Pre svega, dogovor Beograda i Prištine koji je potpisan u Vašingtonu ni po jednoj tački ne odgovara interesima Republike Srbije i njenom međunarodnom položaju. Najveći dobitnik postignutog dogovora je Izrael, koji je po mom mišljenu bio posrednik usaglašavanja i postizanja dogovora između dve strane i Vašingtona. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je preko američko-izraelskog saveta za javne poslove još u martu ove godine dogovorio deo obaveza, između ostalog i otvaranje diplomatskog i privrednog predstavništva Srbije u Jerusalimu, što predstavlja kršenje međunarodnog prava i Rezolucije 478 SB UN.
Izrael je u dogovor o saradnji između Beograda i Prištine uneo niz tačaka koje nemaju nikakve veze sa kosovskim problemom, već isključivo sa ostvarivanjem izraelskih ciljeva u vezi sa okupacijom palestinskih teritorija. Recimo, dogovoreno je da Srbija i Kosovo proglase Hezbolah za terorističku organizaciju. To je isključivo u interesu Izraela, koji ovu organizaciju smatra opasnošću po sopstvene interese. Hezbolah je organizacija koja je ostvarila značajne rezultate u borbi sa terorizmom u Siriji, zajedno sa SAA i ruskom vojskom.
Takva odredba sa pozicije Srbije, nastrojena je protiv dobrih odnosa sa Sirijom, Iranom i Rusijom, koje vode anti-terorističke akcije na Bliskom Istoku.
Drugi dobitnik postignutog sporazuma je lično Donald Tramp, u smislu iskorišćavanja kosovskog problema (što je za Srbe najvažnije nacionalno pitanje), za predizbornu kampanju u SAD, kako bi uz podršku jakog jevrejskog lobija u Americi i Izraela, bio ponovo izabran na mesto predsednika. Istovremeno, po prvi put se srpska dijaspora u SAD angažovala u predizbornoj kampanji na strani Donalda Trampa, što je posle potpisivanja dogovora od strane srpskog predsednika, svojevrsni apsurd.
Treći dobitnik je NATO, jer su ugovoreni projekti na izgradnji putne i železničke pruge, deo infrastrukture koja je potrebna NATO. S druge strane, oni su strateško važni za Albaniju i njeno umrežavanje, odnosno povezivanje sa EU.
Srbija i Kosovo obavezali su se da će „diversifikovati svoje izvore energije“. Uzimajući u obzir strukturu srpskog uvoza energenata i snažne veze sa Rusijom u ovoj oblasti, može li se ova tačka razumeti kao zahtev Srbiji da se odmah prebaci sa uvoza ruske nafte i ruskog gasa na druge, američke, azerbejdžanske ili neke treće izvore?
Upravo tako je i shvaćena u Srbiji ta tačka dogovora. Tramp je iskoristio priliku da u dogovor o normalizaciji ekonomske saradnje Srbije i Kosova, uključi pitanje snabdevanja Srbije energentima, što nema nikakve veze jedno sa drugim.
Srbija je ovim dozvolila SAD da utiču na izbor u vezi sa snabdevanjem energentima, što je suprotstavljeno interesima Srbije. I do sada je bilo pokušaja nametanja od strane SAD da Srbiju i druge evropske zemlje primoraju da kupuju američki tečni gas koji je daleko skuplji od ruskog gasa. Ova stavka dogovora nije dobra ni za buduće energetske projekte čija je realizacija planirana u Srbiji kao što je nastavak turskog toka odnosno krak južnog toka kroz Srbiju.
Kao što znamo, SAD su se i do sada mešale u odnose Rusije i evropskih zemalja u vezi sa energetskim projektima, zbog čega je izgradnja gasovoda južni tok preko Bugarske, obustavljena.
