Mi smo UTS, sedam godina godina stara grupacija ljudi u pokretu, namerena da od grupe pojedinaca postane ozbiljna zajednica...među kojima ja prvi praktično ne poznajem većinu ljudi. Dobro, nije ni prirodno da se stotine ljudi, koje su svih ovih godina na Košutnjaku prošle kroz besplatne trenažne procese za željene maratonske, ultramaratonske i ultra-trejl trke, baš budu svi kao nokat i meso. A ja sam bio i ostao, kako sam sam sebe najbolje definisao, „socijalno autističan“ tip. Ali stvarno je bilo momenata kada smo, bez obzira na sve razlike i površna poznanstva, masovnije posvedočili da: „Naš imperativ nije pobeda pojedinca, nego bolja zajednica“. Opet, bilo je i drugačijih momenata. Ne baš slavnih momenata. LJudi smo. Ostajemo na toj životnoj stazi i verujem da ćemo se oko sprovođenja ove maksime potruditi i u budućnosti...na trčanju i u stvarnom životu. Jer kad god smo to učinili, dobro za sve nije izostalo.
Mi smo UTS, sedam godina stara grupacija ljudi u pokretu, željna da primerom motiviše, pokrene, privuče, unapredi ljude oko sebe...koja se na momente, previše uronjena u numeričko-robotsku svakodnevnicu, opasno zavoza. „Mi ne želimo da preteknemo sebe, nego da prevaziđemo sebe. Naši rezultati ne govore da smo bolji, nego da možeš i ti“. Prvi deo o samoprevazilaženju nije sporan. Da, dobar deo ljudi koji su protutnjali ili još tutnje Košutnjakom znam samo sa treninga i trka. Ali i to poznavanje je ponekad dovoljno. Ako si sa nekim proveo šest noćnih sati u zamrznutoj šumi u srcu Beograda, možeš biti prilično siguran da je ta osoba sposobna za nesvakidašnje poduhvate. Ako sa drugim pak ljudima putuješ stotine kilometara kako biste proveli par dana u istim takvim šumama po zemlji i inostranstvu, možeš makar biti siguran da su vam dijagnoze slične ako ne i iste. A to o mnogim kolegama na faksu, poslu i u ostalim domenima sveta u kojem niko nije kakav jeste ne saznamo ni nakon par godina. Poenta je ponovo u drugom delu: motivaciji za samoprevazilaženje. Nikako ne isključujem JA iz MI, kada kažem da prečesto zaboravljamo da nismo postali nekakvi bitni sportisti-trkači...
Mi smo onaj ćale koga maloletna deca, posle redovnih treninga, pretiču na uzbrdicama. Mi smo ona keva, uz koju preslatka ćerkica izdržava do poslednjeg skleka. Mi smo zaposleni ljudi koji subotom ustaju u pet da bi istrenirali sa ekipom i potom otišli na burek. Mi smo ljudi koji grabe svaku priliku da dolete iz prigradskih naselja i udaljenih gradova i treniraju zajedno. Mi smo ljudi koji su pauzirali, pa se vraćali; padali, pa ustajali; povređivali se, pa se lečili... Mi smo armija koja prati preko interneta i pronosi insignije u svojim sredinama, na svojim trkama i u svojim svakodnevnim bitkama...Mi nismo supermeni, kilijani, bezgrešni, retko smo povraćali od težine treninga ali nikada nismo i nećemo se zaustaviti, kukati ili očajavati...Mi (treba da) pošteno dajemo sve od sebe na treningu i poštujemo ljude oko sebe. To pamtimo i primenjujemo u „stvarnom životu“...
Mi smo UTS, sedam godina stara grupacija normalnih ljudi u pokretu i ovom prilikom pozivamo sve ljude koji se osećaju slično da svrate u nedelju 27.9. u 19 časova do Košutnjaka, na poljanu iza teniskog kluba i kafića „Privilege“, da ne velikom platnu pogledaju divnu besplatnu premijeru. Najželjniji, najmotivisaniji i najuporniji od nas su, uz pomoć par dobrih ljudi iz ekipe i sa strane, uspeli da realizuju treći UTS film. U pitanju je drugo ostvarenje našeg brata, profesionalnog kuvara i već verziranog filmadžije, Dušana Nesterovića. „Dani divova 2“ govori o ponovnom učešću našeg trenera i osnivača Dalibora Daničića i debiju naše čelične prijateljice Jelene Filipović na najtežoj brdskoj trci u Evropi, Tor des Geants (338km, sa preko 24000m vertikalnog uspona). Pre svega, film svedoči želju, trud i zahvalnost - životni putu koji sami učesnici i njihovi bližnji prolaze da bi uopšte došlo do ovakvih poduhvata. A poduhvatima iskustveno odgovorno smatram: i pripreme i odlazak i završavanje ovakve trke ali i snimanje i završavanje ovakvog filma. Drugim rečima: sadržaj filma na najteži i najlepši način podvlači sve citirane rečenice-makisme UTS misije. Zato slobodno svratite...ako SMETE... jer ko SME, taj MOŽE... A to MOŽE biti i početak nekog novog filma…
Knjigu “Odmetnost” Boška Ćirkovića Škaba možete naručiti na linku OVDE.
Izvor: Pravda
