O protivbrodskom kompleksu Neptun pričalo se još 2015. godine. istovremeno sa glasnim izjavama predsednika Petra Porošenka o velikom opremanju vojske. Od tada ukrajinski političari vide Neptun kao jedan od simbola oživljavanja namenske industrije i efikasno sredstvo za odbijanje „ruske agresije s mora“.
Kompleks je testiran nekoliko godina. Svako uspešno lansiranje praćeno je oduševljenim kritikama stručnjaka i predviđanjima o skorom kraju Rusije i njene flote u ukrajinskim medijima. Poslednje eksperimentalno gađanje odigralo se u maju na poligonu u Odeskoj oblasti. Dve rakete, ispaljene u salvi sa zemaljske instalacije, pogodile su pomorske ciljeve na udaljenosti od 85 i 110 kilometara. Domet leta "Neptuna", prema programerima, dostiže 280 kilometara.
Raketa se takođe može koristiti kao univerzalno oružje, uključujući brodske i avionske sisteme. Među ciljevima su krstarice, razarači, fregate, korvete, desantni brodovi i transporteri i kopneni ciljevi. Neptunu ne smetaju teški meteorološki uslovi. Rakete su „praktično nevidljive za neprijateljske radare“, uveren je ukrajinski Generalštab.
Kompleks uključuje komandno mesto, bacač i transportno-utovarna vozila. Podzvučna raketa teška je oko devet stotina kilograma i opremljena je bojevom glavom teškom 150 kilograma.
U avgustu je ukrajinski ministar odbrane Andrij Taran potpisao naredbu o usvajanju „Neptuna“ u službu. Planirano je da 2021. godine tri divizije budu raspoređene u južnim regionima zemlje sa pristupom Crnom i Azovskom moru, sa obe strane poluostrva Krim.
Komandant mornaričkih snaga Aleksej Neižpapa nazvao je Neptun prodorom u raketnoj tehnici, a Ukrajina je jedna od retkih zemalja na svetu koja ima tehnološki kapacitet za proizvodnju krstarećih raketa visoke preciznosti.
A čime bi Rusija mogla da im odgovori, pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
