„Pošto u Srbiji postoji ideja da to možda još nije konačno, u televizijskom intervjuu pre nekoliko dana hteo sam da raščistim stvari rekavši da jesmo priznali Kosovo 4. septembra. Premijer i ministar spoljnih poslova Izraela tog dana pozdravili su sporazum iz Vašingtona. To nije kontradiktorno ostalim informacijama koje su se kasnije pojavile – priznali smo, ali tehnikalije još nisu obavljene”, kaže Vilan, napominjući da ne potcenjuje važnost ovog pitanja za našu zemlju, ali da očekuje da će se odnosi Srbije i Izraela pokazati kao dovoljno prijateljski, važni i snažni da ih ovo ne bi poremetilo.
Da li je izraelsko priznanje Kosova bilo dogovoreno sa SAD pre potpisivanja sporazuma u Beloj kući?
Nisam siguran, ali pretpostavljam da (izraelskog premijera Benjamina) Netanijahua nisu odjednom pozvali telefonom i pitali: „Molim vas, da li biste priznali Kosovo?” Skoro sam siguran da je taj razgovor obavljen ranije i verujem da su u njega bili uključeni svi – Izrael, Srbija, Kosovo i SAD. Takva tema se bez prethodne saglasnosti nije mogla pojaviti tokom samita Kosovo–Srbija u SAD.
Zašto je Izrael promenio mišljenje o kosovskoj nezavisnosti posle 12 godina odbijanja da je prizna, čak i nakon što je Hašim Tači nudio da otvori ambasadu u Jerusalimu, što se inače ne čuje od jednog muslimanskog lidera (budući da islamske države istočni deo tog grada vide kao buduću prestonicu Palestine)?
Ako gledate samo odnose Izraela i Kosova, mi nismo imali dobre razloge da ga ne priznamo. Postoje dva glavna razloga iz kojih je to bio problem. Prvi je presedan u vezi s palestinskim pitanjem – priznanje takvog unilateralnog poteza (otcepljenja – prim. „Politike”) jednog nedržavnog entiteta moglo bi da ide u prilog Palestincima. Drugi razlog, i dalje važan za nas, jeste odnos sa Srbijom. Ako me pitate šta je to krupno što se sad dogodilo da to promeni – možda nije jedna krupna stvar, nego su se stvari događale malo-pomalo.
Mislim da je i u odnosima Srbije i Kosova zabeležen napredak, mada ne bih rekao da je to prestalo da bude problem za Srbiju. U ovom trenutku imamo veoma važan američki paket za sve strane, Srbiju, Kosovo, Izrael. Amerikanci su veoma važni za nas. Nedelju dana kasnije videli ste sporazum između Izraela sa UAE i Bahreinom (kojim su one, uz posredovanje SAD, normalizovale odnose s Izraelom – prim. „Politike”). Kad sve to smestite u okvir američkih napora da dovedu do mirovnog dogovora između nas i zemalja Zaliva, i postepenog napretka između Srbije i Kosova uz američku intervenciju – verujemo da je oslabila važnost ovog slučaja po palestinsko pitanje. Ako obuhvatimo sve ove stvari i direktan zahtev Amerikanaca da budemo deo takvog dogovora, verujem da je to dovelo Izrael do ovakve odluke.
Imate li američke garancije da će i Kosovo priznati Izrael? Bar jedna muslimanska zemlja, Turska, koja sebe smatra pokroviteljom i Kosova i Palestinaca, protiv je sporazuma iz Bele kuće.
Nije mi poznato da je Izrael dobio ikakve garancije. Srbija i Kosovo potpisali su sporazume sa SAD, koje treba da obezbede da potpisano bude realizovano. Mi nismo potpisali nikakav sporazum o uzajamnom priznanju s Kosovom.
Onda je na Amerikancima da se nose s turskim otporom?
