, smatra ona.
Naša sagovornica napominje da na Kosovu vlada mišljenje da će „kada bude postignut sporazum sve biti rešeno, da će sve biti duga i cveće, što je pogrešno“.
„Primena sporazuma biće veoma teška, i baš u tome važan doprinos može da da civilno društo tako što će pripremiti teren za implementaciju“, naglašava nevladina aktivistkinja iz Prištine.
Odgovarajući na pitanje da li smatra da je Berlinski proces, koji je smatran jednim od sredstava za jačanje veza među građanima na Zapadnom Balkanu, i dalje relevantan, Emini navodi da je to „teško proceniti, naročito ako se uzme u obzir činjenica da kovid epidemija nije završena“.
– Prema mom mišljenju Berlinski proces je veoma važan zbog svog cilja, a to je regionalna saradnja. Ja sam „obožavateljka“ regionalne saradnje i tužna sam jer političke elite ne razumeju da ćemo mi uvek biti deo istog regiona, postali članice Evropske unije ili ne. Mi moramo da međusobno sarađujemo. Fizički je nemoguće da izbegnemo jedni druge. Trebalo bi da sarađujemo na dobrobit građana, ali balkanski lideri, na žalost, posmatraju regionalnu saradnju kao nešto o čemu treba govoriti da se zadovolji zvanični Brisel, oni se nisu istinski angažovali da se ta saradnja i ostvari. Treba shvatiti da naše ekonomije zavise jedne od drugih i da je važna sloboda kretanja, ističe Donika Emini.
Komentarišući bezbednosnu situaciju i pretnje u tom domenu sa kojima se suočava Zapadni Balkan, Emini konstatuje da je „reč o postkonflitnom području, što znači da uvek postoji opasnost da se istorija ponovi“.
– Ipak, dobro je što je više od polovine država Balkana u NATO-u, a Srbija je deo Partnerstva za mir, pa u izvesnoj meri sarađuje sa tim vojnim savezom… Treba da sagledamo bezbednosna pitanja i iz drugog ugla. Mene, recimo, brine prekogranični organizovani kriminal i šverc narkotika na Zapadnom Balkanu. Takođe, migracije su i dalje veliki problem. Da bi se sa time izborili treba da jačamo regionalnu saradnju, da uspostavimo vladavinu prava i snažniji demokratski sistem, kao i da još čvršće sarađujemo sa EU i NATO-m, poručuje ona.
Upitana da li smatra da je i dalje moguće članstvo Zapadnog Balkana u EU, Emini kaže da to „veoma teško pitanje“, budući da je „složena situacija i u ovom regionu i u Evropskoj uniji“.
– Postoji „kriza vrednosti“ na Zapadnom Balkanu, ali i u EU. Nažalost, svedoci smo stagnacije demokratije, naročito u državama kao što je Mađarska, kao i „zarobljenih država“ na Balkanu. Ipak, ne želim da mislim da je perspektiva članstva u EU izgubljena, jer je Unija uvek bila glavni podsticaj za sprovođenje reformi na Balkanu… Nažalost, političarima na Balkanu su često „puna usta“ priča o reformama i o evropskom putu, ali u stvarnosti oni ne sprovode reforme u dovoljnoj meri… I ako Zapadni Balkan jednog dana postane deo EU, tu se priča ne završava, naš region ne treba da postane nova Bugarska, ističe ona.
Odgovarajući na pitanje kako komentariše kršenje zakona o specijalnim zonama u slučaju izgradnje auto-puta Dečani-Plav, naša sagovornica napominje da nema dovoljno informacija o tome, ali da se nada da će kosovski premijer pronaći rešenje „u saradnji sa međunarodnom zajednicom“.
„Važno je izgraditi put koji će povezati Kosovo i Crnu Goru, ali, naravno, bez kršenja zakona“, poručuje Emini.
Velika očekivanja od Bajdena
Upitana da li se Kosovo nada da će DŽozef Bajden postati naredni predsednik SAD, Donika Emini kaže da preovladava stav da će „Bajden biti bolji u spoljnoj politici“ od aktuelnog predsednika Donalda Trampa odnosno „relaksirati međunarodne odnose, i to ne samo između lažne države i Srbije“.
„Čak i ako Bajden bude izabran za predsednika, mislim da će morati da sanira mnogo štete koju je naneo Tramp svojim nekonvencionalnim pristupom“, tvrdi Donika Emini.
Sastanak Putina i Lukašenka u Moskvi u narednim nedeljama! Više o tome OVDE.
Izvor: Danas
