Najnovije

STALJINOVA ODLUKA I DECENIJE SUKOBA: Kako je Nagorno Karabah postao bure baruta

Novi smrtonosni sukob desio se u zapaljivom regionu Nagorno-Karabah. Jermenija i Azerbejdžan jedan drugog optužuju da je prvi počeo.

Ratno stanje u Nagorno Karabahu (Foto: Jutjub)

Novi sukobi predstavljaju prvi veći konflikt od 2016. između dva suseda zbog oblasti koja se nalazi u sklopu Azerbejdžana, ali je uglavnom naseljena Jermenima.

Dve strane su upletene u spor još od pada Sovjetskog Saveza, a ranije ove godine su imali druge sukobe oko granice.

Iako se već vekovima oko ovog regiona sukobljavaju hrišćanski i muslimanski narodi, sukobi u Nagorno Karabahu imaju koren u odlukama koje je još u vreme SSSR, doneo Josif Staljin i Kavkaski Biro (Kavbiro) za vreme sovjetizacije Zakavkazja.

Staljin je bio vršilac dužnosti komesara za nacionalnosti Sovjetskog Saveza tokom ranih 1920-ih, ogranka vlade pod kojim je stvoren Kavbiro. Posle ruske revolucije 1917. godine, teritorija Karabah je postala deo Zakavkaske demokratske federativne republike, ali se to ubrzo rastvorilo u zasebne jermenske, azerbejdžanske i gruzijske države. Tokom naredne dve godine (1918–1920), došlo je do niza kratkih ratova između Jermenije i Azerbejdžana u nekoliko regiona, uključujući Karabah. U julu 1918. godine, prva jermenska skupština Nagorno-Karabaha proglasila je region samoupravom i stvorila Nacionalni savet i vladu. Kasnije su osmanske trupe ušle u Karabah, naišavši na oružani otpor Jermena.

Posle poraza Osmanskog carstva u Prvom svetskom ratu, britanske trupe okupirale su Karabah. Britanska komanda privremeno je potvrdila Hosrov-bega Sultanova (kojeg je imenovala azerbejdžanska vlada) za generalnog guvernera Karabaha i Zangezura, do konačne odluke Pariske mirovne konferencije. Odluci su se usprotivili Karabaški Jermeni. U februaru 1920. godine, Nacionalni savet Karabaha preliminarno je pristao na azerbejdžansku jurisdikciju, dok su Jermeni na drugim mestima u Karabahu nastavili gerilske borbe, nikada ne prihvatajući sporazum.

Sam sporazum ubrzo je poništila Deveta skupština Karabaha, koja je u aprilu proglasila uniju sa Jermenijom.

Dogovor sa Turskom

U aprilu 1920, dok je azerbejdžanska vojska bila zauzeta u Karabahu boreći se sa lokalnim jermenskim snagama, Azerbejdžan su preuzeli boljševici. 10. avgusta 1920, Jermenija je potpisala preliminarni sporazum sa boljševicima, pristajući na privremenu boljševičku okupaciju ovih područja dok se ne postigne konačno rešenje. Sledeće godine 1921. Jermeniju i Gruziju takođe su zauzeli boljševici koji su, da bi privukli javnu podršku, obećali da će dodeliti Karabah Jermeniji, zajedno sa regionima Nahčivanom i Zangezurom.

Međutim, Sovjetski Savez je takođe imao dalekosežne planove u vezi sa Turskom, nadajući se da će je privući kao saveznika ako učini ustupak muslimanskom Azerbejdžanu. Zato je Sovjetski Savez pristao na podelu pod kojom će Zangezur pasti pod kontrolu Jermenije, dok će Karabah i Nahčivan biti pod kontrolom Azerbejdžana. Veruje se da bi boljševici ostavili Karabah u sastavu Jermenije, da nije bilo Turske. Kao rezultat, Autonomna oblast Nagorno-Karabah je postao deo Azerbejdžana u SSSR 7. jula 1923.

Eskalacija u rat

Međutim, Jermenija i Azerbejdžan su se i dalje svađali oko teritorije.

Veliki sukob dve strane je započeo 1988. godine, kada su Karabaški Jermeni zahtevali da se Karabah prebaci iz sovjetskog Azerbejdžana u sovjetsku Jermeniju. Sukob je početkom 90-ih eskalirao u rat punih razmera.

Prekid vatre, koji je potpisan 1994. godine, uglavnom je stavio tačku na sukob u celom obimu, međutim, mirovni pregovori posredovani od Francuske, Rusije i Sjedinjenih Država propali su 2010. godine.

Azerbejdžan je ponovio pretnje da će silom vratiti kontrolu nad regionom. Iako je region proglasio nezavisnost, u velikoj meri se oslanja na jermensku podršku i Jermenija je uvek govorila da će vojno braniti teritoriju.

Poslednji put su se sukobili 2016. godine kada je poginulo ukupno 30 vojnika - 12 azerbejdžanskih i 18 jermenskih.

Rusi na Uralu postavili nepoznato oružje “sudnjeg dana” za konačni obračun?! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube