Piše: Zoran Radovanović, pulmolog i penzionisani profesor Medicinskog fakulteta
Kako se približava jesen, sve češće se postavlja pitanje mogućnosti istovremene pojave epidemijskih talasa kovida 19 i gripa. Prva iskustva s ovakvom „dvodemijom” već su se stekla na južnoj hemisferi. Ispostavilo se da u tom delu sveta, posebno u Australiji i Južnoj Africi, sve do danas, pred kraj njihove zime, grip nije predstavljao značajan problem. Razlozi mogu da budu brojni, a među najvažnijima su nošenje maske i fizička razdvojenost.
Dešavalo se, naravno, da se kod bolesnika od kovida 19 istovremeno izoluju i uzročnici nekih drugih zaraza, uključujući viruse gripa. Shodno očekivanju, tada klinička slika može da bude teža nego kada čoveka napadne samo jedan virus, odnosno virusni soj. Međutim, udružena pojava dve virusne infekcije suviše je složen fenomen, kako na pojedinačnom, tako i na kolektivnom nivou, da bi se svela na jedan uopšten i uprošćen zaključak.
Već decenijama je poznata sklonost virusa određene vrste da ometaju prodor suparničkih vrsta. Ta sposobnost, nazvana interferencijom virusa, odvija se na različite načine. Ako virusi koriste iste receptore, koji se mogu shvatiti kao njima posebno namenjena vrata za prodor u ćeliju, prvi virus, pojednostavljeno rečeno, ostavlja ključ s unutrašnje strane brave. Ukoliko su dva različita virusa već u ćeliji, jedan parazitira na njen račun, pa ne dozvoljava drugom da „siše isto vime”. Virusi poseduju i sposobnost teranja ćelije na stvaranje interferona, belančevinaste supstancije koja čini neinficirane ćelije domaćina otpornim na infekciju.
Poput ljudi, i virusi mogu da reaguju tolerantno na prisustvo svojih suparnika. Nekada čak nađu zajednički interes, pa sarađuju, a nekada se međusobno ignorišu, jer napadaju različite ćelijske strukture, te se ne ugrožavaju. Za nas je posebno interesantan nastanak tzv. rekombinantnih sojeva virusa. Najpoznatiji primer je istovremeno zaražavanje svinje ptičjim i čovečjim sojevima virusa gripa. LJudi i ptice retko razmenjuju svoje viruse gripa, ali je svinja „univerzalni primalac infekcije”. Ako u njoj nastane hibrid sa sposobnošću lakog prenosa čovečjeg soja i ubojitošću ptičjeg soja, stvorili su se uslovi za pojavu pandemije gripa.
U načelu, infekcije disajnih puteva učestalo se javljaju tokom zimskih meseci. Zbijenost ljudi u zatvorenom prostoru jedno je od više objašnjenja za takvu raspodelu. Međutim, i tu postoje znatne razlike. Gripu izričito pogoduje hladno i suvo vreme, pa se gro obolevanja kod nas odigra tokom osam do 10 nedelja, obično između kraja decembra i početka marta. S druge strane, virusi odgovorni za pojavu nazeba mnogo su ravnomernije raspoređeni tokom četiri godišnja doba, pa se niko ne iznenadi letnjoj nealergijskoj kijavici.
U prekovidskoj fazi naših života postojala je određena pravilnost u epidemijskoj pojavi virusnih infekcija disajnih organa. Početak školske godine bio je praćen učestalom izolacijom rinovirusa, jednih od najčešćih uzročnika nazeba. Sledili su drugi srodni virusi i, posebno, respiratorni sincicijalni virusi, koji su nekada uspevali da odlože sezonski talas gripa. I među izazivačima gripa uočavala se pravilnost: tipovi A i B su se međusobno potiskivali, a i u okviru tipa A na isti način su se ponašali pojedini podtipovi, recimo H1N1 i H3N2.
Naredni meseci će pokazati kako i gde će se u ovaj predvidivi niz ugurati novoiskrsli virus korona. Treba se podsetiti da je nazeb pretežno dečja bolest: malu decu pogađa od pet do sedam, a odrasle od dva do četiri puta godišnje. S druge strane, kovid 19 je u velikoj meri bolest odrasle populacije, a zaražavanje se u industrijski razvijenim delovima sveta odvija mahom među vršnjacima. Sledstveno, dve epidemije bi lako mogle da teku paralelno, svaka prevashodno u „svom” segmentu populacije.
I kada različiti virusi napadaju istu ciljnu populaciju, oni ne moraju međusobno da se ometaju ukoliko koriste različite receptore (setimo se, to su ulazna vrata, brava i poseban ključ za ulazak virusa u ćeliju). Uzročnici kovida 19 i gripa vezuju se za različite receptore, tako da je moguće da se istovremeno jave u epidemijskom obliku. Nije samo to noćna mora epidemiologa, virusologa i narodnozdravstvenih poslenika. Posebnu brigu predstavlja uvek prisutna mogućnost da se virus gripa izmeni na način da poprimi za čoveka nepovoljne osobine. U tom slučaju i vakcina bi se pokazala manje efektivnom, pa bismo doživeli ponovni pritisak na bolnice.
Na državi je da blagovremeno nabavi dovoljne količine potrošnog sanitetskog materijala, uključujući maske i zaštitnu odeću, laboratorijskih testova, lekova i vakcina protiv gripa. Istovremeno mora da obezbedi sprovođenje mera usmerenih ka sprečavanju i suzbijanju, kako kovida 19, tako i gripa.
Građanima ostaje da prihvate novu realnost, uz svest da nije reč o privremenom nužnom zlu, već o načinu života koji će trajati znatno duže od trenutka isporuke vakcina protiv nove bolesti. Trebaće dugo vremena dok, bilo prokužavanjem, bilo ponavljanim vakcinacijama, bar dve trećine populacije ne postane otporno na kovid 19. Bolest će se posle toga pojavljivati sporadično ili u manjim epidemijama, pa ćemo se navići na nju. Tek eventualni pronalazak delotvornog leka učiniće da prestanemo i da je se plašimo.
Kakva budućnost čeka Crnu Goru, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
