Nepunih mesec dana nakon Vašeg povratka u Beograd dogodio se famozni slučaj Račak, koji je praktično iskorišćen kao povod za agresiju NATO 24. marta 1999. godine. Jedna od ključnih figura vezanih za zbivanja u Račku bio je šef Kosovske verifikacione misije OEBS Vilijam Voker. Da li je bezbednosnim organima bilo poznato ko je on zapravo?
Ništa nije bilo nepoznato, on je inače čovek koji je odgovoran za rušenje sistema i zločine u Latinskoj Americi. To je obaveštajac, čovek kome je to bila profesija. Znači zločinac, ništa drugo.
Račak jeste bio iznenađenje u smislu podmetanja, međutim, mi smo znali, evo ovde piše 7.8.1998. godine, Merkale-Račak. To je datum, kada sam dostavio u Beograd informaciju iz NATO, da će se scenario za aktiviranje agresije biti po modelu "Merkale" u Sarajevu. I evo pročitaću nekoliko rečenica objašnjenja-teza, mada postoji i šira informacija, kako su izgledale Markale i da će se po tom scenariju pronaći trenutak kada će se iscenirati događaj na teritoriji Kosova i Metohije, koji bi bio dovoljan argument da se krene u agresiju:
Eksperiment izveden na američkom poligonu, govorim o Markalama, korišćenjem maketa, ambijent na pijaci kao u Sarajevu, sticajem okolnosti tu pijacu znam, jer sam više od tri godine živeo u Sarajevu i snabdevao se sa te pijace Markale. Mesto na kome je izvedena priprema za Markale je Aleksandrija blizu Vašingtona. Pripreme su izvele Sjedinjene Američke Države. Učestvovali su Muslimani, uz asistenciju muslimanskog vrha. CIA je bila nosilac psihološko-medijske operacije. Doneta je odluka da se pripremi slična operacija za Kosovo i Metohiju. Povod za agresiju da bude kao što je bio za Republiku Srpsku, a to je izazivanje humanitarne katastrofe.
Istovremeno su izračunali i moguće efekti. Ova informacija je bila u Unproforu u Bosni, a po njoj je rađen i model za Račak. Tako da je to bilo projektovano i to se i dogodilo. Naravno, to je famozni Voker obavio na način kako je obavio, presvlačenjem boraca u civilna odela i dovlačenjem na tu poziciju. Napravljena je inscenacija međunarodnog nivoa i uz sve medijske spektakle, da bi se to iskoristilo kao povod.
Događaje o kojima ste govorili pominje u svojim memoarima i glavnokomandujući NATO u vreme agresije general Vesli Klark. Da li je Klark na neki način priznao da je NATO izgubio obaveštajni rat?
On se u nekoliko slučajeva vraća u smislu objašnjenja i interpretacije događaja iz same agresije, a ključno je, što je priznao i u emisiji na BBC da je Jugoslavija imala obaveštajnu službu koja je među 10 najboljih u svetu. To je prvo priznao, drugo, priznao je njihovu nesposobnost da prate obaveštajni faktor instaliran u Briselu, koji je bio penetriran u strukture NATO. U ovom slučaju sam to bio ja. Takođe smatra da su veliki propusti koje je NATO napravio zbog čega je došlo do odlaganja agresije.
Oni su celih mesec dana, nakon početka agresije, još uvek imali problem sa oticanjem informacija i na kraju su doneli odluku da izmeste odlučivanje iz Brisela u London. Odluke su praktično donosili Klark, Solana i britanski premijer. Takođe je bitno da su oni za početak i kraj agresije označili 25 ciljeva da bi ubedili članice NATO da će sve trajati ukupno 96 sati. Da će to biti jedan blickrig spektakl, do tada nepoznat i da će to biti promocija NATO pred proslavu 50-godišnjice formiranja u drugoj polovini aprila 1999. godine. Napravljen je ohrabrujući scenario i na taj način su uspeli da privole članice NATO da pristanu da učestvuju u agresiji.
Za svaki novi cilj, bio je poteban konsenzus članica NATO. Mislili su da će sa 15 ciljeva, kad poruše PVO sistem, raketni sistem, ključne odbrambene pozicije, omogućiti jedan do dva dana Miloševiću da pristane na kapitulaciju i da uđu kopnene snage u različitim varijantama. Jedna je da uđu kao međunarodne snage samo na Kosovo, druga da zauzmu deo Srbije, a treća okupacija sa velikim kontingentom.
Naravno računali su na blažu varijantu, međutim pošto se to nije dogodilo, a na na širem spisku su imali između 600 i 900 ciljeva, prešli su sa prve i druge faze ciljeva, na treću fazu i četvrtu fazu, takozvane apokalipse. Tada se išlo na rušenje energetskog sistema, puteva, komunikacija, mostova, škola pod izgovorom kolateralne štete itd.
Klark je mislio da mu je to karta za predsedničke izbore. Dok je razmišljao o tome tokom jedne radne posete Japanu, saopšteno mu je da je smenjen sa funkcije glavnogomandujućeg NATO. I pored toga se kandidovao, ali nije uspeo.
Postoji i knjiga "Pukotine u temelju" koju je objavio bivši savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa general Mekmaster, u kojoj on u nekoliko ključnih rečenica kaže da je Amerika izgubila obaveštajni rat, da je izgubila i vojnički, da je neshvatljivo da je jedna država poput Jugoslavije, koja je tehnički inferiorna, mogla da nadmudri jednu takvu moćnu državu sa sofisticiranom tehnikom, kao što je Amerika, i da je natera da snage ne mogu da se spuste ispod 10.000 metara, da ne mogu da pronađu ciljeve na tim visinama. Da su morale da se vraćaju sa punom teretom ubojnih sredstava i da nad Jadranom i Sredozemnim morem to istovaraju da bi mogli da slete ponovo u baze iz kojih su poleteli.
Čeda Jovanović u teškom stanju. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Kosovo online
