Nakon tako duge vladavine, moraće da se desi tranzicioni proces. Sve mogućnosti sada stoje ispred nove koalicione vlade; mada moraju biti svesni i rizika koji im predstoje.
Deo razloga zbog kog je Đukanovićeva stranka mogla da se zadrži na vlasti bila je Đukanovićeva sposobnost da igra na kartu straha Zapada od ruskog uticaja. Predstavljajući se kao zapadnjački reformator, žigosao je opoziciju da je orjentisana prema Istoku, sa namerom da zadobije podršku zapadnih država, dok su one zatvarale oči pred njegovom široko rasprostranjenom korupcijom i izbornom prevarom.
Nova koaliciona vlada je odlučna u tome da razbije mit koji je on napravio. Dogovor između lidera tri stranke je juče otkrio da se zalažu za osnaženje i unapređenje saradnje sa NATO-om. U kombinaciji sa prethodnim objavama o ubrzanju procesa pridruženja EU, Đukanovićeve tvrdnje su opovrgnute.
Tokom pregovora o pristupanju Crne Gore 2017. godine NATO-u, Amerika je članove crnogorskih obaveštajnih službi identifikovala kao ruske operativce. Zahtevali su njihovo uklanjanje. Đukanović je poslušao, ali ne kako se očekivalo: jednostavno ih je prebacio iz snaga državne bezbednosti na visoke položaje u državnoj policiji.
Zauzimanje ozbiljnog stava u vezi uklanjanja ovih uticaja u državnim institucijama biće snažna poruka zapadnim saveznicima o postojanju namere. Takođe će njihova saradnja biti od koristi prilikom reforme tih institucija. Ali da bi, u potpunosti, predsednika pomerila sa crnogorskih poluga moći, koaliciji će biti potrebna najveća moguća većina koju može da prikupi.
Ako je glasanje u nedelju značilo nešto, to je bilo zbacivanje diskreditovanog i korumpiranog režima. Oni koji su već u koaliciji su već otvoreni za dogovor sa manjim manjinskim strankama. Trenutno grupu formalno čine četiri stranke. To im daje 41 mesto u kući sa 81. Više se može se i mora dodati kako bi efikasno kroz parlament bile postignute suštinske promene.
Drugo, koalicija mora da povuče verski zakon koji je na kraju značio Đukanovićev pad. Izglasan u parlamentu prošlog decembra, kontroverzni zakon pokrenuo je najveće proteste u zemlji. Ipak, nakon što je umanjen uticaj ostalih delova civilnog društva – posebno medija i NVO – Pravoslavna crkva je bila jedini preostali stub opozicije koji se još uvek mogao ujediniti građane.
Tako su ljudi i učinili. Zakon je predviđao ponovno uspostavljanje crkvene imovine kao državne imovine. Ipak, jedinstveni front je nastao: pridružio se sledbenicima crkve, oni koji su brinuli o slobodi veroispovijesti, imovinskim pravima i ustavu Crne Gore, okupili su se u znak protesta protiv zakona i predsednika.
Ukidanje zakona vratiće im slobodu da u miru slede svoju religiju. Tada isceljenje koje postoji između verskog rascepa i etničkih grupa – koje je Đukanović decenijama delio kao svoju izbornu strategiju – može početi.
Treće, mora se uhvatiti u koštac sa problemom zarobljenih institucija i korupcijom. Trebalo bi pokrenuti istražnu komisiju koja bi otkrila razmere krađe u Đukanovićevoj administraciji. Zemlja treba da zatvori poglavlje pljačke, slično kao što su ljudi Malezije otkrili razmere skandala 1MDB. Istražujući decenije krađe države nova administracija će istovremeno rešiti osnovni uzrok nedostatka stranih direktnih investicija: ozbiljnog nedostatka poverenja međunarodnih finansijera u vladavinu zakona.
Potreba za novim investicijama je hitna: brzo delovanje je neophodno zbog radnih mesta, ekonomije i javnog duga.
Najpre, nova vlada mora da obezbedi odgovarajuću zaštitu i mere podrške za građane i mala preduzeća koji pate od posledica koronavirusa i loše vladavine – nešto što je Đukanović odbio da učini, iako je držao sve poluge moći do izbora.
Turistička industrija – koja obezbeđuje desetine hiljada radnih mesta – pogođena je ne samo merama koronavirusa, već i nacionalističkom i arbitrarnom odlukom da se zabrani ulazak u zemlju građanima Srbije. Ovo se mora preokrenuti, a naši prijatelji ponovo dočekati, za dobrobit dobrosusedstva i ekonomije.
Srednjeročni i dugoročni zajmovi se moraju smanjiti. Projekti kao što su kineski "put za nigde" treba da budu ponovo razmotreni – ako je neophodno – okončani i zamenjeni projektima koji su povoljniji za javnost i javnu kasu.
Uprkos promenama u parlamentu, Đukanović će, međutim, i dalje biti predsednik. Sada će nova vlada imati presudnu ulogu u njegovom pozivanju na odgovornost. Mora osigurati da predsednik ne koristi svoj položaj za sticanje imuniteta od korupcije za koju će morati da odgovara.
Era se približila kraju u crnogorskoj političkoj istoriji. Probijen je monopol moći – zauvek. Ali kod odnosa snaga između parlamenta, predsedništva i državnih institucija, još uvek ima mnogo manevarskog prostora. Đukanović je ovoliko izdržao na vlasti jer je bio lukav. Nova koalicija mora prepoznati da pravi izazov tek počinje.
Vučić je u velikom problemu sa Evropskom unijom zbog onoga što je potpisao u Vašingtonu! Više o tome OVDE.
Izvor: borba.me
