Crnogorski izbori i ishod glasanja žitelja te zemlje poslužili su kao novi povod trojici članova Predsedništva BiH da manifestuju potpuni raskorak u zemlji i u vezi s ovim pitanjem.
Na reči koje su u telefonskom razgovoru razmenili bošnjački član Predsedništva Šefik DŽaferović i crnogorski predsednik Milo Đukanović reagovao je Milorad Dodik, član iz RS, koji je kolegu iz tročlanog tela opomenuo da ne treba da se meša u suverena pitanja susedne zemlje.
Sem DŽaferovića, koji je od predsednika Crne Gore, između ostalog, tražio dodatnu zaštitu Bošnjaka, minulih dana poruke podrške Đukanoviću – uz raspirivanje antisrpskog sentimenta – svakodnevne dolaze i od Željka Komšića, koji rezultate crnogorskih izbora čita kao „oživljavanje velikosrpskog projekta, kojim se”, kako raskrinkava plan hrvatski član Predsedništva, „nastoje povezati Beograd, Banjaluka i Podgorica”.
No, Komšić je siguran da će, „bez obzira na to, Podgorica ostati crnogorska, a Banjaluka bosanska”.
Dodikov savetnik Radovan Kovačević kaže da Komšićeve izjave „nemaju apsolutno nikakvu težinu, jer je u pitanju čovek koji ne pripada ničemu i ne predstavlja nikoga”.
Dodikov savetnik je kao krajnje sramno opisao to što „Komšić odvaja crnogorski narod, od, kako on to kaže, nove vlasti, odnosno od pobednika izbora”.
Prethodno je Šefik DŽaferović, naime, rekao da „trasirani put Crne Gore pod vođstvom predsednika Đukanovića nema alternativu”, te izneo navode oko kojih godinama nema konsenzusa u BiH – da se „budućnost zemalja u našem okruženju nalazi u evroatlantskim integracijama” i skladnim međuetničkim odnosima unutar svih država regiona, saopšteno je iz njegovog kabineta.
Dodik, pak, napominje da to nisu stavovi Predsedništva BiH.
„Svako dobronameran želi da se u Crnoj Gori, kao i u celom regionu, održe mir i saradnja među narodima i državama i na taj deo razgovora nemam nijednu primedbu. Međutim, neprikladnim smatram reakciju političko-verske elite Bošnjaka u Sarajevu na nemile scene u Pljevljima o kojima je policija Crne Gore do sada morala da kaže i svoju reč, jer svako ćutanje nadležnih u takvim situacijama budi sumnju i u sam događaj i u aktere”, zaključio je Dodik.
Naime, prvi čovek Islamske zajednice BiH Husein Kavazović pisao je ambasadorima stranih zemalja, koje je obavestio da se „iste ideologije koje su bile osnova ranijim zločinima ponovo vraćaju u javni i politički prostor”, pa je zatražio zajedničku reakciju.
Na aktivnosti Kavazovića reagovao je i episkop zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije, apelujući u pismu upućenom poglavaru muslimana iz BiH da lokalnim islamskim liderima u Crnoj Gori prepusti da kažu svoju reč „pošto je njegova, želim da verujem, proizvod neznanja i neinformisanosti, a ne želje za izazivanjem podela”.
Naime, događaje u Pljevljima opozicija u Crnoj Gori pripisuje i dalje vladajućem DPS-u, a lideri pobedničkih stranaka, kao i predstavnici SPC, osudili su napade na verske objekte u tom gradu, opisavši ih kao namernu provokaciju režima.
Kakvo suđenje je obećano Milu Đukanoviću, pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
