Novoizabrani predsednik DŽozef Bajden naziva i Trampove pristalice domaćim teroristima, jer želi konačni obračun sa njim i svima oko njega. U toj euforiji potpune kontrole vlasti u Vašingtonu demokratskom establišmentu tek predstoji unutrašnja borba, obračun sa krilom radikalne levice koja je povećala prisustvo u Kongresu, ali je već nezadovoljna Bajdenovim izborom saradnika. To će uvesti Ameriku u političku krizu, i nove nerede.
Američki politički analitičar i šef predstavništva RS u Vašingtonu, Obrad Kesić, ovim rečima, za "Novosti", sumira "scenario" događaja u Americi koju, u trenucima prenosa vlasti između dve administracije, potresaju nemiri i duboka politička kriza.
- U Vašingtonu je uveden policijski čas do inauguracije Bajdena i u kratkom roku se ne očekuje nastavak nemira u američkoj prestonici, inače naklonjenoj demokratama. Ali, to ne znači da nereda neće biti u drugim gradovima Amerike. Više od šest meseci traje napetost na ulicama američkih gradova, ne samo zbog virusa korona, već i društvene krize, posle ubistva Afroamerikanca DŽordža Flojda i radikalnih istupa ultralevičarske organizacije "Antifa". Gore scene nasilja nego sada u Vašingtonu gledali smo već u američkim gradovima i kriza može samo da se produbi.
Otkud toliki strah demokrata od Trampa u trenutku kada su osvojili apsolutnu vlast u Vašingtonu?
- Upad u Kongres je bio veliko iznenađenje za vašingtonski politički establišment. Ovaj čin može da ohrabri ne samo one okupljene oko Trampa, već i radikalnu levicu. "Antifa" je već sada nezadovoljna potezima u Bajdenovom političkom demokratskom establišmentu koji ne uvažava njihove ciljeve, do te mere da u roku od šest do devet meseci očekujem demonstracije ultralevičarskih snaga protiv nove administracije.
Vodi li to u još krvavije obračune unutar Amerike?
- Ako dođe do kritične mase, teško će moći da se odgovori na rastući bes stradalih zbog korone i posledica globalističke politike u redovima srednje i radničke klase. Upravo zbog toga je populistička politika oko Trampovih desničara uvećala, uprkos porazu na izborima, svoju baznu podršku, dok je ultralevica povećala svoje prisustvo u Kongresu. Demokratski establišment je pokušao da zadovolji njihove zahteve, ne shvatajući pritom uzroke i razmere mobilizacije populista, bilo da oni dolaze s desnice ili levice. U demonstracijama širom Amerike proteklih meseci već je bilo mnogo žrtava, a volje za pomirenjem je sve manje. Represija ne može da nametne stabilnost. Dugoročno, stvari će ići u drugom pravcu, jer bes ostaje. Pola države i dalje ne prihvata legitimitet novog predsednika. To će Ameriku dublje gurnuti u krizu.
Veliki su izazovi pred Amerikom?
- Prvi izazov za novu administraciju su unutrašnje podele, jer uprkos tome što su demokrate osvojile, prvi put u poslednjih pola veka, i Belu kuću i oba doma Kongresa, oni ipak nisu dobili jasan mandat. Realnost je da je društvo podeljeno. Smanjeni broj demokratskih osvojenih mesta u Predstavničkom domu Kongresa i njihova prevaga u Senatu samo zahvaljujući dodatnom glasu potpredsednice Kamale Haris, ne uliva poverenje da će Bajdenova administracija uspeti da nesmetano sprovodi svoju agendu.
Kako će situacija u Americi da se odrazi na njen odnos sa svetom?
- Bojim se da će establišment, ophrvan unutrašnjim problemima, u borbi sa protivnicima iz pokreta MAGA, pokušati da najavi povratak američkog liderstva u svetu, posebno na Bliskom istoku, u Sriji, i Venecueli. Te tačke su povezane s dva neuspeha, ali i odnosima sa Rusijom. Verujem da će teško odoleti izazovu da pokušaju da pokažu svoju moć i povratak svoje stare politike koja je bila oličenje licemerja i bahatosti Amerike, uverenja da postoji samo jedan ispravan pristup za sve države u svetu.
Koliko takav pristup može da uspe u okviru novog odnosa snaga u svetu?
- Taj globalistički pristup nije uspeo. Populizam je prodro u Ameriku, ali i u mnoge zemlje Zapada. Populizam će se samo produbiti s ekonomskom krizom, koja će vrlo verovatno prerasti u ekonomsku depresiju. Amerika danas nije ona od pre 10 ili 20 godina. Nije više ni najjača ekonomska sila, jer je Kina pretekla. Ulazimo u nepoznati period redefinisanja svetskog poretka, u trenutku kada se na američku scenu vraćaju oni koji su stvarali onaj stari.
Bez "avanture" na Balkanu
Da li će se Srbija, i naš region, naći među spoljnopolitičkim prioritetima SAD?
- Treba sačekati novi predsednikov tim za spoljnu i bezbednosnu politiku, tek tada će se videti pravi obrisi pravca delovanja. Ne očekujem, ipak, da se u bližoj budućnosti Balkan nađe na listi prioriteta. On ostaje na periferiji vitalnih interesa Amerike i sigurno neće biti avantura u ovom delu sveta.
Dr Janković objašnjava koliko bi mogao da traje imunitet od vakcine! Više o tome OVDE.
Izvor: Večernje Novosti
