Vojno-politička kriza u Libiji (od „arapskog proleća” 2011. godine) ušla je proteklog vikenda u novu, neizvesnu fazu nakon odluke međunarodno nepriznatog režima na istoku te zemlje da podnese ostavku. Vlada premijera Abdalaha el Tanija uručila je u nedelju ostavku predsedavajućem Predstavničkog doma Agili Salehu, nakon četvorodnevnih masovnih protesta na naftonosnom istoku Libije, saopštio je Ezel Din el Falih, portparol kabineta u Tobruku. Ostavku „istočnolibijske vlade” potvrdio je Abdulah Abaihig, portparol istočnolibijskog parlamenta. On je najavio da će poslanici (kojima je, inače, mandat odavno istekao) razmatrati ostavku El Tanijevog kabineta, bez preciziranja kada bi se to moglo desiti.
Korupcija političke elite i ubogi život raje, manjak gotovine u prometu, namirnica, električne energije... iznenada su krajem prošle sedmice podigli na noge hiljade stanovnika istočne Libije. Protesti sličnih povoda organizovani su krajem avgusta i na drugom kraju vojno-politički raspolućene zemlje, u Tripoliju. Ali s jednom razlikom. Naime, Fajiz el Seradž, šef međunarodno priznate prelazne vlasti u glavnom gradu, tokom prve runde protesta poručio je da ga sa vlasti „neće skinuti ulica”.
Ovog vikenda na istoku Libije, nezadovoljni demonstranti – mnogi među njima teško naoružani – podmetnuli su požar u novoj državnoj zgradi u Bengaziju, potpirivali nerede u Bajdi, nekadašnjem sedištu „istočnolibijske vlade”, kao i u naftonosnoj Sabhi u Sahari. Najteži okršaj istočnolibijskih demonstranata i snaga bezbednosti izbio je u Mardžu, inače rodnom mestu Halife Haftara, feldmaršala Libijske narodne armije (LNA), čija je baza inače u Bengaziju. Ne mogavši da ubedi demonstrante da se raziđu, pripadnici LNA upotrebili su u Mardžu i bojevu municiju, preneli su severnoafrički mediji. U tom tragičnom rafalu poginulo je najmanje pet lica.
Kakav je dalji vojno-politički odnos snaga na istoku Libije – gde je javna tajna da se feldmaršal Haftar i Agila Saleh, predsedavajući (međunarodno još priznatog) Predstavničkog saveta, javno ne podnose i takmiče za političku prevlast, kako na domaćem terenu, tako i kod spoljnih saveznika – neizvesno je.
Inače, masovni „ustanak” na istoku Libije teče ovih dana usred niza paralelnih domaćih i međunarodnih inicijativa za smirivanje devetogodišnjih krvavih previranja u državi s najvećim dokazanim rezervama ultrakvalitetne nafte u Africi.
Na Ist riveru, Savet bezbednosti će – prema najavama prošlog vikenda – početkom sedmice imenovati novog izaslanika Svetske organizacije za Libiju, pola godine nakon što je libanski diplomata Gasam Salame napustio tu poziciju. Savet bezbednosti danas treba da glasa i o nastavku mirovne misije za Libiju (UNSMIL). Uz to, pred vikend je u gradu Buzniku (nedaleko od Kazablanke u Maroku) uspešno okončana runda mirovnih pregovora libijskih vojno-političkih rivala iz Tripolija i Tobruka. U zajedničkom saopštenju učesnika mirovnih pregovora navodi se da je postignut sveobuhvatni dogovor o „transparentnim i objektivnim kriterijumima i mehanizmima radi uspostavljanja suverenosti”. Učesnici pregovora u Buzniku zahvalili su se marokanskom suverenu Muhamedu Šestom za „podršku i asistenciju u prevazilaženju krize u Libiji i ostvarenju nade Libijaca i aspiracija da izgrade civilnu i demokratsku državu i uživaju u miru, bezbednosti i stabilnosti”, preneli su juče afrički mediji.
U kakvoj su eventualnoj koordinaciji mirovni pregovori za Libiju u Maroku sa onima koji su zimus vođeni na jednoj strani u Berlinu, a na drugoj u Moskvi i Ankari, zagonetka je.
U međuvremenu, nemiri na istoku Libije teku u trenutku dok još nije jasno da li je ambasada SAD u toj severnoafričkoj zemlji stvarno uspela da ubedi Halifu Haftara da obustavi višemesečnu vojnu blokadu petro-luka na istoku zemlje.
U isto vreme, u Tripoliju su u nedelju izbili novi protesti protiv režima Fajiza el Seradža sa zahtevima da se prekine ekonomsko beznađe u kojem narod tamo već godinama živi.
Zašto je Rusija povukla snage sa beloruske granice, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
