A u ovim novim pokušajima gašenja Srpske, računa se čak i na "ratnu opciju".
O ovim novim dramatičnim izazovima sa kojima se suočavaju i Srpska i Srbija juče je tokom skoro dvočasovnog razgovora u četiri oka srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik otvoreno upozorio predsednika Vučića.
U ovom napadu na Srpsku, ali i na Srbiju, opet prednjači lider Bošnjaka Bakir Izetbegović, koji je oživeo stare pretnje da će tražiti reviziju presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije za navodni genocid. Ne zaostaje ni hrvatski član Predsedništva Željko Komšić, koji je zatražio vanrednu sednicu s predlogom da BiH prizna nezavisnost Kosova.
Dodik je preneo šefu srpske države da Izetbegović uporno pokušava da i Bošnjake i Srbe drži zarobljenim u temi stalnih međusobnih sukoba i otvoreno upozorio:
BiH računa i na "ratnu opciju" i ja, kao čovek koji predstavljam Srbe iz Srpske, moram uporno o tome da informišem predsednika Vučića i relevantne međunarodne faktore. Oni računaju da su mezimci međunarodne zajednice i NATO, i bili su, ali smo i mi malo tome doprineli, jer smo se nekako povlačili, dok sada imamo jasan stav o tome - rekao je Dodik posle susreta sa Vučićem.
Objasnio je da u Sarajevu pričama o novoj tužbi za genocid žele da eliminišu i Srbiju:
- Srpska je trn u oku BiH, a na sastancima u Sarajevu oseća se mržnja i prema Srbiji i prema RS. BiH pokušava da eliminiše Srbiju kao ključnog partnera RS, kako Beograd ne bi mogao da pomogne Srbima preko Drine. U BiH bi bili presrećni da nema Srpske, ali ni Srbiju ne mogu da vide očima. S druge strane, oni hoće da se dovoljno naoružaju i pokušaju vojnički to pitanje da reše.
Dodik je istakao da to, naravno, nije moguće, pošto ne bi bilo legitimiteta za bilo kakvo angažovanje vojske BiH, jer je za to neophodna odluka Predsedništva BiH:
- Policija jednog entiteta, po "Dejtonu", ne može da uđe na prostor drugog entiteta bez saglasnosti. Ako neko hoće na taj način da rešava probleme, onda mora da zna da bi nelegitiman upad na prostor RS svakako legitimisao pravo Srbije da ona, kao garant "Dejtona", bude tamo.
Za Dodika nema dileme da je predsednik Vučić uradio dobar posao za Srbiju u Vašingtonu, ali i na sastancima koji su usledili u Briselu. Nema, međutim, preterana očekivanja kad je reč o dobrim namerama međunarodnih faktora, pre svega iz EU. Takođe je ukazao da je dobro što je Komšić tražio da se pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova nađe na dnevnom redu Predsedništva BiH, jer će se time doći do odluke da BiH ne priznaje Kosovo.
Predsednik Vučić sastao se juče i sa ambasadorkom Kine Čen Bo, kojoj je preneo da će Srbija čuvati iskreno prijateljstvo sa Pekingom i nastaviti da razvija bilateralnu saradnju u svim oblastima, uključujući i oblast telekomunikacija. Vučić je uputio pozdrave predsedniku Siju i izrazio zahvalnost na političkoj podršci Kine teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije. Ambasadorka Čen je istakla da je stav Kine prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova čvrst i nepromenjiv i da će njena zemlja nastaviti sa međunarodnom podrškom Srbiji po tom pitanju.
Lider SDA Bakir Izetbegović nije "udario" samo na Srbe u BiH, već i na Hrvate. On je najavio da će Bošnjaci Hrvatima na sledećim izborima, uz Željka Komšića, nametnuti i političke predstavnike na drugim nivoima, što je više hrvatskih zvaničnika okarakterisalo kao "državni udar i agresiju na Hrvate u BiH".
- Sad je jasno da SDA i Izetbegović otvoreno iskazuju opredeljenost ka politici raspada BiH kao zajednice tri ravnopravna naroda - saopštio je Klub izaslanika hrvatskog naroda u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH.
Zahtev lidera SDA Bakira Izetbegovića za reviziju presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije za navodni genocid nije realan i nema nikakve proceduralne šanse, smatra profesor međunarodnog prava Tibor Varadi.
Varadi, koji je i bivši član pravnog tima Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, kaže, za "Novosti", da za to postoje najmanje tri razloga:
- Prvi i najjači je taj da se revizija može pokrenuti najkasnije 10 godina od donošenja sudske odluke, a ona je doneta u februaru 2007. Drugo, da bi se pokrenula revizija, trebalo bi pronaći neke nove činjenice, a zaista je malo verovatno da bi iz spora protiv Ratka Mladića iskrslo nešto novo što bi optužilo Srbiju. I treće, Haški sud stoji na stanovištu da revizija nije nastavak starog postupka, već pokretanje novog, a za to je, po Ustavu BiH, potrebna saglasnost sva tri člana Predsedništva.
Profesor Varadi ukazuje i da treba misliti na žrtve, ali dodaje da revizija presude po tužbi BiH protiv Srbije nije put koji vodi ka pravdi i pomirenju.
Ko je preuzeo obaveštajnu službu u CG, saznajte OVDE.
Izvor: novosti.rs