Taj sporazum je baziran na tome što su se vlade Kosova i SAD složile o uzajamnom priznanju Kosova i Izraela. Ako se nešto dogodi na jednoj strani, zašto ne bi na drugoj? Isto je i sa prebacivanjem ambasada u Jerusalim. Mi razumemo da to nije lak potez ni za Kosovo ni za Srbiju, koji su pod pritiskom drugih zemalja po tom pitanju.
Mnogi Srbi kažu da je „Kosovo naš Jerusalim”. Ako i ne budu narušeni odnosi između naših država, da li će ovo uticati na način na koji obični Srbi doživljaju Izrael?
Srbija, koliko znam, ima sjajne odnose s brojnim zemljama koje su priznale Kosovo. Ne vidim da Srbija uslovljava dobre odnose sa zemljama time da one ne priznaju Kosovo. Isti slučaj je i sa Izraelom. Većina naših prijatelja u svetu još odavno je priznala Palestinu. Kosovo je važno za vas, kao što su Jerusalim ili Zapadna obala važni za Izrael. Ali, stavili smo naše interese na prvo mesto. Prijatelji ne moraju da se slože oko svega. Imam mnogo razumevanja za osećanja javnosti u Srbiji i mogu vam reći da, kada su me iz ministarstva u petak rano ujutro (4. septembra) obavestili o dogovoru, moje prvo pitanje je bilo: Šta Srbija ima od toga?
Šta su vam odgovorili?
Ne bih govorio o tome, mogu da kažem da sam se složio sa svojim ministarstvom i da je moje polazište to da činimo sve što možemo, uz razumevanje Srbije. Nisam bio prisutan tokom pregovora SAD i Srbije i ne mogu pričati o tome kako se Srbija izborila s delom dogovora u vezi s Kosovom i Izraelom. Iz mog ugla odavde, pokušaću da „guram” što je moguće više da završavamo stvari, a da ne budemo neuviđavni. Razumeo sam izjave predsednika Vučića, kao i ono što je meni rekao, i pokušaćemo da radimo uz maksimalno uvažavanje Srbije. Neke stvari je predsednik Vučić rekao direktno premijeru Netanijahuu. Vreme će pokazati kako ćemo ispuniti obećanje dato SAD i Kosovu, a da i dalje pokažemo maksimalno uvažavanje prema Srbiji.
Da li ste razgovarali s predsednikom Vučićem o prebacivanju ambasade u Jerusalim? Kada bi to moglo da se obavi?
Nismo razgovarali o detaljima. Izrael je zahvalan g. Vučiću na onome što je uradio za naše odnose i za njegovu odluku, donetu pre vašingtonskog samita, da Srbija otvori privrednu kancelariju u Jerusalimu, što je važan ne samo ekonomski nego i politički potez za obe zemlje. Sporazum govori o dve faze: prva, privredna kancelarija koju treba otvoriti u septembru, a druga – ambasada do 1. jula sledeće godine. Nadam se da će Srbija ispuniti dogovoreno po planu.
Vučić je početkom godine najavio i to da će Srbija kupiti oružje od Izraela i da to neće biti mala isporuka. Ima li novosti o tome?
Ne znam ni za šta konkretno u ovom trenutku, ali mogu samo da pozdravim takvu saradnju između Izraela i Srbije. Malo sam i iznenađen time što već ne sarađujemo više u vojnoj industriji. Imamo vrhunsku tehnologiju koju možemo deliti s prijateljskim zemljama kakva je Srbija.
Ne možete da nam kažete o kakvom oružju se razgovaralo?
Ne čuvam nikakvu tajnu, jednostavno nemam konkretan podatak.
Srbija je nedavno poslala još vojnika u mirovnu misiju u Libanu. Treba li da se brinemo za njihovu bezbednost pošto je Srbija potpisala da će ceo Hezbolah, i vojno i političko krilo, smatrati terorističkom organizacijom?
