Pored toga, u pitanju je i stara težnja poljske elite, još iz vremena Jozefa Pilsudskog, čuvenog maršala, prvog predsednika Poljske i inicijatora rata protiv sovjetske Rusije (1920—1921), da se ta zemlja prostire od jednog mora do drugog.

„‘Lublinski trougao’ je još jedan geopolitički projekat Poljske koji se, u većoj ili manjoj meri, vraća ideji prve Državne zajednice Poljske i Litvanije — srednjovekovne Poljske kao imperije od mora do mora. Svi geopolitički projekti koje stvara poljska Vlada — nekako se vraćaju toj ideji. Najveći od tih projekata bio je ‘Međumore’, koncept maršala Jozefa Pilsudskog u međuratnoj Poljskoj, a koji je oživljen u poslednjih nekoliko godina naporima Vlade i partije ‘Prava i pravde’. ‘Lublinski trougao’ je projekat u okviru ‘Međumora’, koji je zapravo njegova okvirna konstrukcija. On predviđa konsolidaciju spoljnopolitičkih akcija na užem nivou — to je nivo onih država koje su bile direktno deo Poljsko-litvanske zajednice u srednjem veku i delovi teritorija koji su ulazili u sastav druge Poljsko-litvanske državne zajednice, međuratne Poljske, dvadesetih i tridesetih godina 20. veka“, objašnjava za Sputnjik ruski politikolog Aleksandar Nosovič.

Svoje planove o stvaranju „Lublinskog trougla“ ministri spoljnih poslova Poljske, Ukrajine i Litvanije objavili su u poljskom gradu Lublinu, mestu gde je 1. jula 1569. godine potpisan akt „Lublinska unija“ između Kraljevine Poljske i Velike kneževine Litvanije, koji je kasnije doveo do doveo do formiranja Državne zajednice Poljske i Litvanije, a koja je postojala do 1795. godine i zauzimala teritorije današnje Poljske, Litvanije, Ukrajine i Belorusije.

Varšava danas veruje da će se nakon sklapanja ovog partnerstva „glas tri prestonice bolje čuti ne samo u centralnoj Evropi, već i na platformama EU ili NATO-a“.

Jedan od važnih temelja saradnje biće „razvoj trgovine, investicionih i infrastrukturnih projekata“, a strane planiraju da intenziviraju ne samo političku, ekonomsku i socijalnu saradnju, nego i vojnu.

Pored toga, Varšava i Viljnus podržavaju težnju Kijeva da se pridruži Severnoatlantskom savezu i pozdravljaju dodeljivanje Ukrajini statusa Partnera NATO-a sa unapređenim mogućnostima.

Posebna pažnja biće usmerena na razvoj Inicijative tri mora, koji su 2015. godine pokrenuli predsednici Poljske i Hrvatske i koji obuhvata 12 zemalja EU s pristupom Baltičkom, Crnom i Jadranskom moru. S obzirom da Ukrajina nije članica EU, nije joj bilo dozvoljeno da se pridruži ovom projektu ranije.

Zajedničkim snagama protiv Rusije

Ipak, rusko pitanje zauzima gotovo centralno mesto u ovom neformalnom savezu, a glavni cilj Poljske, Ukrajine i Litvanije je suprotstavljanje Rusiji.

„Ovo je još jedan projekat koji, na ovaj ili onaj način, pokušava da stvori krug između Poljske i njenih istočnih suseda, a kao i svi ovi projekti, manje-više je jasan cilj suprotstavljanja Rusiji — obuzdavanja Rusije i udruživanje snaga protiv nje, jer se temeljna teza poljske društvene misli sastoji od toga da Rusija predstavlja egzistencijalnu pretnju Poljskoj i da se ta navodna pretnja ne bi ostvarila, Poljska se mora odvojiti od Rusije ‘tampon’ državama na istoku. To bi trebalo da budu Ukrajina, Belorusija i Litvanija — odnosno, postsovjetske republike, koje bi trebalo izvući iz sfere geopolitičkog uticaja Moskve i pretvori ih u sferu geopolitičkog uticaja zapada — NATO-a i EU, a Poljska bi trebalo da bude imenovana za mentora tih država. Upravo su te ideje inspirisale poljsko Ministarstvo spoljnih poslova i administraciju predsednika Anžeja Dude kada su stvarali ovaj ‘Lublinski trougao’“, kaže Nosovič.