S druge strane, ugovorom su potpisane i stavke koje se tiču hidroelektrane Gazivode, koja se nalazi na severu Kosova. Ova hidroelektrana ima strateški značaj za čitav energetski sistem Kosova, a jezero Gazivode je izvor vodosnabdevanja, Pored toga, voda iz jezera se koristi za termoelektrane Obilić, pa bez toga ne bi mogla da radi termoelektrana u Obiliću. Hidroelektranu Gazivode je izgradila država Srbija 1980. godine i ona je isplatila sve kredite koji su podignuti zbog izgradnje ovog postrojenja. Predsednik Srbije je potpisao da će o ovoj imovini države Srbije američko Ministarstvo energetike raditi studiju izvodljivosti, za podelu jezera kao sigurnog izvora vode i energije. Tome je direktno oštetio državu Srbiju, dok se drugi problem javlja u odnosima sa Nemačkom. Naime, Nemačka je uložila ogromna sredstva iz kredita u energetski sistem Kosova, koji bez hidroelektrane Gazivode ne može da funkcioniše. Prethodno je Aleksandar Vučić potpisao energetske dogovore u okviru Briselskog sporazuma, odnosno u okviru dijaloga sa Prištinom pod okriljem EU. Sada je vašingtonskim dogovorom poprilično zakomplikovana situacija i Nemačka kao i EU nisu zadovoljne time.
Beograd i Priština su se takođe složili da ispune niz tačaka sa američkog dnevnog reda, na primer, da ne koriste 5G tehnologije kompanije Huavei. Zašto Vučić pristaje na takav element sporazuma, posebno s obzirom na njegov nedavni zavet čeličnog prijateljstva i bratstva sa kineskim predsednikom Si Đinpingom?
Deo dogovora koji se tiče 5G tehnologije, direktno je usmeren protiv ekonomske saradnje Srbije i Kine. Srpski režim je do sada favorizovao ekonomsku saradnju sa Kinom, ali ovim su SAD dobile mogućnost da ukinu deo dogovorenih poslova između Srbije i Kine. SAD vode oštru kampanju i trgovinski rat protiv Kine. Srbija nije smela da dozvoli uplitanje Amerike u srpsko-kineske dogovore, čime je dovedena u pitanje buduća ekonomska saradnja sa ovom zemljom. Ministarstvo telekomunikacija Srbije je 2017. godine potpisalo sporazum o strateškom partnerstvu na razvoju interneta sa kompanijom Huavei, kao i memorandum o razumevanju za razvoj projekta pametnih gradova u Srbiji, 2019. godine. Takođe, ministar telekomunikacija Srbije potpisao je dogovor sa kineskim zvaničnicima kojim je Srbija postala deo „digitalnog puta svile“. Međutim, ti dogovori nisu komercijalnog tipa i nisu obavezujući. Srbija ima potpisan sa Kinom i sporazum o uspostavljanju nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije u okviru vredne kineske donacije.
Još uvek nismo čuli od zvaničnika Srbije odnosno od Ministarstva za telekomunikacije, kako će dogovor iz Vašingtona uticati na dalju saradnju sa Kinom, posebno kompanijom Huavei i da li će Srbija nastaviti da razvija 5G mrežu u saradnji sa ovom kompanijom. Amerika je uvela sankcije kompaniji Huavei i optužujući je čak da špijunira za kinesku vladu. Kako tačka vašingtonskog dogovora Srbije i Kosova glasi: „Obe strane će u svojim komunikacionim mrežama zabraniti upotrebu 5G opreme koja potiče od nepouzdanih snabdevača. Tamo gde takva oprema već postoji, obe strane će se blagovremeno posvetiti njenom uklanjanju i drugim posredničkim naporima“, verujem da će SAD insistirati na tome da se sa kompanijom Huavei ne sarađuje. Mislim da će Srbija zbog toga odustati od sporazuma o razvoju 5G mreže sa Kinom.
U Srbiji već postoji jedna stanica 5G mreže Telenora sa kineskom opremom, ali ona trenutno nije u funkciji. Aukcija za dodelu dozvola za 5G mrežu u Srbiji, biće organizovana sledeće godine.
Predsednik Vučić je do sada stalno potencirao saradnju sa Kinom, čak je Kina bila favorizovana i u odnosu na Rusiju, ali sada vidimo da je u roku od jednog dana grubo odbacio bratstvo sa Si Đinpingom, kojim se toliko ponosio. Izgleda da je Aleksandar Vučić sada našao novu braću u SAD i Izraelu.
Da li mislite da bi klauzule o „diversifikaciji izvora energije“ i „nekorišćenju Huavei 5G tehnologije“ mogle da imaju negativne posledice po međunarodni položaj Srbije i njene odnose sa Kinom i Rusijom? Na kraju krajeva, ove države su trenutno jedini garanti očuvanja Rezolucije 1244, prema kojoj Kosovo ostaje deo Srbije…
Rusija već godinama štiti teritorijalni integritet Srbije na međunarodnom planu. Uložila je ogromne diplomatske napore, kako bi Srbiji pomogla da očuva južnu pokrajinu u svom sastavu. Kina u tom smislu nije ulagala prevelike napore kao Rusija, ali je pratila rusku politiku po tom pitanju. Međutim, priznavanje Kosova od strane Srbije ne odgovara ni Kini, zbog pitanja Tajvana, Hongkonga i Makao.
I Rusija i Kina imaju pravo veta u SB UN, a jedini važeći dokument na osnovu koga može da se rešava kosovsko pitanje je Rezolucija 1244. Međutim, problem je u tome da se rukovodstvo Srbije odavno već ne poziva na Rezoluciju 1244 i da vodi pregovore o rešavanju kosovskog pitanja van ustavnog i međunarodno-pravnog okvira. Tehnički pregovori o Kosovu i Metohiji su 2011. godine izmešteni iz UN u EU, ali oni nemaju mandat za rešavanje statusnog pitanja. Promenom vlasti u Srbiji 2012. godine, pregovori o Kosovu i Metohiji su sa nivoa tehničkih pregovora podignuti na nivo pregovora dva predsednika, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija.
U okviru ovih pregovora, 2013. godine je postignut štetan Briselski dogovor, kojim je uspostavljena klasična granica između Kosova i Metohije i ostatka Srbije, nakon čega su ugašene institucije države Srbije na teritoriji Kosova i Metohije. To su sve krupni koraci koje je režim Aleksandra Vučića i Ivice Dačića napravio u smeru priznavanja kosovske nezavisnosti.
Da stvari budu još gore, sada su se u pregovore Beograda i Prištine direktno uključile SAD, koje su i glavni kreator takozvane kosovske nezavisnosti. Moram da napomenem da SAD nemaju nikakva mandat za rešavanje kosovskog pitanja i da Aleksandar Vučić nije imao nikakvog razloga da prihvati poziv na sastanak u Beloj kući. S druge strane, od ruskih zvaničnika smo više puta čuli da Rusija želi da se uključi u pregovore o Kosovu i Metohiji ukoliko dobije poziv, ali srpske vlasti nikada nisu uputile takav poziv Rusiji.
I na kraju, nedavno su održani izbori u Srbiji. Još uvek nije konstituisana Skupština, kao ni nova Vlada. Predsednik Srbije je iskoristio ovaj vakum, kako bi sam bez ikakvih ovlašćenja drugih institucija potpisao dogovor u Vašingtonu, koji nije nadležan za rešavanje ovog pitanja. Spoljnu politiku Srbije po našem Ustavu vodi Vlada, a ne predsednik Srbije, i on nema nikakvih ovlašćenja da potpisuje međunarodne ugovore. Dakle da rezimiramo: Vašington nema osnova da bude strana koja ugovara sporazum između Srbije i Kosova, predsednik Srbije nema ovlašćenje ni podršku građana Srbije da potpisuje takav dogovor, a stavke dogovora se po mnogim pitanjima uopšte ne tiču odnosa Srbije i Kosova što bi trebalo da bude unutrašnje pitanje. Ovde mislim na tačke sporazuma vezane za Hezbolah, 5G mrežu, promociju homoseksualizma, i pitanje statusa Jerusalima. Predsednik Srbije je stavljanjem potpisa na takav dokument još jednom prekršio Ustav Srbije, kao i međunarodne Rezolucije 1244 i 478 SB UN.
