General Mraz
Prema vojnoj nauci, zima i leto se smatraju najpovoljnijim za neprijateljstva, budući da se tlo smrzava ili isušuje. U proleće i jesen otapanje uveliko otežava napredovanje vojnih kolona. Međutim, zimi je izuzetno teško izvoditi velike ofanzivne operacije.
Prvo, vrlo kratki dnevni svetlosni sati značajno smanjuju vreme na raspolaganju komandantu za odlučne akcije.
Drugo, trupe koje napreduju su vezane za puteve, stoga imaju usku formaciju, što znači da su ranjive na napade sa boka.
Treće, iznenadna mećava može ozbiljno da koriguje planove, jer sneg pouzdano skriva unapred određena obeležja na zemlji.
Četvrto, „briljantno zelena“ boja nestaje. Napadačima je mnogo teže da se kradljivo kreću kroz šume, čak i mali odred lako se može uočiti iz vazduha među golim drvećem.
I konačno, peto, borbena dejstva u hladnoj sezoni zahtevaju maksimalan napor pozadinskih jedinica, koje treba da obuku i obuju čitavu grupaciju, na vreme isporuče zimska goriva i maziva u oklopne jedinice i obezbede blagovremenu isporuku municije na položaje.
Istorija je više puta dokazala da borac bez tople uniforme na jakom mrazu nije sposoban za borbu. Istraživači veruju da je jedan od razloga neuspeha Crvene armije u prvoj fazi Zimskog rata taj što su finski vojnici bili mnogo bolje opremljeni. Mnogi muškarci iz Crvene armije krenuli su u napad u letnjim uniformama. Već u prvim nedeljama oružanog sukoba hiljade sovjetskih vojnika poslato je pozadi sa ozeblinama nogu. Ukupni gubici od ozeblina dostigli su osam odsto. I u Prvom svetskom ratu i do dvadeset.
U decembru 1941. nestašica zimskih uniformi odigrala je okrutnu šalu sa Nemcima. Uprkos početnom uspehu operacije Barbarosa, nacisti su do zime iscrpili svoje ofanzivne sposobnosti. Vermaht je previše razvukao sopstvene komunikacije, tenkovi nisu startovali po jakom mrazu, vojnici su jedan za drugim bili van stroja zbog bolesti. Hitler se nadao da će rat završiti pre hladnog vremena, pa se njegovi generali nisu pobrinuli za tople uniforme.
Nije tajna da su presudan doprinos pobedi kod Moskve dale dobro opremljene sveže sibirske divizije, koje su blagovremeno prebačene na front. Međutim, „general Mraz“ je takođe igrao važnu ulogu u uspešnoj kontraofanzivi Crvene armije.
Prednost odbrane
S taktičkog stanovišta, zimi je mnogo lakše braniti nego napadati. Vojna jedinica ukopana u skladu sa svim pravilima sa opremljenim rezervnim položajima, rovovima, kontejnerima za vojnu opremu i dobro organizovanim zalihama predstavlja zastrašujuću silu. Neprijatelj mora jurišati na ovaj bastion frontalno, pod mitraljeskom i artiljerijskom vatrom, zaglavljujući se u snegu i dižući u vazduh u minskim poljima.
Primer uspešne zimske odbrambene kampanje je bitka za Bastonj, koja je trajala od 19. decembra 1944. do 17. januara 1945. Dvadeset i tri hiljade američkih vojnika, uglavnom iz 101. vazdušno-desantne divizije, držali su mali belgijski grad Bastonj, gde se spajalo sedam strateški važnih puteva. Nemci su se nadali da će zauzeti Bastonj kako bi slobodno prebacivali trupe u različitim operativnim pravcima. Međutim, američki padobranci su osujetili njihove planove.
Nemci su imali više nego dvostruku brojčanu prednost, kao i potpunu superiornost u tenkovima i artiljeriji. Amerikanci su teško patili zbog nestašice zimske odeće. Zbog lošeg vremena i guste magle, opkoljene trupe nisu mogle pružiti taktičku vazdušnu podršku niti uspostaviti vazdušne zalihe.
Međutim, dobro organizovana odbrana dozvolila je Amerikancima da odbiju sve napade. Odbrana Bastognja takođe je imala veliki simbolički značaj. Izveštaji o tvrdoglavosti gradskih branilaca održavali su moral saveznika duž zapadnog fronta. O surovoj borbi najbolje govori odnos žrtava: Amerikanci - oko tri hiljade ljudi, Nemci - više od 12 hiljada.
Branioci sovjetskog Arktika takođe su se junački borili. Nemci su pokušali da probiju odbrambene linije trupa Karelijskog fronta od 1941. do 1944. godine, ali nisu postigli značajniji uspeh. Zimi je temperatura ponekad padala i do minus 30, a Crvena armija je bila bolje pripremljena za jake mrazeve. U bitkama su se posebno isticali sovjetski izviđači i diverzanti, koji su išli u duge napade na neprijateljske pozadine i mesecima živeli u snegom prekrivenim šumama.
Oružje za Arktik
Savremena ruska vojska spremna je za borbu i u vrućini i u hladnoći. '’Najotpornijom na mraz“ formacijom smatra se Severna flota, koja će od 1. januara 2021. godine postati jedina flota u istoriji Rusije, koja je dobila funkciju vojnogf okruga. NJena zona odgovornosti proteže se od Murmanska do Anadira, gde ima više od pet hiljada kilometara. Uslovi za službu su izazovni, ali je strateški značaj Arktika za Rusiju teško preceniti.
U regionu postoji mreža vojnih postrojenja koja štite vojnike i oficire od izuzetno jakih mrazeva. Na primer, poznata arktička baza '’Detelina'’ na ostrvu Aleksandrina Zemlja u arhipelagu Zemlja Franca Jozefa. Garnizon od 150 ljudi ovde služi u toplini i relativnoj udobnosti. Sve zgrade su na gomilama zakopanim u večnom ledu. Danas su jedinice PVO smeštene na '’Arktičkoj Detelini'’. Vojnici se ovde šalju uglavnom iz severnih regiona Rusije koji su navikli na hladno vreme.
Vojna oprema je takođe posebno odabrana. Ove godine je postalo poznato da će jedinice obalskih trupa Severne flote dobiti nadograđene tenkove T-80BVM. Glavna „arktička“ prednost ove mašine je motor sa gasnom turbinom, koji je mnogo lakši i brži za pokretanje po jakim mrazima, nego, na primer, dizel-električni.
Kakav zadatak ruski brodovi imaju u Siriji, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
