Piše: Dobrica Ćosić
Dragi, poštovani Vlado,
Tvoje pismo-studiju čitao sam lagano i dvaput. I obradovalo me i zamislilo. Tačnije: zabrinulo. Vrlo si me zabrinuo! Prijatno mi je pročitati da jedan uman, častan i hrabar za svoju misao (ne samo za slobodu) čovek, izriče mi pohvale koje do nespokoja obavezuju, koje i ne mogu da zaslužim; koje, dragi druže, i ne smem da zaslužim; ali: ako jedan Vlado Strugar bitno drukčije misli o našoj budućnosti, o sudbini naših naroda, i srpskog sa najviše prava, o Jugoslaviji, ako istoričar koji zna više činjenica o našoj prošlosti od mene, ako teži istim ciljevima kojima težim i ja - slobodi, pravdi, čovečnosti, ako čovek koji me je kad god sam ga čuo ili čitao nečemu naučio, ako čovek koji je u crnogorskoj Akademiji izvršio umni i moralni podvig, pravi nacionalni ustanak, ako takav čovek veruje u ono u šta ja sumnjam... šta mi drugo ostaje osim brige!
Nisam ti odmah odgovorio. Ne mogu ni sada onako promišljeno da ti otpišem kako si Ti meni pisao. A bio sam ovih dana u Sloveniji koja me dotukla svojim agresivnim antijugoslovenstvom i srbofobijom. NJihova mržnja, bezobzirnost i usijanost je iznad osećanja mirnodoblja; slovenačka nacionalna osećanja, pretežnog dela slovenačkog naroda, izrazito su separatistička.
Imamo li pravo i razumne razloge da tom narodu sprečavamo u ime naše "dobre domovine" da bude van Jugoslavije? A šta će biti sa Makedonijom koju je preplavila albanska populacija i saterala taj paćenički narod sa pokvarenom inteligencijom i špekulantskim političarima do Kumanova, Bitolja, Vardara, prepolovljuje im i Skoplje? A veruješ li da mi Srbi možemo silom da odbranimo Kosovo i Metohiju, naime, da im preotmemo ono što su osvojili?
A šta je, Vlado, Jugoslavija bez Slovenije, Makedonije, Kosova i Metohije, s muslimanskom državom - Bosnom, koja tiho i uporno proteruje Srbe, pa i Hrvate, ali se protiv Srba oslanja na Hrvatsku - jednu i jedinstvenu od Starčevića do Šuvara, Vrhovca i A. Markovića? Čitaš li hrvatske novine? Vidiš li da je to veće antisrpstvo, dublja mržnja i smišljenija pokvarenost od bilo kojeg razdoblja srpsko-hrvatskih odnosa? Ne može postojati Jugoslavija ako je ona pre svega otadžbina i država za koju je samo, ili najviše zainteresovan srpski narod. Najmanje ta država može biti demokratska, ljudska, prosvećena i napredna.
Nisam ja, dragi druže, antijugosloven, dakle, Srbin i građanin koji je protiv Jugoslavije i samo za nekakvu srpsku državu. Ja sam bez nedoumica za Jugoslaviju, ali demokratsku državu, i zemlju bez mržnji, zemlju u kojoj mene i moje unuke neće niko ponižavati i mrzeti samo zato što smo Srbi. Ne može se ljudski živeti, stvarati, napredovati ako si opkoljen nerazumevanjem, nepoštovanjem i mržnjom.
Ja, Vlado, jesam za Jugoslaviju, ali duboko sumnjam u mogućnost njenog opstanka. Destrukcija deluje decenijama, udaljavanje vekovima, približavanje samo u muci opstanka, da čim ta pretnja mine, nastave se razlike da umnožavaju i povećavaju.
U Budvi sam želeo da zamolim svoje savremenike da potraže, ako postoji, i neki drugi put državno-političkog opstajanja osim ovog koji vodi u nestanak, nacionalne, verske i građanske ratove. Po mom uverenju, neminovna je prekompozicija Jugoslavije. Želeo bih da mi Srbi u toj prekompoziciji budemo demokrate, slobodari, narod koji zbog svojih interesa nikog ne potčinjava. I nikog ne prisiljava da živi s njim u istoj državi ako to ne želi.
Zalažem se za demokratsku proveru političke volje svih jugoslovenskih građana; zalažem se za konačno rešenje "nacionalnih pitanja" i upravljanje narodne energije u napredak, u stvaranje civilizovanog društva, u stvaranje socijalističko-demokratskog društva (nije važan naziv, značajna je njegova sadržina). Titovoj epohi, Komunističkoj partiji, SUBNOR-u i svemu što smo i nas dvojica stvarali kraj je, i to bolan i ružan kraj. Pomozimo našoj deci da na našem iskustvu pronalaze put opstajanja pod čovečnijim uslovima nego što su ovi "naši". "Revolucionarne tekovine" - naše, nisu više ni naše, ni revolucionarne.
Ali uviđam: govorim ti neubedljivo i nedostojno tvog razmišljanja. Završiću pismo: čekam te da se vratiš iz Herceg Novog, pa da sednemo i to noću i sami, pa da tiho razgovaramo... Mi smo opet na sudbinskoj raskrsnici. Razumno je da ne mislimo "jedinstveno" i da u svemu ne budemo složni, iako nam je sloga, ali kada nesložni pronađemo put, neophodna za sutrašnjicu.Javi mi se čim dođeš u Beograd.
Hvala ti na brizi kojom si me darivao i vremenu koje si mi posvetio.
Tvoje i tebe prijateljski pozdravljam.
Dobrica Ćosić
Oprosti na švrakopisu.
Čitkije ne umem ni da mislim ni da slova ređam!
U šta je evoluirao Vučić, pogledajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
