Piše: Majkl Frojnd
U zapanjujućem prošlonedeljnom političkom preokretu Izrael je popustio pred američkim pritiskom i formalno je priznao srpsku pokrajinu Kosovo kao nezavisnu državu.
Iako je veći dio medija pozdravio ovaj razvoj događaja sa uzbuđenjem i čak sa izvesnom dozom radosti, ne bismo smeli da dozvolimo da nas prevare i ubijede da je to bila mudra odluka. Sigurno nije. Priznavanjem Kosova, Izrael je počinio veliku balkansku grešku, koja nije samo uvreda istorije, pravde i zdravog razuma, već koja podriva nacionalne interese jevrejske države i koja će nam se verovatno vratiti kao bumerang.
Ovaj korak je prezentovan široj javnosti od strane američkog predsednika Donalda Trampa 4. septembra u Ovalnom kabinetu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao i Avdulaha Hotija, samozvanog kosovskog premijera, tokom potpisivanja sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa.
Ova odluka označava nagli zaokret u izraelskoj politici. Više od 12 godina, otkako je ova srpska pokrajina nelegalno i jednostrano proglasila da se odvaja od Srbije 17. februara 2008. godine, Izrael je odbijao da podrži nezavisno Kosovo iz principa i sa dobrim razlogom. Za početak, Kosovo je sastavni deo Srbije, i zakonski i ustavno. Podržati njegovo otcepljenje znači mešati se u unutrašnje stvari druge države, što je retko kada razborit korak. Naročito na Balkanu, gdje granični sporovi, etničke tenzije i složeni istorijski procesi samo dodatno komplikuju situaciju.
Da biste u potpunosti razumeli osetljivost pitanja, samo razmislite koliko je pitanje Kosova važno za Beograd, sa kojim Izrael njeguje sve toplije odnose poslednjih godina.
Pojednostavljeno, Kosovo je za Srbe ono što su Jerusalim, Judeja i Samarija za Jevreje: kolevka nacije, mesto gde je sve počelo.
Više od 800 godina Kosovo je srce Srbije, a bilo je kulturno, duhovno i administrativno središte sve do sudbonosne bitke na Kosovu Polju 1389. godine, kada su Turci Osmanlije pobedili Srbe i njihove saveznike.
Danas, albanski doseljenici su raselili srpske stanovnike tog područja i oni sada čine većinu. Ali teritorija pokrajine prošarana je drevnim srpskim crkvama, manastirima i spomenicima. Za Srbe bi napuštanje Kosova bilo slično vađenju njihovog kolektivnog srca koje još uvek kuca, centralnog organa koji je od vitalnog značaja za njihovo nacionalno nasleđe i identitet.
Otuda, iako se Srbija u Beloj kući složila da pojača ekonomsku saradnju sa Kosovom, oni su odlučno odbili da priznaju njegovu nezavisnost, braneći pravo na svetu zemlju svojih predaka.
Izraelsko priznanje Kosova vređa Srbiju i prijeti da baci senku na sve bolje odnose dve zemlje.Takođe postavlja opasan presedan koji se lako može okrenuti i iskoristiti protiv jevrejske države.
Uostalom, ako Kosovari mogu jednostrano da napuste Srbiju da bi stvorili svoju zemlju, zašto to ne bi mogli učiniti Palestinci u Judeji ili izraelski Arapi u Galileji?
Kosovo je nastojalo da opravda svoj zahtev za nezavisnošću na isti način na koji to čine Palestinci: pozivanjem na pravo na samoopredeljenje. Ali sprovođenje ovog prava u međunarodnim odnosima otvara trnovita i opasna pitanje. Zaista, koje su tačno njegove granice?
Na primer, da li bi stanovnici Bruklina u principu mogli da tvrde da su jedinstvena nacija sa svim njihovim istorijama, geografijom, kuhinjom, čak i naglaskom, i da istaknu zahtev za odvajanjem od SAD-a i formiraju svoju zemlju? A šta je sa Kataloncima u Španiji, Korzikancima u Francuskoj ili Škotima u Ujedinjenom Kraljevstvu, od kojih bi mnogi želeli da osnuju nezavisnu državu?
Kada bi se svakoj etničkoj manjini dozvolilo da koristi pravo na samoopredeljenje, to bi izazvalo beskrajan krug haosa širom sveta.
Tokom godina, suprotstavljajući se kosovskoj nezavisnosti kao principu, Izrael je mogao s razlogom da tvrdi da zastupa dosledan stav koji zastupa nepovredivost suverenih granica. Ali nakon priznavanja Kosova, ta doslednost je otišla u prošlost.
Svakako, sporazum najavljen prošle nedelje nije bez benefita za Izrael, jer su se i Srbija i Kosovo sa većinskim muslimanskim stanovništvom obavezali na otvaranje ambasada u Jerusalimu, dalje jačanje međunarodnog legitimiteta statusa Svetog grada kao glavnog grada jevrejske države. Vučić i Hoti takođe su se složili da proglase Hezbolah za teroristički pokret.
Takođe, sve se ovo dešava samo nekoliko nedjelja nakon najave u vezi sa sporazumom između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, što daje osećaj napretka i pozitivnih projmena koje su u toku u ovom delu sveta.
Ali ostaje činjenica da smo platili vrlo visoku cenu.
Kao što je Artur Kol, bivši izraelski ambasador u Srbiji, rekao za The Media Line, „nismo povezani sa balkanskim sukobom i ne bi trebalo u njega ni da ulazimo.“
„Nisam siguran da je u interesu Izraela da se umeša.“, rekao je Kol, dodajući: „Plaćamo cenu izdajom dugogodišnjeg principa naše politike. To je korak koji bi se mogao odraziti na izraelsko-palestinski sukob.“.
Priznavanjem Kosova, Izrael je narušio odnose sa Srbijom, potkopao sopstveni stav o palestinskom pravu na samoopredeljenje i umešao se tamo gde mu nije mesto.
Umesto priznanja Kosova, Izrael bi trebalo da neguje veze sa Srbima, sa kojima Jevreji imaju dugu i zajedničku istoriju prijateljstva i uzajamnog poštovanja.
Na žalost, uoči izbora u SAD za manje od dva meseca i potrebe Vašingtona da zabeleži spoljnopolitičke uspehe, politika je ponovo trijumfovala nad principom.
Kako je Srbija uvedena u ozbiljan bezbednosni rizik, saznajte OVDE.
Izvor: IN4S