Izrael je imao najviše koristi od ovog sporazuma: prema uslovima sporazuma, Kosovo će normalizovati diplomatske odnose sa jevrejskom državom, a obojica dugogodišnjih balkanskih rivala koji su preživeli krvavi sukob pre 20 godina, otvaraju ambasade u Jerusalimu, po uzoru na Sjedinjene Države. Beograd i Priština se slažu da Hezbolah kvalifikuju kao terorističku organizaciju. Po vašem mišljenju, zašto se Srbija odlučila za ove dve tačke da zaoštri odnose ne samo sa arapskim i muslimanskim svetom, priznajući Jerusalim kao glavni grad Izraela? Šta su zauzvrat dobili Srbija i Kosovo? Kakva je korist od ovoga za Srbiju?
Smatram da od takve odluke da se Hezbolah proglasi terorističkom organizacijom i da Srbija preseli ambasadu u Jerusalim, a Kosovo otvori ambasadu u Jerusalimu, odgovaraju samo Izraelu i američkoj politici na Bliskom Istoku. Nikakvu korist od toga nemaju ni Srbija, a ni kosovski Albanci. Drugi rezultat vašingtonskog sporazuma je taj da je Izrael odmah nakon potpisivanja dogovora između Srbije i Kosova, priznao Kosovo kao nezavisnu državu. Nema nikakve logike u tome da Srbija pristane da preseli ambasadu u Jerusalim, što je protivno međunarodnom pravu, ali i stavu EU (Srbija se nalazi u procesu evrointegracija i ima obavezu da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU), a da zauzvrat kao nagradu Izrael prizna južnu srpsku pokrajinu kao nezavisnu državu. Mislim da ni srpski neprijatelji ne bi pristali na tako nepovoljan dogovor po Srbiju.
Ovim se Srbija bespotrebno umešala u bliskoistočni konflikt i ušla u sukob sa celim islamskim svetom. Moram da napomenem da je Srbija do sada imala dobre odnose sa Palestinom, koja nije priznala kosovsku nezavisnost. Palestina ima svoju ambasadu u Beogradu i vezuje je tradicionalno prijateljstvo sa našom zemljom.
Srbija će biti prva evropska zemlja koja seli ambasadu u Jerusalim, na šta je EU oštro reagovala. S duge strane, Kosovo će takođe ući u sukob sa islamskim svetom, zbog odluke da otvori ambasadu u Jerusalimu. Kosovska nezavisnost je pored podrške SAD i zapadnih zemalja realizovana nezakonito uz veliki podršku Turske, Saudijske Arabije, UAE.
Mislim da bi muslimanske zemlje na ovu odluku trebalo da reaguju povlačenjem priznanja Kosova, što bi dalje otežalo realizaciju potpuno suludih dogovora iz Vašingtona.
U svakom slučaju će Kosovo takođe ući u veliki sukob sa islamskim svetom, ali i sa određenim zapadnim strukturama jer EU ne podržava takve korake. Iako je podršku za secesionizam Kosovo dobilo od Klintonove administracije, ovom prilikom je učinjena usluga Trampu što može da bude problem ukoliko Tramp izgubi vlast u SAD. S druge strane, Aleksandar Vučić je u predizbornoj kampanji 2016. godine donirao Klintonovima 2 miliona dolara, podržavši Hilari Klinton kao predsedničkog kandidata, a ovog puta je donirao srpski suverenitet i deo teritorije Srbije, za potrebe predizborne kampanje Donalda Trampa.
