Kosovski Albanci će od marta najverovatnije ostvariti svoj vojni san, jer će preko Nacionalne garde Ajove biti ubačeni u NATO pešadiju. Pripadnici takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga (nezvanične „kosovske vojske”) trebalo bi da postanu deo mirovnih misija Severnoatlantske alijanse u Iraku i Siriji. Albanske političke partije, koje su u kampanji za vanredne parlamentarne izbore, jednoglasno su se izjasnile da se prihvati poziv Amerike poslat prošle godine Prištini i odobrile su slanje pripadnika KBS-a u mirovne misije NATO-a, u sastavu američkih trupa. Takav potez mogao bi da dodatno destabilizuje ovaj deo Evrope, a spekuliše se da se na taj način Kosovo približava članstvu u NATO-u.
Komandant KBS-a Rahman Rama najavio je da će od 2021. ova formacija prvi put biti deo vojne misije zajedno s američkom vojskom, dodajući da je to, kako je rekao, veliko dostignuće za KBS. Poručio je da se povećava saradnja s NATO-om i njegovim strateškim partnerima. „Imamo toliko podrške i toliko ponuda da ponekad čak i ne možemo da je pošaljemo”, rekao je Rama, dodajući da je u toku proces potpisivanja pojedinih ugovora i da će, kako kaže, „Kosovo imati sofisticirano naoružanje kao i zemlje NATO-a”.
Istoričar Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost za „Politiku” podseća da je za SAD Kosovo nezavisna država i da oni od te politike nisu i neće odustati. Navodi da je najava zajedničkih vežbi jedna vrsta pritiska na Beograd. „Sve što Amerikanci rade nije slučajno i ovi postupci su usmereni u pravcu jačanja takozvane nezavisnosti Kosova. Samim tim uključivanje Kosova u američke vojne misije samo je nastavak te politike. Amerika se navodno protivila da počne formiranje kosovske vojske, iako je to u suprotnosti s Briselskim sporazumom”, kaže Graovac. Uz to, ističe da je Amerikancima bitan svaki njihov čovek i da nikada neće odbiti ponudu da neko drugi bude NATO pešadinac, kao i da pomenuti pripadnici formacije s Kosova nisu previše skupi. Mnogo je lakše, jeftinije i bezbolnije za njihovo društvo da ako neko strada u tim misijama, navodi Graovac, to nikako ne bude vojnik iz SAD.
Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković za naš list kaže da ga najava da će kosovski Albanci biti deo misija NATO-a nije iznenadila jer, kako navodi, oni su još od 1999. godine bili deo njihovih snaga i tako su ih prihvatili. „To sam ja osetio na svojoj koži pre dvadeset godina, jer su Amerikanci imali obaveštenje da je to njihova vojska čim su stupili na kosovsko tlo. Tada su bili takozvana Oslobodilačka vojska Kosova i nisu se transformisali. To što se sada radi jeste pokušaj da se po svaku cenu, kršeći sva međunarodna pravila, pokaže da je Kosovo nezavisna i suverena država. I zato ih SAD vuku sa sobom, tu nema nikakve dileme”, ističe Anđelković.
Ocenjuje da se na taj način u američkoj javnosti pre svega stvara atmosfera da je reč o jednoj prijateljskoj državi čiji vojnici idu rame uz rame s američkim vojnikom u takozvane humanitarne misije. Biće prikazano da je to vojska koja može da obezbedi mir i u drugim delovima sveta, a ne samo na Kosovu i Metohiji. „Time se stvaraju uslovi da se narednih godina samo kaže da KBS, koje učestvuju u raznim mirovnim misijama, sigurno mogu da to iskustvo iskoriste da obezbede mir na celoj teritoriji Kosova. Pravi se medijska prezentacija KBS-a kao vojno prihvatljive formacije za međunarodnu zajednicu, na Zapadu pre svega”, kaže Zoran Anđelković.
Inače, Priština je pre dve godine uz otvorenu podršku SAD zakonskim izmenama proširila mandat kosovskih snaga bezbednosti u oružane snage. Za sprovođenje odluke, koja je naišla na kritike uglavnom zbog osetljivog trenutka u kom je doneta, a usred nove krize i zaoštravanja odnosa između Beograda i Prištine, biće potrebno 10 godina i značajna budžetska izdvajanja pre nego što bude u potpunosti implementirana. Vlasti u Srbiji su naglasile da na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN na Kosovu i Metohiji mogu da budu samo pripadnici jedinica Kfora, ali se niko u međunarodnoj zajednici na Zapadu nije mnogo uzbudio na kršenje međunarodnog prava.
Srđan Graovac navodi da bi Srbija trebalo da reaguje i da se ponovo pozove na Rezoluciju 1244 i činjenicu da na KiM mandat ima UN, na osnovu čega su tamo razmeštene vojne snage Kfora. Ističe da učešće u vojnim misijama nije regulisano nijednim sporazumom koji su bili tema razgovora Beograda i Prištine, pa može da se tumači da se formalno ne krši nijedan međunarodni dokument. Tako se, recimo, Vašingtonski sporazum temelji na ekonomiji, a to što sada radi NATO jeste pokušaj da se na mala vrata Kosovo uvede u međunarodne organizacije.
„Amerika se nije obavezala da neće lobirati za priznanje Prištine, pa formalno može da pozove i Kosovo u mirovne misije. SAD ne krše taj sporazum, ali rade nešto što njima ide u korist, a to je stvaranje takozvane nezavisne države Kosovo. Oni će sve učiniti da ojačaju prerogative državnosti iako je to očigledno mimo međunarodnog prava”, navodi Srđan Graovac.
A predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije Milovan Drecun za „Sputnjik” napominje da ovaj potez može da destabilizuje ne samo KiM već i ceo region. „NJihovo učešće u tim misijama s Amerikancima ohrabriće Prištinu da pokuša da nasilno ovlada severom Kosova ili da u logističkom smislu pruži podršku Albancima na jugu Srbije koji imaju neke ekstremne političke ideje. Ako je Kfor statusno neutralan i u skladu s Rezolucijom 1244 prisutan na Kosovu i Metohiji, a najveći deo snaga u Kforu su NATO snage, uključujući i američke, onda je ova situacija nešto sasvim drugačije i to je pravac koji nije poželjan,” rekao je Drecun.
Anđelković: Nastavak politike podrške OVK iz 1999. godine
Zoran Anđelković navodi da kada ih Amerika uvuče u međunarodne misije, onda će pripadnici KBS-a odlaziti u neke zemlje u svetu za koje su samo čuli da postoje i gde mogu vrlo lako da ostave kosti. To se ne radi slučajno, nego je jedan od uslova da Vašington podrži ulazak Kosova u Ujedinjene nacije i druge međunarodne institucije. „Ovo predstavlja samo nastavak politike koju su započeli i kada su podržavali OVK 1998. i 1999. godine, ali i posle toga. To je jednom napisan dokument koji ostaje kao trajna kategorija – da je teroristička organizacija na KiM bez obzira na to kako se zvala, OVK ili KBS, samo ’vojska’ koju su oni napravili i koja im može koristiti u vojnim misijama širom sveta”, kaže Anđelković.
Može li se voditi rat na minus 50 stepeni, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