Posebno „trn u oku“ Poljske, Ukrajine i Litvanije je izgradnja gasovoda „Severni tok 2“, koji ide po dnu Baltičkog mora i koji spaja Rusiju i Nemačku, čime bi Nemačka postala gasni centar zapadne Evrope. Poljska i Ukrajina, koja strahuje da će ostati bez para od tranzita, oštro se protive realizaciji tog projekta i pokušavaju na sve načine da blokiraju izgradnju gasovoda. Međutim, Nosovič smatra da te tri zemlje nemaju snagu da zaustave ovaj projekat.

„Pretnja za ‘Severni tok’ i njegov drugi krak mogu da budu samo dejstva SAD. Nabrojane zemlje u ovoj priči mogu da nastupaju samo kao agenti uticaja SAD. Te zemlje nemaju nikakve resurse i nikakve realne mogućnosti da izvrše pritisak na EU i nateraju je da blokira projekat. One mogu da idu protiv nacionalnih interesa Nemačke i uđu u direktnu polemiku sa Berlinom oko ovog gasovoda samo ako se Vašington odlučno bori za to. Ako SAD iznenada postignu dogovor s Kremljom o ovom projektu, sama Istočna Evropa neće moći ništa da učini“, ističe ekspert.

„Lublinski trougao“ nema perspektivu

Ipak, u „Lublinskom trouglu“ ne može se govoriti o ravnopravnom partnerstvu, a ono što je zajedničko za tri zemlje jeste antiruska retorika. Poljska ovde „vodi kolo“, a rast poljskih ambicija je usmeren protiv interesa Rusije. Pored toga, Litvanija pokušava da nađe partnere koji će joj pomoći da ostane u orbiti američkog uticaja i ojača svoju poziciju američkog saveznika, dok Ukrajina pokušava da se prikloni zemljama EU i razgovara o perspektivi njenog pridruživanja Uniji i NATO-u.

Inače, format „Lublinskog trougla“ razlikuje se od ostalih po tome što obuhvata Ukrajinu koja nije ni članica ni EU, ni Severnoatlantske alijanse, a takođe i po tome što je to neformalan savez. Politikolozi su saglasni u oceni da ovaj format nema perspektivu.

„Faktički ovaj projekat ne predstavlja ništa ozbiljno. To je samo ‘savez’ na papiru, koji predviđa neke formate konsultacija između zvaničnika Poljske, Ukrajine i Litvanije, određenu koordinaciju njihovih akcija u spoljnopolitičkoj areni, kao i razne izjave na nivou Ministarstava spoljnih poslova tri zemlje. Najvećim delom, to su prazne priče i događaj osmišljen radi informacionog efekta, uticaja. Ne može se reći da je to novi spoljnopolitički savez u Istočnoj Evropi. On, naprotiv, ponavlja sve ono što je sto puta ponovljeno do sada“, naglašava Nosovič.

Pojedini eksperti smatraju da ovaj „savez“ u najboljem slučaju može postati lobistička struktura u Briselu, ali ona ne može postići ništo ozbiljno, jer su to relativno siromašne države, a njihova resursna baza je ograničena. Štaviše, nije predviđeno ni stvaranje bilo kakve zajedničke institucije, niti su izdvojena bilo kakva finansijska sredstava, a bez para ne mogu ništa postići.

Šta može ruski lovac Su-57, saznajte OVDE.

Izvor: rs.sputniknews. com