Dodik je rekao da je pogubna varijanta i podvala koju Bošnjaci guraju Srbima i Hrvatima o građanskoj državi, jer toga nikada na ovim prostorima nije moglo da bude.
- Stranka Alije i Bakira Izetbegovića zauzima se za građansko uređenje. Ne razumem kome oni to mogu da podvale. S druge strane, Hrvati i Srbi insistiraju na konstitutivnosti naroda i paritetu iz Dejtona, dok se drugačije ne dogovorimo. Sada imate jedan narod koji želi realizaciju `građanske` priče, a druga dva naroda to ne žele, to su Srbi i Hrvati - izjavio je Dodik za Večernji list, izdanje za BiH.
Ako se na tome bude insistiralo, dodao je Dodik, verovatno će predstavnici ta dva naroda doneti zajedničku deklaraciju i tražiti da izađu iz BiH jer im se osporavaju prava zagaranovana Ustavom i Dejtonskim mirovnim sporazumom.
On je poručio i da ovde neće biti rata, već da ovde žele donostiti političke odluke.
- Preteći ratom oni žele zadržati svoje pravo da budu tutori i da majorizuju druga dva naroda u BiH. Ako žele `Bosnu` kao većinski narod, onda moraju dati mnoge koncesije - istakao je Dodik.
On je istakao da Bošnjaci u svojoj arognaciji osporavaju postojanje drugih naroda i da ne bi prešao preko Izetbegovićeve uvrede Hrvatima da su manjina.
Na pitanje da li ga BiH podseća na Jugoslaviju, uz ponavljanje istih grešaka većinskog naroda, Dodik je naveo da je odnos unutrašnjih snaga gotovo identičan, te istakao kako se Jugoslavija ne bi raspala da su Hrvati i Srbi postigli dogovor.
Komentarišući nedavno objavljene transkipte američkog predsednika Bila Klintona iz 1995. godine, da se razmišljalo i o podeli BiH, Dodik je istakao da se videlo da su na stolu bili ravnopravni predlozi – graditi BiH ili dopustiti da se narodi raziđu.
- Katastrofalna je greška bila što se to nije dopustilo. Sada bismo imali mirnu regiju i ne bismo imali žive iluzije, a iluzije su opasne. Bosna je iluzija, prije svega zarobljena bošnjačko-muslimanskom paradigmom da ona pripada samo njima i da imaju ekskluzivitet - rekao je Dodik.
Dodik smatra da je dobro što se kod Hrvata pojavio Dragan Čović koji snažno radi na ostvarivanju konstitutivnosti naroda, nakon što su Hrvati preživeli ozbiljan pritisak s Hercegovačkom bankom i drugim stvarima.
Govoreći o nedavnoj poseti Zagrebu, Dodik tvrdi da nije govorio ni protiv koga, pa ni protiv Bošnjaka, već je govorio "isključivo o konstitutivnosti naroda i potrebi da se ta prava poštuju".
Na pitanje zašto u Zagrebu nisu bili članovi Predsedništva Željko Komšić i Šefik DŽaferović, Dodik je rekao da to treba pitati domaćine.
- Mislim da se Komšić, koliko to vidim kod Hrvata, doživljava kao neko ko eksploatiše hrvatska nacionalna konstitutivna prava u BiH na vrlo podmukao način. Komšić ekskluzivno ta prava daje bošnjačkoj političkoj eliti. Moj je utisak da je, nakon dužeg vremena, hrvatski državni vrh postao svestan te činjenice i da je podrškom konstitutivnosti naroda apsolutno definisao svoju politiku odnosa prema BiH. U toj politici očigledno nema mesta za Komšića - ocijenio je Dodik.
Dodik smatra i da se ne može preći preko izjave Bakira Izetbegovića da će Hrvatima, nakon nametanja Komšića, nametati predstavnike i na nižim nivoima vlasti.
Dodik je pojasnio da odnose Hrvatske s BiH kvare oni koji su osporavali Hrvatkoj pravo da gradi Pelješki most i mnoge druge stvari, zbog čega nije bilo službene komunikacije.
- Ali, postoje i realna pitanja Trgovske gore oko odlagališta radioaktivnog otpada na šta mi imamo prigovore. Zbog toga je potrebno otvoriti komunikaciju, a moja poseta je doprinos boljem razumevanju - pojasnio je Dodik.
Optužbe Stjepana Mesića da je njegova poseta Zagrebu "nastavak Karađorđeva" Dodik je prokomentarisao da mu je jasna aluzija, ali da "nisu ništa crtali".
Inicijativu o stvaranju "malog Šengena" ocenio je kao dobru, ali je dodao da je u tim raspravama čuo Bošnjake koji kažu da postoji strah od srpske dominacije, a u stvari ima više muslimana.
Dodik je naveo da sa 14 uslova koji su postavljeni, BiH se još više udaljila od EU.
- Kao da su nam hteli dodatno otežati put, a onda dođu evropski stručnjaci koji kažu da će se ono što mi želimo, a to je uklanjanje stranih sudija iz Ustavnog suda BiH, raditi na kraju. To može da bude i za deset godina, nakon što sramnim odlukama izmodeliraju uređenje BiH. Za nas, bi bilo kakva nova odluka Ustavnog suda na našu štetu bila inicijalna kapisla za brojne probleme - zaključio je Dodik.
Koliko Čvorovića ima u Evropi, pročitajte OVDE.
Izvor: SRNA
