Ginzberg je umrla, ali liberalna pravda još nije sahranjena. Kako je primetila sama Baretova – zastave su i dalje na pola koplja. Ali, poslednja želja Ginzbergove, da o njenom nasledniku odluči sledeći predsednik, zaturena je pod tepih ispod američkih zastava koje su visile okolo, podsećajući na dan kad je Bil Klinton imenovao Ginzburgovu.
Neki bi to nazvali odavanjem počasti, ukazuje “Gardijan”, ali drugi bi rekli da je to “trolovanje”. Ništa neće zaustaviti Trampa da izgura ono što kritičari zovu “američkim pučem” izvedenim u po bela dana svega 40 dana pred izbore, čime je nametnuta desničarska manjinska vladavina za čitavu generaciju.
Američki Vrhovni sud, piše Si En En, na ivici je istorijske transformacije koja bi mogla da unazadi zakon u Sjedinjenim Državama decenijama unazad, a u nekim slučajevima da ga vrati u tridesete godine prošlog veka i to u vreme pre sklapanja čuvenog NJu dila.
Nakon što je Tramp nominovao Baretovu, odbor od devet dobiće šest spram tri člana konzervativno-liberalne većine, što bi značilo kraj ere od 5:4 člana u prednost konzervativaca.
Ovo nije prosto pitanje jednog glasa. Decenijama je kvarter liberal uspevao da obezbedi krucijalni peti glas iz konzervativnog krila. To znači da iako je najviše telo Amerike išlo na desno, sačuvana su prava na abortus i proglašeno pravo na istopolne brakove.
Novi sastav 6:3 otežaće konsenzus i svakako biti izazov za glavnog sudiju DŽona Robertsa, koji teži ka ideološkoj stabilnosti i nezagađenosti politikom.
-Deluje mi da ulazimo u potpuno novu pravosudnu eru – kaže Ketrin Bartlet, bivši dekan Pravne škole Djuk.
Ona smatra da će odluke vezane za prava žena donate u vreme pokojne sudije Rut Bejder Bizburg izdržati taj test, kao i ustavnost istopolnih brakova.
-Ali, u oblastima glasačkih prava i rase, kao i regulacije oružja… Očekujem smanjivanje – dodala je Bartlet.
Ginzberg je umrla 18. septembra, svega šest nedelja pre predsedničkih izbora u SAD, nakon čega je došlo do novog sukoba između konzervativaca i demokrata, odnosno Trampa i njegovog rivala DŽozefa Bajdena. Dok se Trampu žuri da postavi svog kandidata na mesto Ginzburgove – već je imenovao Baretovu – Bajden traži da se novi sudija postavi nakon izbora.
Si En En ukazuje da su Tramp i liberalna Ginzbergova u prošlosti javno kritikovali jedni druge. Ona je 2016. rekla da je Tramp “lažnjak”, dok je on odvratio da je Ginzbergovoj “oštećen mozak”. Imenovanjem Baretove, Vrhovni sud naizgled dobija konzervativnu većinu pa bi tako mogao, na primer, da preokrene skoro sto godina staru doktrinu koja omogućava Kongresu da prebaci nešto svoje moći na agencije.
Čak i pre ovog sud je umanjio autoritet agencija da štite radnike i potrošače. U malo primećenom slučaju iz 2018. Ginzburgova je upozorila da je NJu dil pod napadom. Spor se vodio oko izuzeća od pravila o plaćanju prekovremenog rada u Zakonu o pravičnim standardima rada.
Kako je petočlani konzervativni deo Vrhovnog suda bacio fokus na izuzeće, Ginzbergova je u iznošenju svog neslaganja navela da je većina oduzela zaštitu najugroženijim radnicima.
Navodeći da je Zakon o pravičnim radnim standardima usvojen 1938, ona je istakla da je većina potkopala zaštitu radnika iz ere NJu dila, “a da čak nisu ni priznali da to uzburkava više od pola veka od našeg presedana”.
Ginzberg je imala i suprotan pristup pravu u odnosu na svoju naslednicu. Na primer, dok je Ginzbergova u Ustavu našla kompromis u oblasti reprodukcije, Baretova ukazuje na opoziciju pravu na abortus. Religiozni konzervativci podržavaju Baretovu zbog njenih stavova po pitanju vere i zakona.
Stoga je ceremonija nominovanja u subotu bila fokusirana na to da se Baretova predstavi kao poklonik Ustava koja će se pokazati kao noćna mora demokrata tokom procesa potvrde njenog imenovanja.
