„Da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj“, Branko Miljković
Piše: Đorđe Mamula
Velimire, evo prilike, iako si zauvek otišao, da ti se javim posle poslednjih avgustovskih izbora u Crnoj Gori. Dana 14.09. 2020.g. su objavljeni rezultati izbora. Milo Đukanović je skoro dobio i ove izbore, ali je konačno posle 30 godina izgubio vlast.
Borio si se protiv te vlasti i rizikovao život, a ostao teško narušenog zdravnja posle sukoba sa podgoričkom i nikšićkom policijom. Tvoji politički saborci, kao i tvoja parohija u Crnoj Gori, nisu imali više vremena za tebe, posebno od kako si morao da se skloniš u Beograd. Ostavili su te na miru, u nevreme.
DPS je tri decenije bio vrlo zatvorena i opasna interesna politička grupacija koja je negirala interese vremena i građana. I sekla granu na kojoj je sedela. Posle izbora Đukanović je održao govor i zahvalio se biračima i nesvesno nas podsetio na NJegoševu misao :“Janko brani mrtva Branislava, što ga brani kad ga neodbrani“.
Velimire, kao što si se i nadao, stvarni pobenik izbora je Srpska pravoslavna crkva. Ali i narod. Pokazalo se da je Mitropolit Amfilohije Radović snagom vere, znanja, takta u socijalno-psihološkom smislu, taktički nadigrao Agenciju za nacionalnu bezbednost, Vojnu obaveštajnu službu, MUP, vladu, DPS i Mila Đukanovića. Razlaz u DPS-u je počeo. Već je najavljeno formiranje jedne nove stranke. Osipanje članstva je logično. Sve teče, sve prolazi. Politika je priča o karakterima, kao i ceo život.
Poraz Đukanovića je bio i podrška, Rame, Zaeva i Komšića. To je bio autogol sa polvine terena. Vlast je gradila svoju politiku tako da je doživljena kao antisrpska. Srbi kao remetilački faktor. Za Srbe, vlast je krenula protiv Boga, Pravoslavlja, litija. Bilans izbora je da je Krivokapićeva koalicija dobila više glasova nego što je Srba u Crnoj Gori. Crkva je pomogla da se građani oslobode strahova i oslone na tradiciju čojstva i junaštva.
Velimire, znaš da u Crnoj gori od vremena kralja Nikole, vlast nikada nije mogla da se promeni na izborima. To je bio redak rekord. Posle 1945.g. naročito. Nije pomoglo ni to što je Tito nadživeo svoju politiku. Nije pomoglo ni to što je i Đukanović često menjao svoju politiku i nadživeo je. Izgleda da je iza Crne Gore vreme u kome se upražnjavala Demokratija bez naroda ( autor knjige Moris Diverže). Dritan Abazović je zatražio da Đukanović podnese ostavku. Naravno, da Đukanović ima i dalje veliku moć, novac, mreže saradnika. Međutim utisak je da je on „potrošena roba“ za Zapad. Nato i Evropska unija mogu bez Đukanovića. Verovatno je DPS-u skrenuta pažnja da se od njih neočekuje da vuku poteze protiv nove vlasti u nastajanju.
Eto, Velimire ovo je telegramski izveštaj o situaciji i izborima u Crnoj Gori.
Tamo gde si ti sada, tebi više ništa nije potrebno. Nadam se da si u boljem svetu od onoga koji si toliko voleo i na žalost prerano napustio.
Izvor: Pravda