Čini se da su u tim pregovorima pobedili svi, osim Srbije. Tramp je tokom predsedničke kampanje postigao „važan spoljnopolitički uspeh“, Priština je dobila važno međunarodno priznanje od Izraela, a Izrael će dobiti prve dve evropske ambasade u Jerusalimu. Šta mislite o ovome?
Najveći dobitnik sporazuma iz Vašingtona je Izrael, preko koga je Vučić lobirao i dogovarao takvu vrstu aranžmana. Iako Izrael ni po jednom parametru ne bi mogao da ima značajnu ulogu u dogovoru između Beograda i Prištine koji se tiče rešavanja unutrašnjih međusobnih odnosa u Srbiji. Međutim Izrael je iskoristio potrebu Aleksandra Vučića da uz posredništvo SAD postigne dogovor, i njegovu ličnu inicijativu po tom pitanju, koja je van državnih ovlašćenja, a u cilju očuvanja vlasti.
SAD su iskoristile takvu priliku da ostvare poen na spoljnopolitičkom planu koji će Donald Tramp koristiti u predizbornoj kampanji da se predstavi kao političar koji uspešno rešava međunarodne konflikte. S druge strane, velike usluge koje su učinjene Izraelu treba da odobrovolje ovu državu u smislu davanja podrške Trampu za reizbor, kao i da utiču na podršku jevrejskog lobija u Americi.
Pored toga, SAD su iskoristile priliku da preko Srbije vode spoljnopolitičke i ekonomske konflikte sa Rusijom i Kinom.
NATO ostvaruje svoj interes kroz dogovorene infrastrukturne projekte koji povezuju Albaniju i Srbiju.
Srbija nije dobila ništa potpisivanjem dogovora, a i izgubila je mnogo. Pre svega, predsednik Srbije je potpisao da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne institucije: „Srbija (Beograd) se slaže da stavi jednogodišnji moratorijum na kampanju za povlačenje priznanja i da se uzdrži od formalnog ili neformalnog zahtevanja da bilo koja država ili međunarodna organizacija ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu“. Ovim je predsednik Srbije omogućio Kosovu da zaokruži kosovsku nezavisnost, odnosno priznao Kosovo kao nezavisnu državu. Po isteku godinu dana, Kosovo će moći da aplicira za članstvo u NATO, EU, UN, Interpol i druge međunarodne organizacije.
Pored toga, mnogobrojne ekonomske i spoljnopolitičke odluke, koje Srbija treba da donosi kao suverena država, sada su u nadležnosti SAD. Ovim je Srbija izgubila svoj suverenitet.
Na spoljnopolitičkom planu Srbija je pokvarila odnose sa Rusijom, Kinom, Iranom, Sirijom, Libanom, EU i Nemačkom, potpisivanjem ovog ugovora i ušla u konflikt sa čitavim arapskim svetom.
I konačno, Srbija je nakon Vučićevog povratka iz Vašingtona ostala bez prijatelja na međunarodnoj sceni.
Jedina dobra stvar u celoj našoj nesreći je ta da se sada pokazalo koliko je predsednik Srbije cenjen u svetu, na čemu je on stalno insistirao. Nažalost to je ponižavajuće ne samo za njega, već pre svega za Srbiju, s obzirom na to da on trenutno obavlja dužnost predsednika Srbije. Pored toga, otkriveno je na kakve je sve manipulacije spreman predsednik Srbije koji je građane Srbije obavestio da nije potpisao sporazum sa Kosovom već sa SAD, ali ga je u tome demantovao Ričard Grenel, specijalni izvestilac Donalda Trampa koji je jasno rekao da je u Vašingtonu potpisan dogovor između Srbije i Kosova i da SAD nisu stavile potpis ni na jedan dokument.
Nevolja je i u tome da većina građana Srbije ne ume da protumači potpisan sporazum, a svi mediji pod kontrolom režima govore o veliko uspehu. Kod nas je postala praksa da se svaki poraz proslavi kao veliki uspeh.
Ukrajina ulazi u diplomatski rat sa Belorusijom? Više o tome OVDE.
Izvor: vzglyad.az
