Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, rekao je u intervjuu za Kurir da je svestan da je NATO i dalje kontroverzna tema u Srbiji. Govoreći o NATO bombardovanju Srbije 1999. godine, prvi čovek najvećeg vojnog saveza na svetu kaže da se ne sme zaboraviti prošlost, ali da treba ići dalje i gledati ka boljoj budućnosti.
- Svestan sam toga da je NATO i dalje kontroverzna tema u Srbiji. Sećanja na vazdušnu kampanju 1999. mnogima su i dalje bolna, naročito onima koji su izgubili voljene. NATO je 1999. započeo tu operaciju kako bi sprečio humanitarnu katastrofu koja se odvijala na Kosovu, nakon više od godinu dana sukoba, odlaska desetina hiljada izbeglica u susedne zemlje i više neuspeha međunarodnih diplomatskih napora da se sukob reši. Svaki izgubljeni nedužni život je tragedija i ja zbog toga duboko žalim. Izjavio sam saučešće porodicama i svima koji su izgubili najbliže na obe strane sukoba. Nikad ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo ići dalje, i to je ono što NATO i Srbija rade ovim partnerstvom - gledamo ka boljoj budućnosti - naveo je Stoltenberg.
Upitan o postojanju veze između bombardovanja i kasnijeg povećanja broja obolelih od raka, on je rekao:
- NATO veoma ozbiljno shvata pitanja zdravlja i životne sredine. Zato je NATO 2001. godine osnovao Komisiju o osiromašenom uranijumu. Komisija je bila forum za razmenu informacija o mogućim zdravstvenim rizicima u vezi sa osiromašenim uranijumom. Na osnovu nezavisnih dokaza, Komisija je zaključila da upotreba osiromašenog uranijuma od strane NATO u sukobu na Kosovu nije prouzrokovala nikakve trajne zdravstvene rizike. U izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu iz 2001. godine takođe je zaključeno da lokaliteti sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajan rizik po zdravlje. Ovo je naučno dokazano i nije se promenilo od 2001. godine.
Ovako je Treći raketni divizion VS neutralisao ciljeve vatrom iz raketnog sistema Pancir S1! Više o tome OVDE.
Izvor: Kurir