Zahvalni smo Srbiji što je poslala svoje vojnike da čuvaju mir na našoj severnoj granici. To je važno za nastojanje da se stabilizuje ta zemlja, koju je Hezbolah praktično kidnapovao. Nema logike u napadima iz Libana na Izrael na svakih nekoliko godina, to nije u interesu Libana. Hezbolah ga izlaže riziku zarad interesa Sirije, protiv Izraela, u ime interesa Irana, kojem je Hezbolah posrednik. Kad se jedna takva organizacija bavi terorizmom, ulaže ogroman novac iz Irana u pribavljanje oružja koje se koriste protiv Izraela – neke zemlje žmure na jedno oko iz političkih razloga i ne zovu ga onako kako bi trebalo, terorističkom organizacijom.
Mi mislimo da Srbija čini pravu stvar. A nije mi poznato da je bilo napada na vojnike iz mirovne misije na osnovu toga kako se njihove zemlje određuju prema Izraelu i Libanu. To su mirovnjaci pod zastavom UN, a ne svojih zemalja. Srbija je i ranije bila prijatelj s Izraelom, pa nisu gledali srpske vojnike drugačije od drugih. Nadam se da to ni sada neće biti slučaj.
Način na koji ste opisali Hezbolah i „zarobljenu”, „terorističku državu” – tako bi mnogi Srbi opisali ono što se desilo s Kosovom i OVK.
Iskreno ne verujem da treba praviti takve paralele. Svi ovde mnogo bolje od mene znaju istoriju Kosova, tako da ne mogu dati bolji komentar o tamošnjoj situaciji.
Pomenuli ste sporazum Izraela sa UAE i Bahreinom. Da li će on pomoći umirivanju Bliskog istoka i ublažiti odijum običnih Arapa prema Izraelu i, uopšte, Jevrejima?
Već predugo Palestinci, zbog svog konflikta s Izraelom, drže kao taoce odnose drugih država s našom zemljom. Ali, to nije vodilo ničemu. To što veoma daleke zemlje nisu priznale Izrael nije približilo nas i Palestince. Nova formula koju je ponudio Tramp promenila je pristup ovom problemu. Nije tajna da bi mnoge zemlje Zaliva bile prijatelji s nama da ne misle da bi Iran bio mnogo veća pretnja kao neprijatelj nego Izrael.
Mislim da će Trampov predlog pomoći da se Palestinci vrate za pregovarački sto. Podrška koju dobijaju iz Zaliva i drugih delova sveta manja je nego nekada. Nije više u njihovom interesu da odbijaju svaku ponudu. Možda Trampov predlog nije tako dobar kao što su očekivali, ali mislim da će novi mirovni sporazum pomoći da mi i Palestinci budemo bar malo bliži, makar toliko da obnovimo pregovore.
Možda Izrael može da normalizuje odnose s arapskim državama, ali palestinsko pitanje ostaje nerešeno. Oni su, uz podršku ostalih Arapa, odbili i odredbu Trampovog plana o aneksiji ili, ako tako više volite da to nazovete, obnovi suvereniteta Izraela na delu Zapadne obale.
Sporazum s dve zalivske zemlje neće rešiti sve. Problemi koje treba rešiti između nas i Palestinaca su veoma duboki. Najpre, tu je pitanje teritorije. Ako pogledate mapu, to je gotovo nemoguće. Ali, svi moramo da se zapitamo – šta su opcije. Reći „ne” svemu? Treba da razmotrimo predlog Amerikanaca.
Da li je rešenje „dve države” (stvaranje Palestine uz Izrael) prošlost ili je još moguće?
Ne mislim da je to prošlost. Naš premijer je izjavio da veruje da je to rešenje. I Trampov „sporazum veka” govori o dve države. Izrael je formiran kao jevrejska i demokratska država. Ne vidim nijedno drugo rešenje koje omogućava da ostane i jevrejska i demokratska. Zbog toga mislim da je rešenje „dve države” u našem interesu, ne samo u interesu Palestinaca.
Zbog ovoga će Srbija večno pamtiti svoje heroje. Piloti odbacili rezervoar da ne spale celo selo. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Politika
