Piše: Vojislav M. Stanojčić
U Vašingtonu su 4. septembra, kako je izjavio Vučić, a nastavili da ponavljaju sve njegove udvorice i mediji koje kontroliše, završeni veoma uspešni pregovori. NJihov rezultat je „istorijski“ sporazum kojim se AV obavezao da ispuni sve zahteve Donalda Trampa.
Već ranije je bilo najavljeno da će se u Briselu, pod pokroviteljstvom Evropske unije, 28. septembra nastaviti pregovori Beograda i Prištine, kojim bi se postigao novi napredak u normalizaciji njihovih odnosa.
„Pomozi, Bože!“, možda su na tu vest pomislili prostodušni, lakoverni i uopšte neobavešteni ljudi u našoj zemlji, „valjda će Šiptari najzad početi da primenjuju bar neki od jedan od onih 48 sporazuma koje su potpisali, a dosad nisu ni prstom mrdnuli da nešto učine“.
Zatim je usledila je izjava Avdulaha Hotija koja ih je otreznila – da Priština može da razgovara o primeni sporazuma o Zajednici srpskih opština, sklopljenog 2013. godine, tek pošto Beograd prizna Kosovo.
Kako se sa naše strane već mogao čuti odlučan (ko zna već koji po redu) zahtev da Priština najzad postupi po obavezi iz 2013. i najzad obrazuje Zajednice srpskih opština Hoti je izjavio kako je to za Prištinu zatvoren slučaj a i da ne može Srbija da sastavlja dnevni red sastanka.
A Brisel će na sve to, ni luk jeo ni luk mirisao, otprilike: „mi dajemo samo salu za pregovore, a vi kako se dogovorite, mi se slažemo. Najvažnije je da se postigne sporazum prihvatljiv za obe strane…“
Ne znam kako se vama čini sve ovo što se već punih sedam godina dešava sa tim dijalogom koji nema cenu, a mene sve više podseća na jednu šalu iz nekadašnje Jugoslavije o Lali i kondukteru:.
Lalin sin služio vojsku u LJubljani i on pošao da ga poseti.
Na železničkoj stanici ušao je u vagon sa tablom na kojoj je pisalo „Beograd-Zagreb-LJubljana“, ali je, ipak, da bude sasvim siguran upitao konduktera skoro odmah po polasku voza:
„Ta, moliću lepo, gospodine kondukteru, ide li ovaj vagon za LJubljanu?“
„Ide, ide Lalo, ništa ne brini!“ odgovorio je kondukter, a Lala mu se učtivo zahvalio.
Sat-dva kasnije, kondukter je opet prošao kroz Lalin vagon, a on mu je postavio, razume se, učtivo, u svom stilu, isto pitanje.
Kondukter ga je pomalo začuđeno pogledao, ali ga je uverio da se nalazi u pravom vagonu i da će stići u LJubljanu.
Videli se i po treći put dok se voz približavao Zagrebu.
Lala je ponovo i, razume se, učtivo, kondukteru postavio isto pitanje.
Na to su kondukteru popustili živci, pa je dreknuo:
Da l’ ti to mene, Lalo, zavitlavaš?“
„Ta, još od prve stanice, moliću lepo“, učtivo je odgovorio Lala.
Koliko Čvorovića ima u Evropi, saznajte OVDE.
Izvor: Stanje stvari
