Kako se saznaje iz diplomatskih izvora, od Beograda bi uskoro moglo da se traži da podrži sve odluke i mere EU koje se, direktno ili indirektno odnose na Moskvu i Peking, odnosno na krizu u Ukrajini i političku situaciju u Belorusiji, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji. Očekuje se da se pojačaju pritisci i u vezi sa nabavkom energenata. Otvoriće se i pitanje opreme za 5G mrežu, ali i poštovanja evropskih ekoloških standarda u Srbiji, što zapravo za metu ima Kinu i njene investicije u Boru i Smederevu.
Kako prenose naši izvori, u tom korpusu novih "zadataka" za Srbiju mogao bi da se nađe i zahtev da Beograd povuče paraf sa deklaracije kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinđijang definiše kao "borba protiv terorizma i ekstremizma". Podrškom deklaraciji, Srbija se našla naspram država Evrope i sveta koje su osudile kinesku kampanju nad muslimanskom manjinom, a pre svega masovna pritvaranja ovih ljudi u takozvanim "kampovima za političko prevaspitavanje".
Takođe, Brisel bi mogao da zatraži da Srbija poštuje deklaraciju EU o mirovnom procesu na Bliskom istoku, za koju je naša zemlja glasala u januaru ove godine. U tom dokumentu se ne podržava prebacivanje ambasada iz Tel Aviva u Jerusalim, a na šta se Srbija sada obavezala u Vašingtonu, potpisivanjem sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa sa Prištinom.
Sagovornici tvrde da je, i pored pojedinih neslaganja EU i Namačke sa administracijom Donalda Trampa - kao što je slučaj sa politikom prema sukobu Izraela i Palestine - ova "ofanziva" da se izguraju Rusija i Kina sa Balkana, koordinirana sa Vašingtonom.
Tome u prilog ide i činjenica da su se zahtevi za odustajanje od vojne vežbe u Belorusiji "poklopili" sa otvorenim priznanjem Trampovog specijalnog izaslanika za dijalog Ričarda Grenela da je ključni cilj sporazuma parafiranog u Beloj kući - da se region pomeri ka Zapadu i udalji od Rusije i Kine.
Vlada Srbije je pod pritiskom Brisela i Berlina, a na inicijativu izvestioca Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika, donela odluku da na šest meseci obustavi vojne vežbe sa svim partnerima, i sa Istoka i sa Zapada. Kako saznajemo, u oktobru je u Belorusiji trebalo da se održi zajednička vežba sa članicama ODKB "Neraskidivo bratstvo", a zatim i združeni manevri sa Belorusijom "Zajednički udar", u Srbiji.
Šef diplomatije EU Đozep Borelj rekao je juče da je Evropska komisija svesna bliskih veza između Srbije i Rusije, ali i da se od naše zemlje očekuje da deluje u skladu sa svojim strateškim ciljem članstva u Uniji:
- Srbija treba da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To pitanje se redovno pokreće sa Srbijom, na neformalnim sastancima političkog dijaloga i drugim razgovorima u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja.
Direktor istraživanja u ISAC fondu i koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 31 (usklađivanje spoljne i bezbednosne politike) Igor Novaković kaže, za "Novosti", da veruje da je iz Brisela bilo određenih kritika zbog pojedinih tačaka sporazuma iz Vašingtona:
- Srbija će, pre ulaska u EU, morati u potpunosti da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom. Pozicija EU o Jerusalimu je definisana još 2009. i Srbija je do sada sledila tu politiku. Vidna su određena pomeranja i kada je reč o Belorusiji, jer je Srbija pre otkazivanja vojne vežbe podržala i deklaraciju EU o predsedničkim izborima u toj zemlji.
Saradnik instituta za evropske studije Slobodan Zečević objašnjava, da je evidentno da SAD i EU smatraju ovaj region zonom svog uticaja i da žele da zemlje Zapadnog Balkana odvoje od Rusije i Kine:
- Vašington i Brisel su i ideološki i vojno i strateški saveznici i očigledno je da u ovom slučaju deluju koordinisano.
Vučić više ne krije da Kosovo smatra nezavisnom državom. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