Ona je predstavljena kao brilijantna u svom poslu i u domaćoj sferi, a oštra u konzervativnim vrednostima. Hvaleći Baretovu kao “nadmašujući intelekt”, Tramp je pomenuo da je “veoma ugledan profesor prava” sa Notr Dama – koji je ona pohađala – napisao jednu rečenicu preporuke sudiji Antoninu Skaliji: “Najbolji student kojeg sam ikad imao”.
- To je prilično dobro. Ako se potvrdi (njeno imenovanje), sudija Baret će ući u istoriju kao prva majka dece školskog uzrasta koja je služila Vrhovnom sudu. To je dobro! – rekao je Tramp dok su gosti aplaudirali.
Baretova je svojim izjavama odala počast Ginzbergovoj.
- Ne samo da je dosegla plafon. Prošla je kroz njega – rekla je ona, a potom se okrenula ka svom porodičnom životu kako bi, kako piše “Gardijan”, unela humanost u čitavu priču.
- Predsednik me je zamolio da budem deveti sudija a, kako se zadesilo, ja sam već navikla da budem u devetočlanoj grupi – mojoj porodici – istakla je Baret.
Ona i njen suprug DŽesi imaju sedmoro dece, od čega dvoje usvojenih sa Haitija. Jedno od njihove biološke dece ima specijalne potrebe.
- Iako sam sudija, kući sam poznatija kao “školski roditelj” (koji pomaže učitelju oko rada sa specijalnim učenicima), ona koja razvozi i planira rođendane – navela je Baret.
-Ne bih mogla da upravljam ovim ispunjenim životom bez podrške mog supruga… Na početku našeg braka mislila sam da ćemo voditi naše domaćinstvo kao partneri, ali ispostavilo se da DŽesi obavlja više od svog udela. Na moju žalost, nedavno sam saznala da ga moja deca smatraju boljim kuvarom od mene – poverila se ona, a “Gardijan” ukazuje da je to još jedna referenca na Ginzburgovu koja je bila poznata kao loša kuvarica.
Baretova se savršeno uklapa u navode žena koje rade u Beloj kući a koje kažu da je Tramp, suprotno javnom mišljenju, šampion zaposlenih majki.
Konzervativci su bili oduševljeni njenom prezentacijom. Keri Severino, predsednica Mreže Pravosudna kriza je rekla da je bila impresionirana Baretovom.
“Imala sam visoka očekivanja i bila sam impresionirana koliko je šarmantna i ljupka Ejmi Koni Baret uživo. Rasturila je!”, napisala je Severino na “Tviteru”.
Nisu, međutim, svi bili srećni. Liberalni mediji Baretovu vide kao pretnju svojih najvećih političkih postignuća.
“Za individualna prava, glasačka, jednakost LGBT zajednice, odvajanje crkve od države, prava imigranata, sve za šta su demokrate ikad pokušale da unaprede, nije farsa. Ovo je tragedija”, piše “Dejli bist”.
“Baretova je otvoreno podržala ideju rušenja presedana s kojima se ne slaže… Ovo je bomba”, navodi “Vašington post”.
“Ovo je posebna uvreda za žene… da Tramp predloži takvog kandidata u ime ženske jednakosti a u stvari unapređuje sopstvenu agentu vraćanja ženskih prava u pedesete godine”, piše “NJuzvik”.
“Los Anđeles tajms” navodi da je Baretova kvalifikovana za Vrhovni sud ali da se njena nominacija ne bi trebala potvrditi, jer bi se time “nagradilo licemerje republikanaca u Senatu”.
“Boston gloub” ukazuje da Baretino poštovanje originalnih statuta moglo dovesti do toga da ona poništi odluku Vrhovnog suda u slučaju “Ro protiv Vejda”, kad je sud zaključio da američki Ustav štiti slobodu trudnih žena da izaberu abortus bez preteranih ograničenja vlade.
“Baretova zastupa prava na život (fetusa). Nema sumnje oko toga”, piše “Boston gloub”.
Dok demokrate nameravaju da se bore sa svime što imaju, Tramp hvali Baretovu. On je na ceremoniji u subotu rekao da su njene kvalifikacije “nenadmašne”, a dosije “bez prigovora”.
- Trebalo bi da se njena nominacija odmah i na vreme potvrdi, trebalo bi biti veoma lako. Srećno. Biće sve veoma brzo. Osiguraću da to bude veoma nekontroverzno. To smo rekli i prošli put, zar ne? – upitao je on.
Rusi na Uralu postavili nepoznato oružje “sudnjeg dana” za konačni obračun. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Blic